Najava Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, da će Srbija glavne infrastrukturne projekte finansirati između ostalog i zaduživanjem u inostranstvu, zabrinula je Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, koji je poručio da država treba dobro da proceni kako i pod kojim će se uslovima zaduživati.
Da ovo upozorenje ima i te kako osnova, pokazuje podatak da je udeo javnog duga Srbije u domaćem bruto proizvodu 25,5 odsto ili osam milijardi i 692 miliona evra!
S druge strane, Srbija mora da gradi, da obnavlja svoju dotrajalu infrastrukturu, a novca u državnoj kasi za to nema. Od privatizacije, koja je preostala ne treba očekivati bogzna kakvu dobit, što znači da Srbija mora u nove dugove.
Građani uredne platiše
Građani Srbije duguju bankama 315 milijardi dinara ili 3,93 milijarde evra, a prosečan dug po stanovniku iznosi 400 do 450 evra, dok svaki zaposleni duguje od 800 do 900 evra. Prema bankarskim kriterijuma, građani Srbije nisu prezaduženi, a svega 1,4 odsto građana ne isplaćuje svoje kreditne obaveze na vreme.
Da li Srbija može dodatno da se zadužuje, preti li nam dužnička kriza, da li ćemo morati uzimati kredite da otplatimo dugove, pitanja su koja su podelila i ekonomske stručnjake.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da Srbija može da se zaduži, ali samo pod uslovom da novac od kredita zaista ode na izgradnju puteva, a ne u javnu potrošnju.
– Ima prostora za javno zaduživanje jer do sada smo izmirivali dugove prihodima iz privatizacije. Na te prihode ne možemo još dugo računati jer se proces privatizacije bliži kraju. Ali, vlada mora da pokaže hrabrost i suprostavi se stalnim potrebama da se troši više od zarađenog – upozorava dr Bajec.
Međutim, s druge strane dr Mlađen Kovačević, iz Instituta za politiku i privredu upozorava da bi Srbija mogla da dospe u poziciju dužnika, koji nema od čega da vrati pozajmljeno.
– Celokupan naš dug, državni, dug preduzeća i banaka na kraju maja iznosio je 18 milijardi evra i to je mnogo. Ministri rado izjavljuju da država ne mora da brine za dug, ali smatram da prostora za zaduživanje nema mnogo – smatra dr Kovačević.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević je kategoričan u stavu da se država ne bi smela dalje zaduživati.
– Država ne sme da se zadužuje jer bi čak mogli pasti i u dužničku krizu. Osim toga država ne bi smela da se mnogo meša u privredu i ulaže državne pare u kompanije poput „Zastave“ ili da preuzima zaostale dugove preduzeća – ističe naš sagovornik.
Ulaganje novca u propale države firme povećava zaduženost, a jedini razlog zbog čega država ulaže jeste da bi partijske kadrove zadržala u upravljačkim strukturama tih kompanija.
Prema njegovoj oceni, umesto da država diže kredite u inostranstvu i gradi puteve, koridore, bilo bi ekonomski isplativije da te poslove ponudi privatnim firmama. Povlačenje države iz privrede i uzdržavanje od uzimanja kredita iz inostranstva je jedini put da Srbija ne zapadne u dužničku krizu i izbegne ekonomski slom.
