Olga Đoković
Veseli se, narode! Hrist je vaskrsnuo! S ljubavlju klikćimo! Dobro je nadvisilo zlo! Dobronamernost su snaga i duh života, a taj život, u nedeljno vaskršnje jutro, bujao je u pariskoj ulici Simplon, davno pretočenoj u našu “ulicu zemljaka”. U bojama sreće rasplinula se matica, pa se činilo da je čarobnim štapićem ili letom mašte, sve najlepše stiglo direktno iz rodnoga kraja.
U dugom i strpljivom redu (protezao se kroz dve ulice) čekalo se na ulazak u saborni hram Sv. Save, kroz koji su vernici proticali poput reke, celivali i darivali ikone, prisluživali na hiljade sveta, iz ruku sveštenstva predvođenog vladikom Justinom i Kolom srpskih sestara na darak primali raznobojna jaja. U Vaskršnju liturgiju ukomponovale se sve generacije, svi u složnoj molitvi i pesmi, svi ulepšani osmesima uz saznanje da veličanstveno vaskrsenje pripada svakome od nas.
Slavilo se po narodski. Čašica rakije, flaša piva, nazdravljalo se svemu i svakome, jaja su razmenjivana, kao i zagrljaji, poljupci, a najlepši ramovi bili su porodični. Vaskrs kao da je stvoren za širokogrudog Srbina, zato su u ovom danu, na svedočenje kolektivne radosti, u ulicu Simplon hrlili i Francuzi, koji po tradiciji, ispred restorana Zavičaj, od Diane i Goce Bogdanović, za poneti kupuju šarena i dekorisana jaja, kućne stolove da im krase.
A šetnja među dijasporcima tekla je glatko i veselo.
Plavooka Petrojka Nikolić, poreklom iz Smederevske Palanke, je po kolima poredala desetine svojih ručnih radova, jaja, pilića, gnezda, balona, vrtova cveća, ikebane.., istinski vatromet ideja, boja, oblika.
– U Raon l´Etap, 80 km od Nansija, imala sam izložbu, ali mi je najdraža ova vaskršnja izložba, pred našom crkvom i za naše ljude – priznaje Petrojka.
Do nje rodoljubiva Obrenovčanka Gordana Stanković, nanizala šalove, kape, zastavice, na svemu grb i ime Srbije.
– Navali, narode! Srbi smo!
Nakon 49 dana posta, Milica Drašković je došla sa trogodišnjacima, sinom Đorđom i sestrićem Milanom, najavljuju ručak-roštilj i veliku tortu.
Nenad, Miloš, Toške i Bogdan su folkloraši iz SKD Izvor. Momčine ko od brda odvaljene. U dobrom raspoloženju otkrivaju:
– Takmičimo se ko može najviše jaja da pojede. Osam jaja smazao je Bogdan, vidi se to na
njemu. A, tajna mu je u Vegeti koju nosi u džepu, jaje umoči i klizi. Eto…
Sliku srećne porodice čine Maja i Radoš Raković sa sinovima Novakom (6) i Đorđem (2).
Na ručak idemo kod mojih, Vese i Bojane Mijatović. Ne znam šta će biti za ručak, to je iznenađenje – kaže Maja, dok zet iz Zete teško uzdiše, na dijeti je.
Jednake lepotice su mame i ćerke, predstavljaju se sa Julija, Adrijana, Laura, Jana
i Jela. Majke su poreklom Kraqevčanke, ćerke rodom Parižanke. Vaskršnje običaje imaju u malom prstu, dakle, bravo za majkeprenosnice nasleđa.
Iz Sansa se sa majkom Anitom, suprugom Dianom i sinom Konstantinom dovezao aktivista
Čedomir Krasnić.
– Mi slavimo naveliko, takvi smo qudi, svi Srbi – zaključuje on.
Pero, Ognjen, Marko, Peđa i Vladimir su drugari i kolege. U ruci im pivo zaječarsko, proslavljaju praznik.
Otkako je ustoličen mladi vladika Justin, prisustvo vernika se pomnožio, pa i promet kod “mame Suze”, tako je zovem. Ljudi se vratili crkvi.
Vredne prote
Sin do oca – obojica prote. Šanjići. Protojerej Boro službuje u Tesliću, Republika Srpska, naslednik Slaviša je iz pariske parohije Sv. Sava. Vaskršnju liturgiju su služili rame uz rame.
Susret zemljaka
Kroz lep susret iz istog kraja prolaze prota Nikola Škrbić i starina Petar Ratić, oba poreklom
iz sela Otišić.
– To je u Dalmaciji. Nekad davno je Vladimir Garić, iz sela Koljana, u Parizu bio sveštenik, posle 50 godina je na istom mestu prota Nikola. Tako se mi produžavamo – objašnjava mudri Petar.
