U svetskoj prestonici zabave, koja proslavlja 100 godina postojanja i koju godišnje poseti oko 40 miliona gostiju, pre održavanje prvog Sajma srpske privrede u Americi:
Srbi su stvorili grad poroka, koji godišnje zarađuje oko 40 milijardi dolara !
Las Vegas je stvorila američka mafija, jer čim je država dozvolila da se u ovom delu nevadske pustinje liberalizuje kocka, društvo Al Kaponea i posebno Benjamin Sigel, zvani Bagzi, uložilo je svoj prljavi kapital u hotele, salone za zabavu i kockarnice
Soba za prvu bračnu noć je 35 dolara i iznajmljuje se na 3 sata. Valjda je neko u Vegasu izračunao da je toliko dovoljno mladoženji da usreći mladu
Svi hoteli i kasina su pod jakim svetlima, tako da igrači gube osećaj o vremenu, i mešaju dan i noć, tako da mogu da dok imaju para u džepu ili snage u nogama. Jedan Zemunac je igrao na mašinama punih 53 sata. Izneli su ga napoljene onesvešćenog, pošto je zaradio, skromnih 33 dolara
Kada je 15. maja 1905. godine malo mesto zvano Las Vegas prodato na aukciji grupi američkih trgovaca, niko nije ni sanjao da će prerasti u najveći grad na svetu. Vegas je tada bio obična železnicka stanica na pola puta između Los Anđelesa i Solt Lejk Sitija.
Kupcima je pre sto godina bilo ponuđeno 110 jutara zemlje ili 1.200 parcela za izgradnju grada. Rančeri i zemljišni špekulanti su za 265.000 dolara kupili zemlju na trasi upravo završene železničke pruge. Jedan trgovac je kupio tri spojene parcele u nepoznatoj ulici Frimont za 1.750 dolara. Među prvim kupcima bio je i srpski doseljenik Jovo Paripović. Devet decenija kasnije, to zemljište je donelo milione dolara njegovim vlasnicima. Zato se i danas u srpskoj koloniji u SAD priča kako se Jovo Paripović obogatio, jer je Amerikancima pesak prodavao kao da je suvo zlato.
Grad koji ne spava
Davne 1905. godine igre na sreću su u Velikoj livadi bile dozvoljene samo u nekim kućama. Danas samo u Aveniji Strip ima 18 od ukupno 20 najvećih americkih hotela i svaki od njih ima svoj kazino. Ovaj “grad koji nikad ne spava”, kako Amerikanci danas zovu Las Vegas, godišnje ugosti oko 40 miliona gostiju.
Velika livada, kako su ga zvali Meksikanci je danas je grad svetskih čuda, jer u njemu jedni do drugih stoje egipatska piramida, Empajer Stejt bilding, Ajfelov toranj, Trijumfalna kapija, vatikanska crkva Svetog Marka i najnoviji i najveći hotel na svetu – Win, sa 3.600 soba. Naime, kada su ga 1829. osnovali Španjolci sa Meksikancima nisu ni slutili da će jednoga dana ovde biti 125.000 hotelskih soba i pola miliona aparata i stolova za kocku. Ovo je varoš u kojoj bi Boža zvani Pub bio milioner, grad snova, koje prati i kosmari.
Ovu livadu, koja je više ličila na peskovitu zaravan otkrili su Meksikanci početkom 19. veka, ali su je brzo napustili. Trideset godina kasnije naselili su je Mormoni, koji su znali da Veliku livadu tretvore u prometnu raskrsnicu između Nevade, Arizone i Kalifornije.
Ubrzani razvoj Las Vegasa omogućila su dva istorijska američka događaja. Prvi je proglašenje države Nevada za jednu od saveznih zemalja SAD početkom prošlog veka, a drugi je odluka Amerikanaca, da u vreme velike krize i Nju dila, na reci Kolorado podignu najveću branu na svetu Huver Dam.
Većina ljudi počinje da pominje Las Vegas posle 1941. odnosno 10 godina kasnije pošto je zakonodavstvom Nevade u toj državi legalizovano kockanje i kada je hotel „El Rancho Vegas” otvorio velikku kockarnicu i postao prva kuća poroka u Americi. I kada su u Vegasu dozvoljenio brzi i divlji brakovi. Najjeftinije venčanje u ovom gradu poroka košta otprilike 40 dolara. U tu cenu spada osnovni komplet usluga: muzika, venčanica, kratka ceremonija i dva prstena iz kinder jaja. Za neke dodatne efekte ovog, najsretnijeg dana u životu treba još malo pročeprkati po novčaniku i platiti još 20 dolara.
Šenon Mening vodi kapelicu za venčanja koja se zove “Viva Las Vegas” i koja prednjači u posebnosti:
– Možemo vam prirediti venčanje u dvorcu Kamelot, gde će vas venčati kralj Artur ili čarobnjak Merlin. U ponudi imamo i gangstersko venčanje u kojem ceremoniju predvodi gangsterski kum Bagzi. Tu je i venčanje iz 60-tih sa kraljem roka Elvisom Prislijem, ali i disko-venčanje s imitatorom Džona Travolte. U Vegasu je Elvis živ i nikad nemojte reći da je umor, mi sjajno živimo od njega – rekla je iskreno Šenon Mening.
Soba za prvu bračnu noć je 35 dolara i iznajmljuje se na 3 sata. Valjda je neko u Vegasu izračunao da je toliko dovoljno mladoženji da usreći mladu.
Grad mafije
Huverova brana je građena od 1931. do 1935. godine i dovela je na hiljade radnika iz čitave Amerike na Veliku livadu. Za njih je bilo potrebno napraviti motele i hotele, salune i kasina, ali i crkve, u kojima mogu da se sklope brzi brakovi. Brana Huver Dam deluje nestvarno u crvenoj pustinji Nevade, visoka je 221 metar, a na vrhu široka 379. Ima 17 generatora, osam u Nevadi, a devet na drugoj obali, u Arizoni, i proizvode 1,5 miliona kilovata struje, koju najviše troši južna Kalifornija. Sačinjena je od takvog materijala d amože da traje najmanje 1.000 godina.
Ekonomski ova brana se isplatila još 1960. godine, a za turiste je otvorena kao američka atrakcija, tek 1995. godine. I danas je jedno od najomiljenijih posetilišta za goste želje avanturama i uzbuđenja. Ulaz u branu i obilazak koštaju 25 dolara, a svaki posetilac mora da nosi zaštitni šlem.
Iza brane Huver Dam nalazi se jedna od najvećih veštački stvorenih vodenih površina na svetu i jedno od najomiljenijih američkih izletišta, jezero Mid. Pored odmora jezero gostima nudi sve vrste rekreacija, od ribarenja preko ronjenja do jedrenja. Na dnu jezera Mid nalazi se instalacija, koja povezuje grad Las Vegas sa branom i gde se skrivaju vodovod i kanalizacija ove kockarske prestonice sveta.
– Las Vegas je stvorila američka mafija, jer čim je država dozvolila da se u ovom delu nevadske pustinje liberalizuje kocka, društvo Al Kaponea i posebno Benjamin Sigel, zvani Bagzi, uložilo je svoj prljavi kapital u hotele, salone za zabavu i kockarnice – priča nam svoju verziju istorije ove prestonice Branko Stanković, lider srpske kolonije u Las Vegasu.
Bagzi je vidio budućnost Las Vegasa kao grada greha, kocke, ali i prostituciju, brzih brakove i još bržih razvoda. Koristeći novac mafijaških porodica Bagzi je sagradio je hotel „Flamingo“, koji se smatra za kamen temeljac ove metropole svetske zabave i razonode. Vrlo brzo posle Bagzijevih hotela počeli su da niču i hramovi kocke drugih investitora, koji su zaključili da sve veći i raskošniji hoteli svojim gostima moraju da pruže dovoljnu količinu zabave da uopšte ne moraju ni izlaziti iz njih. Kada su velike korporacije preuzele gradnju na Velikoj livadi, grad sa jedom ulicom Strip, kako su ga zvali domorodci, postao je utočište američkog šou biznisa.
