Mladi Amerikanac Petar Todorić napustio SAD da bi živeo u Srbiji
Nije danas nikakvo čudo kad mladi, između 18 i 25 godina, odu iz Srbije, ali je svakako je začuđujuće – šta je to nateralo mladog Amerikanca Petra Todorića iz Njujorka, da dođe i odluči da živi u Srbiji!?
– Ja jesam, po rođenju, Amerikanac, kaže za nedeljnik Svedok Petar Todorić, ali sam u duši i od rođenja Srbin.
Inače, Petar je rođen 16. novembra 1986. godine u Njujorku od oca Vasa Todorića, Srbina iz Gerzave kod Banja Luke i majke Vilme Rodrigez iz Hondurasa. Uz njega kao najmlađeg člana velike porodice, živeli su i braća Stevan i Vaso kao i sestre Emili i Vendi.
– Život nas je danas razdvojio kaže Petar.- Vaso i Vendi su u Nju Džersiju, a Stevan i Emili su ostali u Njujorku. Ja sam, evo, danas, građanin Kragujevca.
To što je on danas u Srbiji kriv je njegov otac Vaso, tvrdi Petar.
– Od detinjstva sam od mog, sad pokojnog oca, slušao priče o Srbiji i Srbima. Sve te priče za mene su bile bajkovite. NATO agresiju 1999. godine sam teško preživljavao, bojao sam se da će NATO okupirati Srbiju, a moj otac mi je stalno govorio da nemam razloga da se bojim jer Srbi su narod velikog srca, dobri su borci, a i Bog je uz njih, tako da im niko ne može ništa, čak i Rusija da se priključi NATO-u. Iz tih razloga sam svuda, i na svakom mestu, s ponosom isticao da sam Srbin.
– Te očeve priče su kod mene pojačavale želju da kad se stvore uslovi dođem u Srbiju. Srbiju i Srbe sam počeo da volim, u ranom detinjstvu tako da sam sa svojih 8 godina mom ocu reko:
– Tata kad odrastem živeću u Srbiji sa tvojim i mojim Srbima. Jako mi je žao što moj otac nije doživeo da vidi da sam njemu dato obećanje ispunio.
Interesantno je napomenuti da je Petar kod svog prvog dolaska u Srbiju 2001. godine očekivao da će pri sletanju na Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu ugledati ljude – divove.
– Noge su mi se tresle kad sam sleteo. U jednom trenutku sam se osećao nekako nelagodno, pa ja ću ovde sa ovim ljudima razgovarati jezikom koji me je naučio moj otac Vaso.
Govori Petar odlično srpski, premda u izgovaranju ima onog jakog engleskog naglaska, ali to ne smeta.
– Sve je bilo bolje i lepše nakon pasoške kontrole, gde su mi moji Srbi poželeli dobrodošlicu na Engleskom, a ja sam im se zahvalio na srpskom. Bio sam usplahiran i uznesen, osećao sam neki veliki ponos što delom pripadam ovom velikom i divnom narodu. Zbog koga sam se često u školi u Njujorku tuko sa vršnjacima pa i starijim od sebe.
Iako ima tek 24 godine Amerikanac Petar Todorić, očekuje da uskoro dobije i srpski pasoš.
Inače Petar Todorić nije bio običan građanin Amerike. Tamo je sa svojih 8 godina važio za najvećeg teniskog talenta, u njega je počela da ulaže i američka teniska federacija.
– Da se bavim tenisom motivisao me je otac Vaso. Ipak sam više voleo fudbal i to ovaj evropski, ne američki. Tenis sam počeo da treniram sa svojih 8 godina u Nju Džersiju kod mog strica Jove, čak i tad ljubav za fudbalom nije prestajala, još više je porasla kad sam se upoznao Nevena Subotića sadašnjeg reprezentativca Srbije u fudbalu, danas igrača vodećeg tima Bundes lige, Borusije iz Dortmunda, i sprijateljio se.
Sa Nevenom se Petar upoznao kad je on imao 14, a Neven 12 godina, detinjstvo su proveli zajedno, razdvajali su se samo kad su odlazili na treninge – Petar na tenis, a Neven na fudbal, ili kad je Petar odlazio na teniske turnire a Neven na utakmice. Sve slobodno vreme provodili su zajedno, švrljali su po Njujorku.
