Srbi u inostranstvu pitaju gde su njihove pare
Država ukrala 3,5 miliona evra?
Bez stranih investicija Srbija ne može dalje – reči su koje srpski političari neumorno ponavljaju već godinama. Srbija od raznih međunarodnih finansijskih institucija dobija mrvice, a često je pitanje zašto ljudi dijaspore ne ulaže više u privredu zemlje iz koje su potekli.
– Dijaspora se opekla deviznom štednjom, a onda i „Zajmom“, da bi na kraju totalno izgubila poverenje u matičnu državu kada im je dosovska vlast ukrala 3,5 miliona evra namenjenih za obnovu razrušene zemlje tokom NATO bombardovanja – otkriva Aleksandar čotrić, zamenik ministra za dijasporu.
Upravo sve je i počelo NATO bombama i željom ljudi u dijaspori da po završetku rata ulože novac u obnovu zemlje. Još za vreme Slobodana Miloševića osnovan je Fond dijaspore za maticu koji je vrlo brzo uspeo da prikupi blizu 13 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
– Od polovine uloženog novca obnovljeni su porušeni mostovi na Dunavu, na Velikoj i Zapadnoj Moravi, škole i putna mreža. Novosađani, recimo, mogu da zahvale upravo dijaspori što su ubrzo posle završetka bombardovanja dobili „Varadinsku dugu“ – priča za „Blic“ Miloje Milićević, predsednik Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu.
Po njegovim rečima, novac je bio na računu u „Beogradskoj banci“, a sa padom Miloševića počelo je da se govori da će banka biti likvidirana.
– Od 13 miliona maraka, odnosno 6,5 miliona evra, u banci je posle ulaganja u obnovu zemlje ostalo 3,5 miliona evra. Morali smo nešto da preduzmemo, pa smo dali nalog da se novac prenese u „Rajfajzen banku“. Drugi razlog da promenimo banku bila je kamata – u „Beogradskoj banci“ je nismo imali, a kod „Rajfajzen banke“ trebalo je da dobijemo kamatu od četiri odsto. Međutim, rukovodstvo „Beogradske banke“ nije izvršilo nalog Fonda za prebacivanje novca. Pre toga, banka nije izvršila nalog za isplatu 10.000 maraka SO Mojkovac, koji je Upravni odbor fonda odobrio kao pomoć za izgradnju spomen-hrama Mojkovačkoj bici. Nije izvršen ni nalog za isplatu oko 200.000 maraka Komesarijatu za izbeglice Srbije, a tim novcem trebalo je da se kupe napuštena seoska domaćinstva u koja bi se uselile izbeglice. Zbog svega toga promenili smo banku. Nalog za transfer sredstava u drugu banku dat je mesec dana pre likvidacionog postupka „Beogradske banke“, ali to nije učinjeno, novac nam nisu deponovali na drugi račun i nisu se čak udostojili ni da nam objasne o čemu se radi – priča Milićević.
Posle stečaja Fond se obratio Ministarstvu finansija da mu se iz stečajne mase izdvoji novac u celosti, Ministarstvo se na takav zahtev nije osvrnulo, ali je zato „Telekomu Srbije“ ispunjen isti zahtev, odnosno iz „Beogradske banke“ vraćeno mu je 219 miliona dinara.
Po rečima Milićevića, kad je počeo postupak likvidacije banaka, likvidaciono rukovodstvo, predstavnici Državne agencije za sanaciju i likvidaciju banaka, pismeno su potvrdili upravi „Rasejanja za maticu“ da se u času gašenja „Beogradske banke“ na računima Fonda nalazilo više od tri miliona evra bez kamate i oko dva miliona dinara na dinarskom računu. Navodno, sav novac ušao je u likvidacionu masu banke koja je kasnije trebalo da uđe u deobu među klijentima te finansijske institucije – priča Milićević.
Milićević kaže da su se obraćali svima, a uskoro planiraju da se obrate i poslaničkim klubovima u parlamentu SCG, a ako sve to ne pomogne, svoja prava potražiće na Evropskom sudu u Strazburu.
– Pa gde to ima da tužimo svoju državu, a na kraju izgleda da ćemo i to morati da uradimo! – kaže Milićević.
– U Fondu tvrde kako je polovina novca već utrošena, ali mi nikada nismo videli potvrde za to – tvrdi Janić.
S druge strane, Milićević kaže da se svi računi mogu pronaći u Beogradskom forumu.
– Obično u Srbiji tvrde da je to „sabor bivšeg rezima“, pa im je lako da bivšima ne polažu račun. često se navode imena ljudi koji nemaju veze sa našim organizacijama. Zaista je vreme da se sazna šta je sa parama. Kao predsednik Srpskog saveza i koordinator Ujedinjene srpske dijaspore Evrope, koristim i ovu priliku da uputim apel gospodinu Dinkiću: Recite gde su pare koje je dijaspora skupila i dala za pomoć matici? – kaže Janić.
Na pitanje gde su pare, u međuvremenu je odgovorila i Borka Vučić. Iako čovek bivšeg režima, ova žena u godinama važi za jednog od najboljih stručnjaka iz oblasti bankarstva, a njene veze kažu da je novac Dinkić navodno odneo u inostranu banku i da sada na njemu uzima proviziju u korist Narodne banke Srbije.
– Ako gospođa Vučić izlazi u javnost sa takvom tvrdnjom, onda za to mora da ima osnova. Inače, neshvatljiva je dugogodišnja nonšalantnost po ovom pitanju. To nije novac ni Dinkića ni države Srbije, ni fonda Saveta dijaspore osnovanog 1999. To je novac koji su naši ljudi u rasejanju skupili za pomoć našem narodu u matici. Pojedinci bi trebalo da se osveste i da shvate da jedino zajedno sa čelnim organizacijama dijaspore treba i da zatražimo istinu o novcu i sam novac. I da zajedno odrede gde će se on dati i gde će se i kome će se sa tim novcem pomoći – smatra Janić.
U Ministarstvu finansija na pitanje „Blica“ gde se zaista te pare nalaze uputili su nas na Agenciju za stečaj i likvidaciju. Dobrila Hajduković, pravnik u toj agenciji, jedino je rekla da su posle stečaja banke potraživanja Fonda dijaspore za maticu priznata u celosti.
– Sada se čekaju i ostale prijave klijenata banke da bi se napravila stečajna masa, da bi se odredilo ko će koliko od onih koji su imali račune u banci procentualno dobiti. U zavisnosti od mase znaće se da li će Fond dobiti ceo iznos koji je imao na računu u banci ili samo deo. U Agenciji za sada ne možemo da kažemo koliko novca će uspeti da povrate, niti kada će to biti – izjavila je Hajdukovićeva.
