Oko 80.000 dece u jednoj generaciji u Srbiji upiše se u osnovnu školu, nešto više od polovine stekne diplomu neke srednje stručne ili gimnazije, a trećina može da se pohvali visokim ili višim obrazovanjem. Ovi podaci nevladine organizacije Beogradska otvorena škola (BOŠ) na prvi pogled govore da za Srbiju nema zime kada je reč o mladim stručnjacima koji će unaprediti privredu. Međutim, već sada 20 odsto najtalentovanijih odlazi u inostranstvo, a stanje će biti još gore ukoliko se smesta ne napravi salto mortale u reformi prosvetnog sistema, naglašava za „Vesti“ ekonomista Refik Šećibović, čelnik BOŠ-a i bivši pomoćnik ministra prosvete.
– Za nekoliko godina će nam najpre nedostajati stručnjaci u zanimanjima za koja ni nemamo škole. Već sada trpimo nedostatak specijalizovanih menadžera u kulturi i zdravstvu. Takvi smerovi ne postoje na Ekonomskom fakultetu, niti je na Medicinskom fakultetu ili na Univerzitetu umetnosti omogućeno dodatno školovanje za menadžere – napominje Šećibović. U isto vreme, Institut za pedagoška istraživanja je došao do podatka da naši srednjoškolci imaju hrpu teoretskog znanja sa kojim ne znaju šta će, dok se nimalo ne cene veštine. Ekonomski tehničari u srednjim školama još uče zastarele kompjuterske programe koje nemaju gde da primene, umesto da saznaju kako da koriste kompjuter. Nisu ukinuta ni izmišljena zanimanja. Na primer, trgovinski tehničar, zvanje koje se stiče na višoj školi, ali je po obrazovanju ovo zanimanje jednako diplomi srednje trgovačke škole.
– Ako trgovac sa velikom maturom želi da se izvešti samo za prodaju automobila, može da upiše dodatni program, koji traje šest meseci. U srednjim stručnim školama je prethodni tim Ministarstva prosvete preživelo zanimanje daktilografa zamenio sve traženijom školom za poslovne sekretare. Pre nekoliko godina je uvedena obuka za montera suve gradnje. To su zanatski poslovi koji se izvode u unutrašnjosti objekta, jednostavni su i nisu fizički teški, a na njima se može odlično zaraditi – kaže Šećibović. Iako za tim modernim zanimanjem postoji velika potreba i kod nas i u svetu, na iznenađenje ljudi u Ministarstvu prosvete, u prvim prijemnim rokovima školske klupe su ostale – prazne.
U isto vreme, mnoga radna mesta, naročito stranih firmi, popunjavaju se povratnicima koji su u inostranstvu stekli diplomu neke škole, obično koledža, koja nije dovoljno jaka za poslovnu konkurenciju na zapadu.
– Ti ljudi se vraćaju pošto u inostranstvu nisu uspeli da ostvare očekivanu karijeru, a nisu spremni ni za stalna usavršavanja. Poslodavci u matici ih, međutim, zapošljavaju ne toliko zbog „papira“ nego zbog poznavanja stranog jezika – kaže sagovornik „Vesti“. On kaže da među povratnicima ima i ljudi koji bi mogli da ostvare inostranu karijeru, ali se tamo osećaju isuviše usamljeno, ili im odgovara mirniji ritam života, kakav je u Srbiji. Retko se vraćaju oni koji su se uklopili u, na primer, korporacijske timove, ljudi koji imaju kvalitetnije diplome.
Naučnici bez laboratorija
Na Beogradskom univerzitetu su 1986. godine počeli da se školuju stručnjaci za molekularne biologe, tada novo zanimanje u Srbiji.
– Katedra je napravljena prema svetskim standardima. Međutim, potrebe Srbije za tim zanimanjem su iscrpljene već 1990. godine, jer nema dovoljno naučnih ustanova koje bi ih zapošljavale. Katedra i dalje radi, što znači da školujemo molekuLarne biologe za vrhunske laboratorije u svetu – kaže Refik Šećibović. Te stručnjake će biti teško vratiti u Srbiju, čak i ukoliko im se jednog dana obezbede savremeni uslovi za rad.
Juriš medicinskih sestara
Kao pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, Refik Šećibović je bez uspeha pokušao da zatvori nekoliko odeljenja viška u medicinskim školama u Srbiji, koje su školovale dva puta više babica i medicinskih sestara nego što je našoj republici potrebno.
– Posle velikih protesta, sastao sam se sa ljudima iz medicinske struke i tek tada saznao da su medicinske sestre, bolničari i babice veoma traženi u inostranim ustanovama, naročito u Švajcarskoj i Nemačkoj. Svake godine Srbija tim zemljama „pokloni“ nekoliko hiljada ljudi u toj struci. Odavde će uskoro krenuti i pravi stampedo, jer su SAD nedavno najavile konkurs za 960.000 gerontoloških sestara – predviđa sagovornik „Vesti“.
