TADIć: Referendumskim potvrđivanjem Ustava otvorena je nova mogućnost za Srbiju u budućnosti.
Baš zbog te budućnosti moramo da imamo nove izbore i da doprinesemo političkoj stabilnosti ne samo Ustavom nego i novom vladom
Konačna procena Cesida je da je Ustav potvrđen sa 51,4 odsto birača. Na referendum je izašlo 53,3 odsto upisanih birača. Najveća izlaznost je zabeležena na Kosovu i Metohiji 90,1 odsto gde je 89,7 glasalo za. Najmanja u Vojvodini – 45,9 odsto, a za potvrđivanje Ustava 42,7 odsto. U centralnoj Srbiji odziv je bio 56,1 a Ustav je podržalo 54,6 odsto upisanih birača. U Beogradu je izašlo 53,1 odsto birača a za je glasalo 51,8
KOŠTUNICA: Srbija sa ovim Ustavom jasno stavlja do znanja da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo. Ovaj Ustav neće sutra biti predmet osporavanja i neće biti pripisivan ni jednoj stranci, vladi i ličnosti, jer iza njega stoji narod. Zato je on doslovno pobeda Srbije
Neka bude s Božjim blagoslovom na opšte dobro svima, pa i nama – rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve Njegova svetost patrijarh Pavle, glasajući po prvi put na referendumu
Srbija je juče kontinualno potvrđena kao država izglasavanjem Ustava koji u preambuli i duhom svojih normi potvrđuje državnu teritorijalnu celovitost. Ali, koliko će Kosovo i Metohija zaista biti zaštićeni, zavisi od budućih odnosa sa međunarodnom zajednicom. U unutrašnjoj politici, prema najavama eksperata, situacija je izvesnija – slede parlamentarni izbori i nestanak lidera bez kredibiliteta. Referendum je pokazao i ko je vera, a ko nevera, pa će biti eliminisani i oni koji su se protivili ustavu i ideji da zaokružimo državnost, ocenio je za Glas politički analitičar i stručnjak za filozofiju prava Miloš Knežević.
– Sada se otvaraju novi izborni ciklusi na svim nivoima konstituisanja izvršne vlasti. Za očekivati je da će se normalizovati i učvrstiti kohabitacioni model ličnosti i stranaka, ujednačiti moć demokratskog pokreta i radikala, a verovatna je i rokada na funkcijama između Vojislava Koštunice i Borisa Tadića – precizirao je Knežević i istakao da je novim ustavom „otklonjena sumnja da li Srbija postoji ili ne postoji kao država i to na celom njenom prostoru“.
Prema njegovim rečima, Ustav je značajan, jer zaista odražava promenjenu situaciju posle razlaza sa Crnom Gorom i u odnosu na Miloševićevo razdoblje, ali da nema garancija koliko će efikasno sačuvati Kosovo.
IZBEGNUT POLITIčKI SUDNJI DAN
Da referendum nije uspeo bio bi to „potpuni krah politike vlade Vojislava Koštunice“, ocenio je za Glas profesor ustavnog prava Stevan Lilić i dodao da bi premijer bio gubitnik na svih pet krupnih pitanja, jer je do sada „propala državna zajednica SCG, prekinuti su pregovori s EU, Ratko Mladić još nije u Hagu, a rešenje za Kosovo je samo pitanje dana“. Srbiju bi čekala teška politička kriza, kako je rekao, politički sudnji dan, jer bi sve institucije, od vlade, preko predsednika države, pa do Ustavnog suda potpuno izgubile legitimitet i bile razbijene. A time bi i posledice Miloševićeve politike bile dovedene do kraja.
J. J.
– Norme Ustava čuvaju celovitost samo u onoj meri u kojoj to može bilo koja druga norma – dakle samo normativno. Od unutrašnjih odnosa i odnosa sa međunarodnom zajednicom zavisi koliko će biti poštovane – objasnio je Knežević i istakao da Ustav obavezuje sve aktere da se pridržavaju normi, jer se nepoštovanje ubuduće smatra za „nelojalnost Srbiji“.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za Glas je rekao da je dobro što je na referendumu potvrđen novi ustav jer je prestao da važi Miloševićev ustav koji je bio kočnica evropskim integracijama.
– Usvajanjem novog ustava ispunjen je i prvi uslov iz Studije izvodljivosti. To je i bio jedini politički uslov. Naravno, ostaju drugi uslovi koji moraju biti ispunjeni na putu ka Evropi kao što je saradnja sa Haškim tribunalom, rešavanje kosovskog problema, ali najvažniji je ispunjen – ističe Janjić. On naglašava i da će usvajanje novog ustava definisati proceduru i institucije u Srbiji i uliti sigurnost investitorima.
– Pored toga, dodao bih da je možda i dobro što je referendum teško prošao jer su građani na taj način održali lekciju političarima – kaže Janjić. On ističe i da je sada definisana država i potvrđen stav da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
– To će u budućim pregovorima o konačnom statusu ove pokrajine morati da bude respektovano, a odluka srpskog rukovodstva da ne prihvata nezavisnost sada dobija na težini – naglašava Janjić. On dodaje i da je referendum pokazao da su radikali najorganizovanija stranka u Srbiji, kao i da je situacija na političkoj sceni mnogo jasnija.
– Sada predstoje izbori i mnoge političke partije treba da se zapitaju gde su u ovom trenutku – kaže Janjić. On ističe da su se izdvojile tri stranke SRS, DS i DSS i da će one, na predstojećim izborima, voditi najveću borbu.
