NEIZVESNO DOBIJANJE STATUSA KANDIDATA ZA EU
NEIZVESNO DOBIJANJE STATUSA KANDIDATA ZA EU Srbija bliže razočarenju, nego kandidaturiIako Brisel pozitivno ocenjuje političke i ekonomske reforme, kandidatura i određivanje datuma početka pregovora u direktnoj su vezi sa popravljanjem odnosa Beograda s Prištinom
Uglavnom nesložni, srpski političari i analitičari slažu se u jednom – da 9. decembra ukoliko Srbija ne dobije kandidaturu za EU neće biti smak sveta. Ostalo je sve u domenu pretpostavki i očekivanja, a prema signalima koji stižu iz evropskih prestonica sve je, čini se, na Srbiji i njenim naporima da ispuni zahteve Evropske komisije koja je preporučila status kandidata, ali stavila do znanja da će biti spremna za početak pregovora o članstvu čim dođe do valjanog napretka u dijalogu Beograd–Priština i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume.
Kako stvari sada stoje, šanse da dobijemo kandidaturu ravne su nuli, pa će, ukoliko Srbija u narednih desetak dana ne učini značajan iskorak, odluka Saveta Evrope biti odložena za iduću godinu.Iako dobijemo kandidaturu, sačekaćemo na određivanje datuma početka pregovora, što je u direktnoj vezi sa popravljanjem odnosa Beograda s Prištinom, a strahuje se i od novih uslovljavanja.
UCENJIVAčKI POTENCIJAL
Proširenje EU dovedeno je u pitanje zbog ekonomske krize, pa mnoge zemlje, Nemačka pre svih, traže da se sagleda kako su ispunjeni svi uslovi.
Finansijska i makroekonomska stabilnost su oduvek bile uslov za priključenje EU. Sada, nakon negativnih iskustava s drugim zemljama, kada ih teško pogađa kriza, normalno je da strože proveravaju ispunjenost tih uslova, jer ne žele da se proširenje svede na uvoz novih problema, rekla je Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije.
Ne treba zaboraviti ni ucenjivački potencijal nekih država koji naročito može da izbije u prvi plan kada počnu pregovori, i kada svaka ima pravo veta.
Dr Dragan Petrović, viši naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kaže da se onda postavlja pitanje koliki je zapravo srpski interes da daje dalje krupne ustupke u tom pravcu.
Za razilku od njega, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da je sadržaj preporuke EK dovoljan za dobijanje kandidature, te da neće biti novih uslovljavanja.
Ali stvar je u tome da li smo i da li ćemo u narednih desetak dana, koji su ključni, uraditi ono što se očekivalo, a to je dogovor s Kosovom. Implementacija sporazuma o matičnim knjigama je urađena, treba se dogovoriti o energetici, telekomunikacijama, granicama, predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima. Ako se sve to uradi do 9. decembra neće biti osnova za odbijanje. Prema mojim saznanjima, i u Evropi smatraju da bi bilo nekorektno ne dati Srbiji kandidaturu ako je ispunila haški uslov, izvršila reforme u vojsci i pravosuđu, bez obzira na kritike. Ako se i postigne dogovor s Prištinom, dobićemo kandidaturu, uveren je Pribićević.
Nemačka je jedna od zemalja koje imaju veoma tvrd stav prema proširenju EU, o čemu će Bundestag raspravljati 1. i 2. decembra. Uz Veliku Britaniju i Holandiju ona čvrsto zastupa stav da Srbija mora da ispuni sve kriterijume koji su neophodni za status kandidata. Osim toga tu su i neka nerešena pitanja između Srbije i pojedinih članica EU. Da li bi Poljska kao uslov mogla da traži rešenje spora oko zgrade bivše ambasade u Varšavi koja je nacionalizovana, pa vraćena vlasniku, koji traži sedam miliona evra na ime naknade za njeno korišćenje? Hoće li Litvanija da postavi pitanje neuspešne privatizacije ′Beogradske industrije piva′, koje se nalazi pred međunarodnom arbitražom? Rumunija je zabrinuta za položaj rumunske nacionalne manjine u Srbiji, a Mađarska je još ranije svoj glas uslovila zakonom o rehabilitaciji. Iz svih ovih zemalja stižu uverenja da oni neće biti prepreka za kandidaturu Srbije.
U to je uveren i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative i dopisnik Tanjuga iz sedišta EU i NATO u Briselu od 2005. do 2009. godine, koji kaže da pojedinačni interesi manjih država EU, buduće druge lige, ne mogu da budu ostvareni ako ne dobiju podršku velikih država.
Mađarska, Slovenija ili Litvanija mogu da ucenjuju koliko hoće, ali im to neće proći ako ne dobiju podršku najvećih članica EU. U ovom trenutku preraspodele snaga u EU, jasno je da ozbiljan ucenjivački potencijal može da ima samo Nemačka. Ona to upravo i koristi po pitanju Kosova. Nemački uslovi za dobijanje statusa kandidata, a pogotovo za početak pregovora o članstvu, apsolutno su neprihvatljivi i vode gašenju svakog prisustva države Srbije na Kosovu. Stoga je za Srbiju mnogo važnije, ali i opasnije, šta kaže Bundestag od toga šta kaže Evropski parlament koji ima mnogo manje uticaja na realnu politiku. Kada je Bundestag u pitanju, bojim se da se nemački interesi neće zaustaviti na Kosovu i dugotrajnom odlaganju proširenja Unije, već da će se uslovljavanje nastaviti po pitanju važne strateške interesne zone Nemačke–Vojvodine i koridora Dunav, ističe Mitić.
