Žaklina Janoševic (30) sa suprugom Aleksandrom uspešno razvija sopstveni u Hamiltonu. Ona je vlasnik radnje „Eastend Paradise“, a Aleksandar se bavi uvozom robe iz Srbije, Makedonije, Slovenije…
– Radimo, takoreci, neprekidno, jer ovde se ne postaje gazda preko noci – kaže Žaklina. – Posao iz dana u dan napreduje, ali to zahteva i više rada i truda, tako da prakticno nemamo vremena za odmor. Doduše, ne možemo se ni žaliti na standard života koji imamo ovde u Kanadi, ali, opet ponavljam, radimo prakticno svih sedam dana u nedelji.
Koreni u Ranilovicima
Žaklinin suprug Aleksandar je iz Arandelovca, a ona je rodena Kanadanka.
– Moji roditelji Ratko i Milena Jankovic živeli su u selu Ranilovici kod Arandelovca, odakle su emigrirali u Kanadu, gde sam ja rodena pre trideset godina – prica Žaklina. – U našoj kuci govorili smo na svom, srpskom jeziku, tako da ja govorim cisto i srpski i engleski.
Sponzor u svim akcijama
Žaklina Janoševic je sponzor svih akcija koje se pokrenu u Hamiltonu. Pomaže obe crkveno-školske opštine, folklorne ansamble, aukcije slika srpskih slikara, književne veceri…
Cesto sam putovala u Srbiju, u kraj odakle su moji roditelji. Tamo sam i upoznala Aleksandra. Vencali smo se i iz našeg srecnog braka imamo sinove Stafana (5 godina) i Jovana (3).
Mladi bracni par Janoševic pokušao je da svoje snove ostvari u Srbiji. Imali su tri prodavnice u Arandelovcu, ali…
– Bilo je to ono crno vreme u Srbiji od 1992. do 1995. I ona cuvena hiperinflacija – seca se Žaklina tog vremena. – Bilo je to vreme opšte nesigurnosti. Šta sve nismo radili da nekako preživimo, ali nije išlo, i odlucili smo da se preselimo u Kanadu.
Teška srca, ali jednostavno – morali smo.
Tamo je lepše
Žaklina je u Kanadi radila kao direktor veleprodaje u najvecem hamiltonskom hotelu „Rojal Konajt“ punih šest godina, a pre gotovo tri godine pokrenula je vlastiti biznis. Sve je, rekli bi optimisti, na broju. Pa, ipak…
– Ja jesam rodena Kanadanka, ali moje srce kuca za Srbiju – s ushicenjem kaže Žaklina. – Kompletna moja porodica cezne da se jednom za svagda vrati u Srbiju, u moju prelepu Šumadiju, u moj Arandelovac, u moje selo Ranilovice. Srbija je moja otadžbina.
„Dragacevo“ u Hamiltonu
Nedavno je u Kanadi gostovao cuveni trubacki orkestar Bobana Markovica. Nije bilo predvideno da gostuju i u Hamiltonu, ali Boban je želeo da se vidi sa svojim starim prijateljem đurom Lubardom, ovdašnjim slikarom. Susret je uprilicen, i to kakav.
Legendarne trubace na ovom izletu u Hamilton sponzorisali su turisticka agencija „Maksima“, kafic „Spajsis“ i, zna se, Žaklina Janoševic. Odekivalo je u „Spajsisu“ kao da je u Dragacevu, a onda su Bobanovi trubaci izašli iz kafica i zasvirali „punim plucima“. To Hamilton još nije video.
Tamo je nacin života mnogo prisniji nego ovde, nema zavisti, živi se opuštenije. Tamo cesto nema ni hleba, ali ima više radosti, dok mi ovde samo trcimo za dolarom. Tamo je lepše i kada je tuga, i kada je veselje. Za pet do deset godina mi cemo se sigurno vratiti u Srbiju. Hocemo da nam deca tamo rastu, jer ovde osim televizije i igrica ništa drugo ne znaju. A u Srbiji ce da se igraju klikera sa drugarima… Srbiji nedostaje samo sigurnost, treba da puste narod da radi i da od njega traže one obaveze koje važe za sve normalne države. Narodu je preko glave da ga ganjaju i da ga neko stalno necim plaši. A ja sam to dobro osetila na svojoj koži za tri godine boravka u Srbiji. Ipak, nadam se da cu uskoro u mojoj Srbiji, sa svojom porodicom moci sasvim normalno da živim – kaže na kraju razgovora za „Vesti“ Žaklina Janoševic.
Najbolje na svetu
Moja prodavnica radi zaista uspešno, ali ja pre svega moram da kažem da imam najbolje radnice na svetu. To su Jadranka, Jelena, LJiljana, Ivana i Sandra, kaže Žaklina Janoševic.