Industrija zabave u Las Vegasu dobila je verodostojnost uspostavljanjem Kockarske komisije Nevade, a „uvažavanje“ kada je tajnoviti milijarder Hauard Hjuz odlučio da se nastani u „Pustinjskoj krčmi“, jednoj od nekoliko kockarnica koje je kupio. Pošto je on stigao, grad je smatran čistom investicijom za ljude koji nisu imali dosije u policiji. Posle drugog velikog rata u Las Vegasu su svoju karijeru gradili Semi Dejvis, Din Martin, Frank Sinatra, član italijanske mafije, a danas je održava Barbara Strejstend. Kralj rokenrola Elvis Prisli je ikona ove varoši, jer je ispevao himnu „Viva Las Vegas“, koja slavi užitak kocke, varljivu sreću i oduševljenje ostvarenim snovima.
Filozofija sna
Zvanično Las Vegas ima oko 2 miliona stanovnika, ali zato godišnje primi oko 40 miliona gostiju. I zaradi oko 40 milijardi dolara od kocakrskog turizma. To je duplo više od broja turista koji dolaze u Španiju. U Las Vegas ne dolaze ziheraši, već ljudi kojima nije žao da bace i novac tako nemarno da posle nemaju pojma gde je otišao. Baciti kocku, povući kartu ili zavrteti točak rulaeta, najviše je ushićenje koje ti ljudi osećaju. Oko igrača lelujaju lepotice na visokim potpeticama i dubokim dekolteima i maznim glasom nude piće sa obližnjeg bara. Svi hoteli i kasina su pod jakim svetlima, tako da igrači gube osećaj o vremenu, i mešaju dan i noć, tako da mogu da dok imaju para u džepu ili snage u nogama. Jedan Zemunac je igrao na mašinama punih 53 sata. Izneli su ga napoljene onesvešćenog, pošto je zaradio, skromnih 33 dolara. Savest i razum odu ranije na spavanje, a večito budan đavolak na ramenu tera goste da se bace još jednu kocku, da stavi još jedan ulog na sto ili u mašinu.
– U Las Vegasu se uživo i odmah ostvaruje američka filozfozija sna o brzom uspehu. U ovom gradu zabave svi ljudi su bogati, neki novcem, a drugi zadovoljstvom. I najskuplji hoteli časte dobitnike besplatnim aranžmanom narednih nedelja, samo da bi vam pružili šansu da opet igrate, ali i izgubite i vratite zaradu natrag u Veliku livadu. Onaj ko zaradi preko 200 dolara dobija karticu za besplatnu ishranu u hotelskom restoranu, za besplatnu masažu i pozivnicu da dođe opet kada poželi- Las Vegas svim ljudima, i siromašnima, i bogatima pruža šansu da budu jednaki u prilici da pobede i postanu milioneri. Taj san je mnoge ljude skupo koštao, jer na groblju Las Vegasa počivaju uglavnom gubitnici – kaže Branko Stanković.
Međutim, Velika livada je danas i poslovni centar Amerike i sveta, jer se u njemu održavaju veliki sajmovi privrede. Naredne jeseni na takvoj jednom sajmu biće 7.000 izlagača. Las Vegas je mesto koje, po američki podacima, najbrže raste na svetu. Ovde se svakog meseca doseli 6.000 ljudi koji traže stalan posao. U oktobru prošle godine, otvoren je hotel “Belađo”, koji je vredan 1,5 milijardi dolara. Ispred ovog hotela svaku noć, u razmaku od petnaest minuta, na jezercu, po taktovima muzike prikazuje se zadivljujuće kreacija igre svetlosti i vodenih fontana. Preko puta, hotel „Cezarova plata” ima trgovački centar sa skulpturama i stubovima u rimskom stilu. Nešto niže u Južnom bulevaru, ispred ogromnog imanja MGM Grand, stoji zlatni lav, simbol ove holivudske kompanije. Na lava gleda kip Slobode, logo američke države. Sa druge strane bulevara je „Eskalibur“, hotel napravljen po uzoru na dvorce srednjevekovne Engleske.