Pribićević, međutim, ističe da je važno rešiti problem sa SAD-om, a to je pitanje Kosova.
Iako SAD nisu članica EU, jasno je da u sadejstvu sa Nemačkom i Velikom Britanijom traže da se reši pitanje Kosova gde Srbija nema autoritet, osim na 15 odsto teritorije na severu, pa je ovo u stvari bitka za sever, kaže Pribićević.
PORUKA IZ BRISELA
Poruka iz Brisela je više nego jasna – dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja, jesu jedini prioritet koji sam po sebi predstavlja potvrdu ostvarenih reformi pravosuđa, vladavine prava i drugih oblasti od ključnog značaja za ispunjavanje kopenhaških političkih kriterijuma. Iako kod zvaničnika postoji uverenje da će Srbija 9. decembra, dve godine nakon podnošenja zahteva, dobiti status kandidata, s obzirom na to da Brisel pozitivno ocenjuje političke i ekonomske reforme, bez obzira što ukazuje i na slabosti, poput visoke nezaposlenosti i nedovoljno efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, iz Evrope stižu i drugačiji signali, a potpredsednik Vlade Božidar đelić je rekao da će se pre 5. decembra održati još jedna rudna pregovora Beograda i Prištine, kako bi lideri EU izglasali našu kandidaturu.
DOBICI I GUBICI
S kandidaturom, Srbija će, kako je navela Milica Delević, dobiti bliži pristup evropskim fondovima. Ona podseća da je u budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine predviđeno 12,5 milijardi evra za zemlje zapadnog Balkana.
U tom okviru nalaze se i sredstva koja će biti opredeljena za Srbiju, u zavisnosti od napretka na putu evropskih integracija i uspešnosti u pogledu razvoja sistema upravljanja sredstvima, izjavila je Delevićeva.
Dobijanjem kandidature Srbija će uhvatiti i korak sa zemljama u okruženju. Prema mišljenju Pribićevića, kandidatura na prvom mestu donosi priznanje onom što je urađeno i potvrdu da je Srbija nedvojbeni deo familije EU.
Značajno je i to što u velikim firmama, govorim pre svega o onim u Nemačkoj, a obišao sam ih skoro sve, ključno za odluku o tome da li da ulažu u neku zemlju jeste da li će njihov kapital tamo biti siguran. Garanciju za to daje im da je zemlja u procesu evrointegracija, kaže Pribićević.
Za dr Petrovića dobijanje kandidature ne znači previše, u sadašnjim uslovima, i kada je i dalja sudbina i uređenje EU pod velikim neizvesnostima,
Kandidatura nam može doneti nastavak procesa pridruživanja ka EU, koji će i dalje biti bremenit i neizvestan u svakom pogledu. Deo političke elite i javnosti koji u prvi plan stavlja pridruživanje EU, dobiće makar kratkoročno izvesnu satisfakciju i osećaj napretka u tom pravcu. Vlast u Srbiji će ostvariti možda tek drugi svoj uspeh vredan pažnje posle vizne liberalizacije u isticanju četvrte godine svog prilično jalovog i čak neuspesima bremenitog mandata. Ne treba zaboraviti i cenu koja bi se dodatno dala za ovu kandidaturu, posebno u pravcu daljih ustupaka po pitanju Kosova i Metohije, primećuje dr Petrović.
Prema Mitićevom mišljenju, u slučaju svake druge evropske zemlje status kandidata za članstvo u EU bio bi pozitivan korak – znak stabilnosti i napretka. U svim slučajevima, osim u slučaju Srbije koja status kandidata plaća prećutnim odricanjem od dela svoje zemlje. Rasprava o statusu kandidata vodi se u kranje negativnom kontekstu za Srbiju – kako zbog uslovljavanja Kosovom, tako zbog haosa u evrozoni, koji dodatno ogoljuje očiglednu nameru Nemačke i Francuske da nakon prijema Hrvatske 2013. pitanje proširenja stave na dugu listu čekanja. Umesto priče o parazitiranju na evrofondovima, kojih će sve manje biti u uslovima u kojima se nalazi EU, Srbija bi trebalo da se okrene realnoj ekonomskoj, političkoj i integracionoj politici, kao i zdravom razumu koji govori da su od svakog statusa kandidata mnogo važniji konkretni potezi koji će doprineti razvoju srpske ekonomije i stvarnom jačanju njene geopolitičke pozicije. Govorim na primer o otvaranju Banatskog dvora i napretku planova o izgradnji ′Južnog toka′, zaključuje Mitić.
Ako ne dobije kandidaturu Srbija će izgubiti na političkom, ali i na ekonomskom planu, jer nećemo dobiti projekte za sprovođenje mera za zapošljavanje i pomoć poljoprivrednim proizvođačima.
Ukoliko ne dobijemo kandidaturu izgubićemo rejting na svim nivoima, a biće to i negativan signal firmama koje bi da dođu u Srbiju, smatra Pribićević.
Prema mišljenju dr Petrovića, izostanak kandidature opteretiće poziciju aktuelne vlasti, a deo elite i javnosti koji u pristupanju EU vidi svoj najveći (a nekad i jedini) cilj doživeće dodatnu frustraciju.
Mislim da će doći do porasta evroskeptika u Srbiji u slučaju ne dobijanja kandidature, ali i u slučaju dobijanja kandidature koja bi bila plaćena dodatnim velikim ustupcima, posebno po pitanju Kosova i Metohije, zaključuje dr Petrović.
Kako god bude, Srbija će na punopravno članstvo sačekati još nekoliko godina ili, kako to optimistički reče đelić, možemo da uđemo u Uniju na kraju decenije.
