Naši ljudi koji se vraćaju u Dalmaciju na svoja ognjišta, bore se da povrate imanja na koja sade bademe, masline i orahe. Domobrani muče Srbe, jer im ne daju vodu i struju da žive normalno
I ovog leta u Dalmaciji dešava se veliko saborovanje Srba. Dok mnogi odlaze u hrvatska letovališta na odmor, izbegli srpski narod koji živi u Srbiji dolazi u dalmatinski zavičaj da radi. Naši ljudi se vraćaju u Hrvatsku na svoja ognjišta i na taj način bore se da povrate imanja, da ih spasu od propadanja i da na njima rade i žive.
„Bilo nas je tridesetoro u mom rodnom selu. Došli smo da proslavimo slavu Sveti Ilija, da deci slavimo rođendane, da obnovimo oronule kuće i zapuštena dvorišta, da pročistimo voćnjake, oživimo imanja i sredimo selo da može u njemu normalno da se živi. Svi se mi godinama vraćamo malo pomalo u zavičaj, gde širimo voćarstvo i svoj biznis da bi imali od čega da živimo”. Ovo mi je pričao Boža Plavšić, kršni Dalmatinac koji se u Beogradu izražava kao radnik u piljari. Ima 55 godina, ženu i troje dece u Batajnici. Nekadašnji zadarski mesar, godinama radi kod gazde na prodaji voća i povrća. Mekan i ljubazan, nasmejan sa dalmatinskim akcentom srpskog jezika privlačan je Beograđanima. Vole da ga slušaju kako im priča o svom novom maslinjaku u Dalmaciji, u kome je lane iscedio 100 litara ulja. I sada ga prodaje po 15 evra litar. Sa tim parama školuje decu, koja završavaju fakultete po Beogradu.
Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina
