Nesposobne srpske vlasti i beskrajno sporo pravosuđe, ne samo što stranim investitorima uliva nesigurnost u domaći pravni sistem, već će, sasvim izvesno, skupo koštati državu Srbiju, odnosno njene građane. Pred međunarodnim arbitražnim sudovima, ali i pred domaćim, uglavnom zbog raskida ugovorenih poslova, vodi se nekoliko desetina sporova, u kojima strane koje tvrde da su oštećene traže više stotina miliona evra. Prema pesimističnim procenama, ta brojka bi mogla dostići i čitavih milijardu evra.
„Vatreno krštenje“ Vlada Srbije je imala početkom aprila kada je Arbitražni sud pri Privrednoj komori Lonodona presudio da je ugovor Vojske Srbije i izraelske kompanije „Imidž set“ o zakupu satelita 2005. godine za nadgledanje terena neosnovano raskinut. Cena greške iznosi 37 miliona evra koje će platiti poreski obveznici.
Odluka suda da Srbija treba da plati odštetu zbog nepoštovanja ugovora o zakupu satelita je skandal, smatra bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić. Srbiji sada ostaje žalbeni postupak, ali su šanse za uspeh relativno male.
„Mobtel“ izvukao deblji kraj
Nekadašnja „zlatna koka“ porodice Karić, operater mobilne telefonije „Mobtel“ bio je predmet maratonske arbitraže u Cirihu koja nikada nije okončana. Tužbu su podneli Karići protiv manjinskog partnera PTT Srbija još 2003. godine, ali je dve godine kasnije pokrenut postupak oduzimanja licence, a kasnije i privatizacije „Mobtela“ kojeg je kupio norveški „Telenor“ za 1,5 milijardi evra. Tako je i ceo postupak u Cirihu ostao bez epiloga.
Ova činjenica bi trebalo da osvesti ovdašnju vlast i pravosuđe, kao i pojedince koji u ime države sklapaju ugovore, ali to očigledno nije slučaj, pa sada pojedini stručnjaci procenjuju da Srbiji, po osnovu raznih sporova koji bi mogli biti pokrenuti, preti opasnost da iz budžeta mora da isplati čak 600 miliona evra. Naime, ako je Srbija smatrala da je oštećena potpisivanjem ugovora o famoznom satelitu, onda je trebalo krivično da goni odgovorne, ali se to nije dogodilo i arbitraža je bila neizbežna.
Najveća opasnost sada je arbitraža povodom raskida koncesije za gradnju autoputa od Horgoša do Požege.
Kompanija „Sever-Jug autoput“ koju su osnovale austrijske kompanije „Alpina“ i „Por“ objavila je da je pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu podnela zahtev za arbitražu protiv Vlade Srbije, u vezi sa izgradnjom autoputa Horgoš-Požega, u kome traži obeštećenje od 71 milion evra.
„Konzorcijum je povukao ovaj potez sa žaljenjem, ali ga vidi kao neizbežan, pošto je pristup za koji se koncesionar oduvek zalagao bio da se nađe fer i adekvatno rešenje“, navedeno je u saopštenju u kom se dodaje da je zahtev zasnovan na troškovima preliminarno procenjenim na najmanje 71 milion evra i sastoji se iz dva osnovna dela: kompenzacije za pripremne radove, koji su već sprovedeni sa dobrom voljom, i gubitak profita.
Sude se i čitave države
čitave države su izlazile na razne arbitraže jer drugih načina za rešavanje sporova nije bilo. Najaktuelniji proces je onaj koji bi trebalo da pokrenu Slovenija i Hrvatska koje skoro dve decenije od osamostaljivanja nisu uspele da reše pitanje granice, pre svega Piranskog zaliva. Ovo pitanje je posebno dramatično za Hrvatsku kojoj je zbog spora blokiran proces ulaska u EU.
– Možda je i dobro da, ako već države ne mogu da se dogovore, poravnanje potraže na arbitraži – smatra Mirek Topolanek, premijer češke i predsedavajući Evropske unije.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da Vlada ima šansu da dobije spor ako se za njega dobro pripremi. On je ocenio da bi zahtev koncesionara za izgradnju autoputa Horgoš-Požega za međunarodnom arbitražom trebalo da bude odbijen jer Ugovor o koncesiji nije ni stupio na snagu.