Najspektakularniji hotel je „Luksor“, ispred kog se nalaze Sfinga i egipatska piramida, a unutra ambijent sa početka ljudske civilizacije. Poslednjih pet godina graditelji prestonice zabave odbacili su stil kopiranja svetskih čuda, i umesto vavilonskih, venecijanskih i francuskih dvoraca, počeli su, opet, da grade američke nebodere. Jedan od najuspešnijih kockara sveta Stiv Vin, podigao je hotel istog imena sa 3.600 soba. To je danas najveća spavaonica na svetu, u kojoj se nalazi 350 salona za sabavu i kocku. Hotelski i kompleks za zabavu „Win, koštao je 2,7 milijardi dolara. Glavna atrakcija su mu automobil „lincoln“, koji je vozila Marilin Monro, i milion dolara, izloženi za gledanje u gotovini.
Mladi stogodišnjak
Vin je , inače vlasnik i hotela „Belađo“, „Miraž“ i „Ostrvo s blagom“. U novom kazinu nalazi se i Vinova kolekcija impresionističkih slika, ali i neka od najskupljih dela Pabla Pikasa, Sezana, Gogena, Vermera, Rembranta. Uporedo s ovim čudom od kockarnice, Vin gradi još jedan hotel-kazino pod imenom „Sidro“ koji bi trebalo da bude otvoren 2008. U taj projekat ovaj bogataš uložio je 1,4 milijarde dolara.
Za proslavu 100 rođendana naturalizovani američki bogataš i avanturista Bob Stupak planira da usred pustinje u američkoj državi Nevada, postavi repliku čuvenog broda „Titanik“. Jedina razlika u odnosu na davno potonuli original jeste što će Stupakova replika biti mnogo veća od ukletog broda i „naoružana“ pravim hotelom s pet zvezdica i zdanjem koje će uskoro postati jedan od najvećih i najatraktivnijih kazina u Vegasu. Stupak, koga već krasi reputacija da za njega ništa nije nemoguće, buduće posetioce planira da ugosti u hotelu „na četiri palube“ i kazinu smeštenom tik uz njega koji bi sve vreme plutao na specijalno izrađenom ledenom bregu. Njegova zamisao bila bi izgrađena baš preko puta čuvene „Sahare“, kockarsko-hotelskog kompleksa i elitnog odmarališta na temu pustinje.
Posle odluke gradskih vlasti Vegasa kojom mu se zabranjuje da svoj Titanik izgradi na jednom od centralnih bulevara, jer je to isuviše blizu stambenim četvrtima, Stupak nije odustao od ove gotovo sulude ideje već je sa još većom žestinom krenuo napred.
Ovaj mladi stogodišnjak svoj rođendan će slaviti sve do Božića. Slavlju će se pridružiti i naši ljudi, jer će početkom novembra u Las Vegasu asocijacija Kongres srpskog ujedinjenja održati svoj 15. sabor i prvi sajam srpske privrede. Delegaciju iz 40 naših preduzeća predvodiće lično srpski guverner.
Nije lako pretpostavioti da će Srbi u Vegasu ostaviti koji dolar, ali se valja nadati, jer su Amerikanci to obećali, d aće naši privrednici u gradu poroka sklopiti i važne izvozne poslove. Biće to prilika da se zaradi neki dolar više.
Torta od 60 tona– Povodom 100. godišnjice ove prestonice igara na sreću gradonačelnik Oskar Gudman je priredio rođendansko slavlje, na kome je početkom maja presečena i slavljenička torta težak 60 tona. Tortu je napravilo 600 volontera u jednom avionskom hangaru. Bila je dugačka 31 metar, široka 15 metara, a visoka je pola metra. Imala je 43 tone fila i 15,5 tona glazure. Kako je rekao glavni kuvar Brajan Averna, torta je imala „23 miliona kalorija“ga je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Tortu je pojelo 170.000 gostiju za mesec dana – kaže Branko Stanković.