– Mnogo smo voleli da putujemo. Zajedno smo obišli Pariz, London, Dubai i još mnoga mesta, kaže Petar. – Praznik je kad se danas sretnemo, a srećemo se često. Posebno se lepo provedemo kad Neven dođe u Beograd na pripreme reprezentacije. Onda to proslavimo na naš srpski način, veli Petar i dodaje: Neven je na Vračaru kupio stan uz to sličan je meni, kad je odlučivao za koju će zemlju nastupati, a mnoge su ga zemlje svojatale, posebno Nemačka i SAD, Neven se odlučio za Srbiju. Bio je presrećan kad je stigo poziv iz Srbije da igra za reprezentaciju Srbije, ni jednog trenutka se nije u sebi lomio. Neven voli Srbiju i Srbe koliko i ja.
Petar otkriva da je Neven u Ameici počeo da igra fudbal, a da je u Nemačku stigo nakon što su mu američki fudbalski stručnjaci rekli da on za fudbal nije talentovan.
Reprezentativac Srbije Neven Subotić danas je jedan od najskupljih igrača u Evropi, žele ga svi veliki evropski klubovi.
Da je Petar bio veliki teniski talenat govore činjenice. Bio je stipendista najbolje svetske teniske akademije Nika Bolitijerija na Floridi gde jedan čas košta 1000 američkih dolara. U to vreme učenici ove prestižne teniske akademije su bili Martin Fiš, Tomi Has, Jelena Janković, Marija Šarapova i drugi, sa njima je Petar svakodnevno trenirao, putovao na turnire, živeo je bezbrižno, trenirao i sanjario.
Ceo njegov san se srušo jednog junskog dana 2003. godine.
– Učestvovao sam na teniskom turniru u Njujorku, obzirom da mi je tu i kuća, samnom je bio i moj otac Vaso i majka Vilma. Sve je izgledalo normalno, tata i mama su se radovali mom uspehu, ništa nije ukazivalo da će se dogoditi tragedija i da će se moj život zauvek promeniti. Tokom noći tati nije bilo dobro, prebačen je u bolnicu, pao je u komu iz koje se nije nikad probudio. Srce Petrovog oca Vasa Todorića zauvek je prestalo da kuca početkom ove 2010. godine! Vaso se iz kome nije probudio skoro sedam godina.
Od trenutka kad je Petrov otac Vaso pao u komu, dakle juna 2003. godine. Petar je prestao da trenira i igra tenis.
– Koma u koju je upao moj otac kod mene je izazvala stres, od tada tenis za mene više nije postojao. Potpuno sam prestao da ga igram. Mnogi su me ubeđivali da je za američki tenis važno da ja nastavim…- Žao mi je, govorio sam, ali ne mogu.
Od 2003. godine kad je otac upao u komu, Petar počinje da razmišlja o obećanju koje je dao ocu, da će jednog dana živeti u Srbiji.
– Obzirom da se od nečega moralo živeti potrudio sam se da dobijem licencu teniskog trenera. Tim poslom sam se u Americi bavio sve do smrti oca Vasa početkom ove 2010 godine.
– Od trenutka kad je moj Vaso umro znao sam da ću ubuduće živeti u Srbiji.
Mogao je Petar da bira između života u Beogradu, gde ima tetku, i Kragujevca gde ga je pozvao Mile Cvetković poznati kragujevački biznismen, vlasnik firme Cvetal.
Kragujevac je izabrao jer je želeo da igra fudbal u Radničkom. A mogao je i u Banja luku, gde njegov stric Jova koji živi u Americi, ima kuću.
– Živeo sam u najvećem gradu na svetu, obišo sam mnogo hvaljenih destinacija, ali nigde na svetu nisam sreo bolje ljude, nigde boljeg druženja, boljih i lepših mesta, bolje hrane i nigde lepših cura. U to se uverila i moja majka Vilma koja se mnogo bojala za mene kad sam odlučio da se nastanim u Srbiji. Tamo u Americi Srbi važe za ljudoždere, ističe Petar.
Petrova majka Vilma je letos po prvi put boravila u Srbiji. Bila je gost porodice Cvetković gde danas živi Petar.
– Obzirom na kratko vreme moja majka je obišla samo nekoliko mesta, poput Vrnjačke Banje, njenom zadovoljstvu nije bilo kraja, kad je stigla u Americi javila se rečima da se u Srbiji izlečila od alergije. Bio sam srećan zbog moje majke, ona će sigurno ponovo doći.
