Na Balkanu se još uvek luči otrov malevolentnog nacionalizma sa oblicima nepoštovanja manjinskih prava i javnim diskursima koji generišu nepoverenje i antagonizam prema Srbima. Region je neprestano u čudu „arogancije moći“ kao psihološke potrebe pojedinih naroda da se potvrde, a za šta je cena neprestana diskriminacija prema drugima. Aktuelna je još uvek misao Dimitrija Tucovića sa početka dvadesetog veka da je među narodima Balkana nemoguće da se „sklone s puta veštački stvorene granice-razlike i protivnosti“.
Srpski narod se tako ponovo našao u jednom geopolitičkom košmaru nakon „balkanizacije“ Jugoslavije i zato je nužan sistematski i institucionalni pristup matice kako bi se sačuvao srpski kulturni prostor na Balkanu, koji se prostire u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj. To je bio i sam cilj konferencije u prostorijama Saveza Srba u Rumuniji, čiji su značaj podigli na viši nivo svojim prisustvom predstavnici matične Republike Srbije, generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, Marjana Maraš i Vesna Matić iz Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i generalni konzul Republike Srbije u Rumuniji Vladan Tadić, kao i ispred Vlade Rumunije Eniko Katalin Laciko i Adriana Petraru iz Departmana za međuetničke odnose.
Nakon intoniranja himni Republike Rumunije i Republike Srbije, domaćin konferencije predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić pozdravio je prisutne državne i crkvene velikodostojnike i uvažene zvanice, opisavši potom samo očuvanje srpskog nacionalnog identiteta u Rumuniji rečima: „Mi Srbi u Rumuniji kao zajednica imamo tu sreću da uživamo sva prava koja jedna demokratska država poput Rumunije pruža nacionalnim manjinama“, nakon čega se meritorno obratila državni sekretar u Departmanu za međuetničke odnose Eniko Katalin Laciko, koja je prenela poruku Vlade Rumunije kazavši da je bitno da „srpske zajednice sarađuju među sobom, ma gde živele, jer je to dvostruko značajno i važno, ne samo za vaše organizacije, nego i za zemlje iz kojih dolazite. Smatramo da dobro organizovane nacionalne zajednice isključivo doprinose javnoj sigurnosti, bezbednosti i snazi država u kojima žive.“
Pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića preneo je generalni sekretar predsednika Nikola Selaković istakavši tradicionalne dobre i tople veze i odnose između Srbije i Rumunije, kao i zahvalnost na principijelnom stavu koji Republika Rumunija zauzima povodom jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. To je više nego jako svedočanstvo o odnosima između dve države i dva naroda.
„Srpska zajednica, od zajednice preko manjine do naroda, u regionu i srpskom okruženju, ima različitih položaja. Možemo reći da su oni uzrokovani na prvom mestu, pre svega, istorijskim razlozima. Kako je Srbija i na kojoj strani sveta povlačila svoju granicu, tako se rađalo pitanje i njene manjine u određenoj državi. Tako od 1878. godine i konačnog povlačenja granice sa Bugarskom, gde naša manjina više ne postoji, pa do 2006. godine i osamostaljenja Crne Gore u kojoj Srbi žive kao autohtoni narod, a ne kao manjina, različiti su položaji našeg naroda. Od Balkanskih i Prvog svetskog rata bližimo se sada stogodišnjici i povlačenju crte nekakvog bilansa položaja Srba u Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji“, poručio je generalni sekretar Nikola Selaković.
U plenarnom delu konferencije učešće su uzeli predstavnici Samouprave Srba u Mađarskoj Vera Pejić Sutor i Ljubomir Aleksov, Pavlo Jakoja Brajović iz udruženja „Morača-Rozafa“ iz Albanije, Gordana Jović Stojkovska iz Srpske zajednice u Makedoniji, Zoran Zugić iz Demokratske partije Srba u Makedoniji, Petar Damjanić i Danilo Radulj iz Nacionalnog saveta Srba Slovenije, Drago Vojvodić i Cvjetin Nešković iz Saveza srpskih društava Slovenije, Milojko Budimir iz Udruženja Srba iz Hrvatske, Srđan Milaković i Mirko Marinković iz Gradske uprave Vukovar, Stevislav Mikerević i Jovan Vlaović iz Srpskog narodnog vijeća Zagreba, Momčilo Vuksanović, Novica Đurić i Simon Đuretić iz Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore, Momčilo Krajišnik iz Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske“, Ognjan Krstić, Slavoljub Adnađ i Slavomir Gvozdenović iz Saveza Srba u Rumuniji.