– Može se dogoditi da ima nešto što mi ne znamo. Ako se dogodilo da je menjan ugovor, a nije objavljeno kako je menjan i ako je došlo do nečeg drugog, onda presuda može biti drugačija – kazao je Kovačević.
Koncesionar precizira da su predstavnici srpske Vlade u julu 2008. godine predočili koncesionaru da projekat Horgoš-Požega nije prioritet, već da žele da se usredsrede na Koridor 10, a koncesionar je, dodaje se, „obeshrabren saznanjem da Vlada želi da okonča partnerstvo“. Kako je Vlada odlučila da ne nastavi sa radovima za koje je raspisala tender, navodi se, „koncesionar mora dobiti nadoknadu za troškove koje je pretrpeo ispunjavajući ugovorne obaveze“. Ono što bi i jedni i drugi želeli da izbegnu jeste arbitraža, ali kako je dogovor daleko, ona postaje sve izvesnija.
Direktor „Pora“ za Srbiju Valter Rekercugl ocenio je da će u slučaju koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega neophodna međunarodna arbitraža.
Tek slede „eks-YU“ sporovi
Pitanje sukcesije u zemljama bivše Jugoslavije nije do kraja rešeno, prevashodno u oblasti imovine preduzeća iz bivših republika.
– Imovina u nekim republikama otuđivana je suprotno tom sporazumu – kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. On kaže da se nada da će novi sastanak Komisije za sukcesiju doneti olakšanje za mnoge kompanije i ističe da na desetine kompanija iz Srbije potražuje svoju imovinu u susednim zemljama, ali da problem postoji i u Sloveniji čijih je 11 preduzeća zatražilo vraćanje nekadašnje imovine u Srbiji.
– Na žalost, pregovori sa Vladom Srbije su definitivno propali – izjavio je Rekercugl.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić ocenio je da je arbitraža oko koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš-Požega gubljenje vremena i dodao da je deo autoputa već trebalo da bude gotov, ali da mi „ništa nismo uradili“. Primetivši da je cela sezona izgubljena, Mrkonjić je rekao da Srbija uzima kredite Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, ali je bilo kakvo izvođenje radova nemoguće za vreme trajanja arbitraže.
– Kako bi od njih mogli da očekujemo da nam daju kredite kad smo na arbitraži – zapitao je ministar i dodao da se ne seća kada smo dobili neku arbitražu.
– Ne zato što nismo bili u pravu, već zato što smo aljkavi – rekao je Mrkonjić.
Kako objašnjava ekonomista Milan Kovačević, i sam učesnik u arbitražnim sporovima, svaki gubitak procesa znači da će državni budžet biti prazniji.
– Neozbiljno je od države da svoju aljkavost prenosi na građane koji će posredno sve platiti, ako se sporovi gube. U uslovima teškog manjka para u budžetu, nameti kroz presude mogu ozbiljno da ugroze državu, ali, što je gore, nanose veliku poslovnu štetu jer država, ili njene kompanije koje često završavaju na arbitraži, šalju lošu poruku ulagačima – izjavio je Kovačević.
Arbitražni sporovi nisu naročito retki u svetu, a ovaj institut je ustanovljen kako bi se izbegla eventualna pristrasnost nacionalnih sudova. Ono što je za Srbiju poseban problem jeste to što je, prema svemu sudeći, izjednačila efikasnost domaćeg pravosuđa sa međunarodnim, a praksa pokazuje suprotno.
Ogromni dugovi građevinarima
Pre nekoliko dana srpski mediji preneli su informaciju da se francuska građevinska kompanija „Vinsi“ povlači iz Srbije i da pred srpskim sudovima sprema tužbu protiv naše zemlje zbog navodnih dugovanja od milijardu evra. Ova firma, odnosno „Intermost“, čiji je vlasnik, gradila je zaobilaznicu oko Novog Sada. Mada ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tvrdi da su ova dugovanja znatno manja, sasvim je izvesno da će konačnu reč dati sud, a da će oko 3.000 građevinskih radnika, zaposlenih u „Intermostu“ ostati bez posla.
Država bi ova dugovanja mogla da svali na srpske poreske obveznike, a ono što brine jeste činjenica da je do grla dužna i drugim građevinarima, među kojima najviše domaćim „Energoprojektu“, „Ratku Mitroviću“, „Mostogradnji“ i „Planumu“.