Petar ističe da će uskoro svi njegovi put Srbije, jer ih je sve uverio da je Srbija zemlja budućnosti.
– Ovde se živi sporije, ležernije i sigurnije. Ljudi imaju vreme za razvoj. U Njujorku se živi brže, deca su halapljiva, zato što im se mnogo toga brani.
primera radi, alkohol mlad čovek u restoranu može da popije tek nakon navršene 21 godine života. Dotle mnogi mladi Amerikanci postanu alkoholičari.
– Za mene je život u Njujorku dosada, uz to neka oni Srbi koji žele da idu tamo, znaju da je život u Njujorku preskup.
Na kraju razgovora Petar Todorić reče da će uskoro svoj džip Hjundaji, koji trenutno vozi po Kragujevcu zameniti srpskim jugom 45, jer želi da potpuno liči na prosečmog Srbina.
– Drago mu je, kaže, da Kragujevac izrasta u grad koji posećuje sve veći broj stranaca. A svojim Amerikancima poručujem da prestanu sa pritiscima na Srbiju jer za to nemaju razloga. Srbija je zemlja budućnosti, američki način života je prevaziđen.
Ljubav je čudo
To što je Petar zaljubljen u Srbiju jeste veliki razlog njegove odluke da živi ovde, ali veliki razlog da živi u Kragujevcu je i taj što je zaljubljen u Srpkinju iz Kragujevca.
Katarinu Prodanović.
Njegova Kaća je novinar lokalne televizije Kanal K9.
Majka mu ne da da ide u Honduras
Petar nikad nije bio u Hondurasu odakle je njegova majka!
– Tamo ne vole Amerikance i možda bi tamo kidnapovali, kaže.
I majka mu nikad nije dala da ide u zemlji njenog rođenja.
Neven Subotić me zove da igram fudbal u Nemačkoj
Petar je u fazi traženja fudbalskog kluba gde bi igrao. Ne želi da ide u Nemačku gde ga zove njegov pobratim Neven Subotić.
– Ocu sam takođe obećao da ću fudbal da igram u Srbiji, i iz tih razloga sam i došo ovde. Imam dobre preporuke. Trener u SAD mi je bio bivši igrač beogradske Crvene Zvezde Bogićević.
San Petra Todorića se lagano ostvaruje, ljubav prema Srbiji je ojačala Kragujevčanka Katarina Prodanović, sve će biti hepi, kaže on kad budem zaigrao u nekom od srpskih fudbalskih klubova.
Obišli ga slavni teniseri Hirardo i Fernando Gonzales
Petar s ponosom ističe da ma gde bio on promoviše Srbiju na svoj način.
– Mnogi moji prijatelji se čude mojoj odluci da živim u Srbiji, kaže Petar. – Mnoge sam morao da dovedem ovde da se uvere da je Srbija najlepša zemlja na svetu. Skoro su mi gosti bili argentinski teniseri Hirado i Fernando Gonzales, plakali su kad su odlazili, i oni su shvatili da su Srbija i Beograd zakon za svetske destinacije. Danju smo odmarali, a noću smo obilazili splavove. Takođe smo obišli više crkava i manastira, boravili smo u đavoljoj Varoši, jednostavno i oni su se uverili da je Srbija za svet velika nepoznanica.
Uskoro teniska škola u KG
Petar ističe da često odlazi u Ameriku kako bi zaradio koji dolar za život u Srbiji. Tamo radi kao teniski trener, ali se uvek vraća. Planira uskoro da u Kragujevcu otvori tenisku školu.
Zahvalan je porodici Cvetković na velikoj pomoći, koju mu pruža. Sin porodice Cvetković, Aleksandar danas žiuvi u njegovom stanu na Floridi, a on u Kragujevcu kod Aleksandrovih roditelja.
Braća govore srpski, a sestre engleski
U mojoj kući u Njujorku se govori engleski i srpski, jer moja braća Stevan i Vaso govore srpski, a sestre Emili i Vendi ne. Braća su mi oženjena Srpkinjama, zetovi su mi Amerikanci. Mojim sestrama su se venčani u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Njujorku. Oba moja zeta vole rakiju i ćevape posebno je to izraženo kod Brajana koji je vlasnik jedne velike konpanije koja izrađuje rezervne delove za Erbasove putničke avione.
