Poznavaoci stanja u srpskom obrazovanju predviđaju da će državni univerziteti uskoro propasti ukoliko veoma brzo ne sprovedu reformu prema evropskim standardima, ali ni privatnim univerzitetima ne cvetaju ruže. Vlasnici visokih škola su prošle godine izvršili veliki pritisak na prosvetne vlasti da im dozvole otvaranje novih fakulteta, tvrdeći da za tako nečim postoji potreba na tržištu rada. Međutim, Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, smatra da je to prvi znak krize privatnog visokog obrazovanja.
– Gazde imaju sve više fakulteta koji zvrje prazni, pa traže način da popune kasu. Ali, i na tržištu rada ima poslodavaca koji ne žele da zaposle diplomce privatnih fakulteta jer veruju da su oni na ispitima mogli da padnu samo sa stolice. Time, nažalost, eliminišu i sposobne mlade ljude – ističe Šećibović.
Verka Jovanović, prorektor privatnog univerziteta „Megatrend“, kaže za „Vesti“ da će se znanje i stručnost svih studenata ipak značajno popraviti već od sledeće godine. Do tada bi državni univerziteti trebalo da primene brojne obaveze iz Bolonjskog sporazuma kako bi uhvatili korak s Evropom. Među obavezama je i ta da se studentima omogući studiranje na više fakulteta kako bi se specijalizovali za moderna zanimanja. Tada će im matični fakultet priznavati predavanja koja su slušali na drugim fakultetima i da ocene prenesu na studijski program matičnog fakulteta.
I kafedžije žele diplomu
– Na jednosemestralne kurseve u „Megatrend“ svoje službenike šalje Vojska i Ministarstvo spoljnih poslova – kaže Verka Jovanović. – Oni su najviše zainteresovani za poslove upravljanja i organizacije u biznisu, konsalting, ali i za obuku u oblasti komunikacije s javnošću.
– Sve češće se dešava da deca vlasnika malih trgovinskih firmi, cvećara, kafića i agencija za nekretnine odluče da nastave porodični posao uz diplomu iz oblasti menadžmenta – napominje sagovornica „Vesti“.
– Studenti sa državnog Fakulteta političkih nauka u Beogradu su nedavno zatražili od svog fakulteta da im omogući da na „Megatrendu“ slušaju predavanja o istoriji Latinske Amerike i Kariba, i ekonomsku i političku geografiju te regije. Pošto nema integrisanog univerziteta, a time ni ugovora o saradnji, studenti su o svom trošku slušali predavanja iz željene oblasti, ali im matični fakultet to znanje nije priznao. Donedavno, prosvetne vlasti nisu odobravale ni univerzitetskim profesorima, inače stručnjacima u pojedinim oblastima, da predaju na dva fakulteta. Time su studenti bili uskraćeni za bolje obrazovanje – ističe sagovornica „Vesti“.
Osluškujući potrebe tržišta i interesovanje maturanata srednjih škola, u „Megatrendu“ su otvorili i fakultete za umetnost i dizajn, i za kulturu i medije. Ove oblasti se već izučavaju i na državnim fakultetima, a Verka Jovanović kaže da je razlika u tome što se kod privatnika već dobija uža specijalizacija za određeni posao. Maturanti u Srbiji će prvi put moći i da se školuju za rad u državnoj upravi.
– Danas u ministarstvima, opštinama, pravosuđu i drugim institucijama rade ekonomisti, pravnici, računovođe i ljudi sa zanimanjima koja nisu prilagođena potrebama moderne državne uprave. često se dešava i da se ljudi zapošljavaju na radnim mestima koja su daleko od znanja koje su stekli tokom školovanja – ističe sagovornica „Vesti“. Tako je postalo gotovo uobičajeno da, na primer, arhitekta vodi odeljenje za stambena pitanja, ili da se ekonomisti prepusti vođenje informativne službe.
Nastava u Italiji
U saradnji sa privrednim konzorcijem iz Milana, italijanskim Institutom za spoljnu trgovinu, „Megatrend“ je organizovao kurs obuke u oblasti turističkog menadžmenta i marketinga.
– Program se održava u atraktivnim hotelima i vilama u turističkim centrima Italije. Finansijer je italijanska vlada, koja u obrazovanju mladih ljudi iz Srbije vidi put ka boljoj poslovnoj saradnji. Ispostavilo se da su ovakvi kursevi neophodni i zato što su naše obrazovne mogućnosti još slabe. Na primer, mnogi polaznici kursa o turizmu su prvi put boravili u susednoj Italiji – kaže Verka Jovanović.
– Državni službenik danas mora da govori barem jedan svetski jezik i da poznaje sve vidove komunikacije, uključujući i elektronsku – napominje Verka Jovanović.
Ona ističe da poslednjih nekoliko godina na sve fakultete u Srbiji stižu maturanti koji su „zapušteni“ i u znanju i u odgovornosti prema sopstvenoj budućnosti. Studentima je, kako kaže, stalo samo da što pre dođu do diplome, pa profesori moraju da ulože izuzetan trud i strpljenje ne bi li im dokazali da moraju da se školuju zbog što boljih kvalifikacija koje će im omogućiti bolje zaposlenje, a time i kvalitetniji život u matici.
