Svečanost je prigodnim govorom otvorio Ljubomir Aleksov, predstavnik Srba u Mađarskom parlamentu, koji je rekao da je posebno zadovoljstvo što srpska zajednica vekovima uspešno odoleva asimilaciji, zahvaljujući pre svega srpskoj crkvi i školi. Istakao je da sama činjenica da Srbi na ovim prostorima obeležavaju viševekovne jubileje svojih institucija, govori dovoljno o narodu koji je sačuvao svoj jezik i nacionalni identitet i da se oseća ponosnim što je deo tog naroda.
U okviru tribine posvećene jubileju, prvo izlaganje na temu Slika Lovre u etnološkom istraživanju, održala je dr Mladena Prelić, autorka monografije Srbi u selu Lovri u Mađarskoj, tokom XX veka. Drugi predavač bila je prof. Bojana Simić, autor udžbenika za narodopis, koji se koristi u srpskom školama u Mađarskoj. Ona je govorila o srpskom školstvu u prošlosti i istakla značaj crkve i škole, prvih veroispovednih škola, dobrotvora i zadužbinara.
Milan Dujmov osvrnuo se na Veroispovednu školu u Lovri i podsetio da pisani podaci o lovranskoj srpskoj školi datiraju iz 1756. godine. Pošto tada još nije postojala školska zgrada, nastava se odvijala u običnoj seoskoj kući. Prva školska zgrada podignuta je 1805. godine, a 1850. je zajedno sa hramom i parohijskim domom izgorela do temelja. Novo školsko zdanje sagrađeno je 1865. godine. Uz kraće izvode iz biografija, on je govorio i o prvim učiteljima, najpre o magisteru Josifu iz 1785, a zatim i o ostalim pedagozima, sve do učiteljice Zorke Radašin, predstavivši ukupno 28 učitelja.
Marija Lastić, profesor ruskog jezika i istorije u penziji, prisetila se svoje prve učiteljice Aleksandre Perišić, ali je pre svega istakla lep osećaj kada dođe u ovo selo:
„Ovde je lepa i pitoma priroda, koja obožava čoveka. Tako su se nekada naši, osetivši to, ovde i zadržali. Rekli su da bi ovde bilo dobro graditi svoj hram, kuće i obrađivati njive“.
Direktorka Srpske gimnazije Nikola Tesla dr Jovanka Lastić, održala je izlaganje na temu: Trenutna situacija i perspektiva javnog obrazovanja srpske zajednice u Mađarskoj. Posebno je istakla da moramo učiniti velike napore da obezbedimo kvalitetno obrazovanje na srpskom jeziku, a ukazala je i na neophodnost smanjenja razlika unutar obrazovnog sistema.
Predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj Vera Pejić-Sutor iskreno je oduševljena prikazanim programom.
„Ovde se osećam kao kod kuće. Vrlo sam srećna i ponosna. Možemo se dičiti svim ovim što smo danas čuli i videli. Vrlo je dalekovido i plemenito što su se naši preci zalagali da se podižu škole, prosvećuju narod i čuvaju jezik“, rekla je Vera Pejić-Sutor.
U okviru pratećeg programa ove značajne manifestacije, u Domu kulture je otvorena i izložba starih fotografija lovranske škole, prvih bukvara i sačuvanih udžbenika. Prisutne je pozdravio gradonačelnik Lovre Đuro Bogran, koji je poželeo da se svi osećaju prijatno i uživaju u programu koji je pripremila njihova škola. Najstariju učiteljicu u Lovri Zorku Radašin, pozdravila je Julijana Mijatović-Kotorčević, bivša učenica lovranske škole, rečima zahvalnosti za izuzetan pedagoški rad i svesrdno zalaganje u školovanju brojnih generacija.
Ljubomir Aleksov, koji je takođe bivši đak lovranske škole, posebno je pozdravio najstarijeg učenika, Vojislava Lastića. Najstarijoj učiteljici i najstarijem učeniku su uručene prigodne zahvalnice. Osim njih, zahvalnice za uspešan rad na polju obrazovanja i vaspitavanja, dobile su i učiteljice Sofija Vukajlović i Jelena Vukajlović, koje su sa svojim koleginicama Milicom i Dijanom Aleksov za ovu priliku priredile bogat kulturni program.
U nastavku programa, nastupio je hor Srpske gimnazije, a gosti iz Kulturno-umetničkog društva Jelača iz Beograda, odigrali su nekoliko građanskih srpskih igara i izveli splet narodnih kola.
