Prošlo je šest meseci od referenduma u Crnoj Gori koji je označio njeno osamostaljivanje i istovremeni kraj rahitične državne zajednice sa Srbijom. Za to vreme, sada nezavisne države, Srbija i Crna Gora nisu uspele čak ni da razmene ambasadore, a kamoli da u svim oblastima uspostave normalne odnose. Udaljavanje koje je počelo još dok su bile u državnoj zajednici, koja je jedva preživela tri godine i nepuna tri meseca, nastavilo se i posle razlaza, bez izgleda da se u skorije vreme prevladaju prepreke koje same postavljaju jedna drugoj.
Doskorašnji crnogorski premijer, lider Demokratske partije socijalista Milo đukanović za takvu situaciju optužuje Srbiju, jer ispoljava „zvaničnost i hladnoću“, a formalno priznanje nezavisnosti Crne Gore nisu pratile „inicijative za normalizaciju odnosa“. Srbija, iako uzdržana posle raspada SCG, uistinu je hladna, jer je izlazak iz Crne Gore shvaćen kao svojevrsna izdaja i „najveći državotvorni udarac koji je Srbija ikada doživela“. A nedavna zvanična poseta kosovskog premijera Agima čekua Podgorici samo je potkrepila takva shvatanja. Srpski premijer Vojislav Koštunica je đukanovićev poziv čekuu i njihov susret ocenio kao „napad na suverenitet i teritorijalni integritet Srbije“.
I srpski – strani
Sada zvaničan jezik, srpski bi mogao uskoro da bude nepriznat u Crnoj Gori. Prema najavama, svi su izgledi da će srpski biti izbačen iz novog ustava nove države, iako je maternji jezik dve trećine stanovnika Crne Gore – prema poslednjem popisu.
– Ne bi me čudilo ako bi crnogorski parlament izbacio srpski jezik iz ustava. Posle čekua, kod njih je sve moguće. I što je još gore, nikada se oni zbog toga neće postideti. Srbija mora da se potrudi da zaštiti sve one koji se izjašnjavaju kao Srbi i nadam se da će njih vremenom biti sve više. NJih i njihova prava Srbija ne sme nikada da zanemari – smatra LJušić.
Ovaj slučaj ogoljeno je ukazao da dve države imaju dijametralno suprotne pozicije i o drugim pitanjima međusobnih odnosa.
Posle 88 godina, tokom kojih su bile zajedno, u sastavu dveju kraljevina i četiri federacije, Srbija i Crna Gora ponovo su samostalne države, ali im uspostavljanje normalnih odnosa ide vrlo teško. Nema zvaničnih državničkih poseta, diplomatski odnosi nisu uspostavljeni, a uzajamno nepoverenje državnih rukovodstava ima za posledicu duboke političke podele.
Anka Vojvodić, koju je Crna Gora imenovala za ambasadora u Srbiji, već je trabalo da uruči akreditive i tako u čitavoj istoriji Crne Gore postane njen prvi ambasador u Beogradu, ali je afera čeku to odgodila do daljeg. A Srbija još nije ni odlučila ko će biti njen predstavnik u Podgorici, ili na Cetinju, u kojem, navodno, postoji zgrada koja bi mogla biti srpska ambasada.
Nova era u odnosima dva naroda, koji su ne tako davno bili jedan, počela je u znaku konfrontacije koja pogađa uglavnom obične ljude. Kakavće biti status 260.000 crnogorskih državljana nastanjenih u Beogradu? Šta čeka nekoliko hiljada crnogorskih studenata na srpskim univerzitetima? I jedni i drugi su tako reći preko noći postali stranci u zemlji u kojoj su se mnogi i rodili. Da li će i kako će glasati Srbi u Crnoj Gori? I kojim Srbima će to biti omogućeno? Pitanje liči na apsurd, s obzirom na to da će na parlamentarnim izborima 21. januara iduće godine moći da učestvuju Srbi na drugiim kontinentima.
Da li je utešno mišljenje istoričara Radoša LJušića, koji za „Vesti“ kaže da su odnosi Srbije i Crne Gore i u prošlosti bili često „na ovom nivou, čak i gori“:
– Dok su bile nezavisne, dve države, do 1918. godine, bilo je neprijatnih situacija, pa i prekida diplomatskih odnosa. Koreni toga ležali su u dinastičkim sukobima. Današnji razlozi su sasvim drukčiji od ranijih, ali su neki problemi iz prohujalih vekova ostali isti. Kada se braća zavade teško ih je izmiriti – kaže LJušić.
On ocenjuje da je napuštanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora najveći državotvorni udarac koji je Srbija doživela od kada postoji.
– Taj bol se ne prevazilazi lako. Kada se ima na umu šta je sve Srbija učinila za Crnu Goru i Crnogorce u prošlosti, ne postoje reči kojima se njihov nekorektan odnos prema Srbiji i Srbima može bar delimično ublažiti. Ali, posle nekog vremena, stvari će leći. Nadam se da će Srbija znati da oceni taj poslednji gest i da sebi neće dopusti da joj se slično ikada desi – kaže LJušić.
Što se perspekrive međudržavnih odnosa Srbije i Crne Gore tiče, LJušić smatra da Beograd ne treba da žuri sa slanjem ambasadora u Podgoricu, pogotovo posle prijema Agima čekua u Podgorici.