Od predstavnika Srba u regionu čulo se da je najteži položaj Srba u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za razliku od svega onoga što Srbi uživaju u Rumuniji, Srbi u Hrvatskoj hronično trpe kršenje ljudskih prava, iako je Hrvatska isto kao i Rumunija, članica Evropske unije. U Hrvatskoj je, naime, na delu prikriveno društveno prikazivanje NDH i ustaštva. Zemlja se ideološki naoružava, da je to precizno zapazio hrvatski intelektualac Slavko Goldštajn, poznat javnosti po svojoj kritičkoj žaoki, rekavši da se podiže „val proustaškog revizionizma“ i zapljuskuje velike delove hrvatskog naroda. Tu sliku preneo je u svom izlaganju Stevislav Mikerević iz Srpskog narodnog vijeća Zagreba. Žrtva tog stanja koje već dugo traje jeste srpski narod, koji je autohton u Hrvatskoj i postoji već sedam vekova, „a bili smo i konstitutivan narod, koji je sada pretvoren u nekakvu zajednicu koja nestaje“, skrenuo je uznemirujuću pažnju na sadašnju diskriminaciju, predstavnik Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
Od predstavnika Srba u Makedoniji čulo se da je makedonska vlada perfidna prema srpskoj zajednici i da organizovano radi na njenom razbijanju. Vrši se sistematična diskriminacija i strukturalno nasilje. Takođe, predstavnici su okarakterisali srpsku diplomatiju kaokatastrofalnu zbog svoje nemarnosti i u najmanju ruku i nju ocenili kao odgovornu za loše stanje u kojima se nalaze Srbi u Makedoniji.
Pozitivna konstatacija nije došla ni iz Crne Gore. Momčilo Vuksanović iz Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore pažnju je skrenuo na asimilaciju Srba u Crnoj Gori kao državni projekat, ocenivši tu politiku kao pretnju po egzistencijalni opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori. „Crnogorci žele po svaku cenu da otmu nadpolovičnu većinu i budu većinski narod u Crnoj Gori, što još uvek nisu. Oni jednostavno, to mogu isključivo da postignu preko srpskog naroda u Crnoj Gori“, zaključio je Vuksanović.
Iz dijametralne perspektive subjektivnog opažanja i objektivnog položaja Srba van matice, poslanik Saveza Srba u Rumunskom parlamentu Slavoljub Adnađ je u svom obraćanju konstatovao da razlike između manjina i većinskog naroda u Rumuniji ne postoje. Prava koja uživaju pripadnici većinskog naroda, uživaju isto i pripadnici manjina.
„Država Rumunija pomaže srpskoj manjini time što obezbeđuje potrebna sredstva za našu Pravoslavnu crkvu, za škole sa nastavom na srpskom jeziku, za našu krovnu organizaciju Savez Srba u Rumuniji, kao i za srpsku redakciju nacionalnog Radija“, bio je jasan poslanik Adnađ.
Počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji i bivši poslanik Slavomir Gvozdenović takođe je naglasio zdrave temelje rumunske države koja je afirmativna prema srpskoj zajednici, omogućavajući joj da neguje i upražnjava u punoj slobodi duhovnost, kulturu i prosvetu. Pre svega, odnos rumunske države prema manjinama je izgrađen na uvažavanju nacionalnih manjina i njihovih krovnih organizacija i na taj način ne doprinoseći podelama i usitnjavanju nacionalnih manjina. Ovakav stav rumunske države pozdravio je i generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković.
Zaključak kao esencija svih izlaganja pretočen je u pet tačaka, koje je na kraju konferencije definisao i pročitao generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, i koje će, prema njegovim rečima, biti predočene samom predsedniku Vučiću. Jedna tačka je podrška inicijativi za donošenje deklaracije koju su pokrenuli predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, druga tačka je olakšavanje i ubrzanje postupka dobijanja državljanstva Republike Srbije, treća tačka tiče se pitanja obezbeđivanja udžbenika na srpskom jeziku, četvrta apel državnim organima za preispitivanje institucionalnog okvira Republike Srbije za saradnju sa Srbima izvan Srbije i peta zaključna tačka tiče se institucionalizacije redovnog viđanja Srba u regionu na polugodišnjem nivou, za šta je predviđeno formiranje koordinacionog tela do sledeće konferencije, kojim će predsedavati Ognjan Krstić i Ljubomir Aleksov.
