Srbija je večna dok su joj deca verna

   
nedelja, 02. mart 2014.

Braćo Srbi i sestre Srpkinje,

Parlamentarni
i beogradski izbori koji su zakazani za 16. mart 2014. godine su od
sudbinskog značaja za Srbiju i sve građane koji u njoj žive. Dvanaest
godina posle petooktobarskog mafijaškog puča Srbijom su vladale
dosmanlije i dozlogrdili su srpskom narodu. Zato su građani 2012. godine
glasali samo protiv Borisa Tadića i njegove mafije. Želeli su da ih
sklone sa vlasti. Tada nisu imali izgledniju alternativu od Tomislava
Nikolića i njegove Srpske napredne stranke, pa su na vlast doveli još
veće zlo.

Mi srpski radikali upozoravali smo da su Tomislav Nikolić i
Aleksandar Vučić gori čak i od Borisa Tadića. Skupa kampanja, lažna
obećanja o promenama i boljem životu, neviđena medijska podrška i
podrška Vojislava Koštunice Tomislavu Nikoliću u drugom izbornom krugu
predsedničkih izbora bili su presudni da se u Srbiji stvori režim
najgori od svih dosadašnjih.

Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić su izneverili sva
data obećanja iz prethodne izborne kampanje. Obećavali su da će staviti
van snage sve sporazume koje je u Briselu prihvatio Tadićev režim i da
će sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, ali obećanja
su im trajala samo do kraja predizborne kampanje. Odmah po formiranju
vlasti okrenuli su ćurak naopako i nastavili još intenzivniju kampanju
predaje Kosova i Metohije u šiptarske ruke. Ne samo da nisu stavili van
snage Tadićeve sporazume, već su potpisali sramni Briselski sporazum,
koji predstavlja akt izdaje, najveći u novijoj srpskoj istoriji.

Borba protiv korupcije i kriminala postala je glavna tema režimskih
medija koji su unapred, po Vučićevom nalogu, najavljivali hapšenja i
njega predstavljali kao heroja te borbe. Dokazalo se da je to lažna
borba i da režim pravi selekciju: neke kriminalce hapse, a druge
stavljaju pod zaštitu režima. Prikrivaju afere svojih stranačkih
funkcionera i finansijera stranaka na vlasti. Aleksandar Vučić mora da
odgovori na pitanje zašto još nije uhapsio Maju Gojković i Igora
Mirovića, koji su direktno umešani u aferu Autobuska stanica Novi Sad;
zašto nije uhapsio Velimira Ilića, koji je do guše umešan u mnoge
kriminalne afere poput afere drumske mafije; zašto ne uhapsi Mlađana
Dinkića, koji je najodgovorniji za aferu oko Nacionalne štedionice.
Zašto nije uhapsio Borisa Tadića, koji je jedan od najodgovornijih za
čuvenu satelitsku aferu. Zašto nije uhapsio Tomislava Nikolića, koji je
odigrao prljavu ulogu u aferi privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun, a
obrukao je Srbiju svojom lažnom fakultetskom diplomom, koju je stekao, a
nije polagao nijedan ispit. Vučić mora da odgovori i na pitanje zašto
nije uhapsio Ivicu Dačića, koji je odgovoran za aferu Galenika i kako to
da se Stanko Subotić – Cane Žabac skida sa međunarodne poternice i sa
pompom vraća u Srbiju, uz plaćanje mizerne kaucije.

Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana, po nalogu svojih zapadnjačkih
mentora, u javnosti plasirao groznu neistinu da su srpski policajci
pobili srpske mladiće u kafiću Panda u Peći i time pokazao da je
spreman na sve gadosti samo da bi udovoljio gazdama iz Sjedinjenih
Američkih Država i velikih zapadnih sila.

Potcenjujući stručnjake iz Srbije, uvezli su nam neke kvazistručnjake
iz belog sveta, koji su dovedeni da bi uništili i ono malo ekonomije
što je ostalo od proevropskih režima koji su se u Srbiji smenjivali od
dvehiljadite godine i to svaki gori od onog prethodnog. Nastavili su
Tadićevu politiku prezaduživanja Srbije pod uslovima koje propisuje
Međunarodni monetarni fond, čijih su se usluga odrekli svi kojima je
stalo do sopstvene države i naroda.

Ti takozvani stručnjaci koji su nam nametnuti od strane Evropske
unije samo smišljaju načine kako da otpuste radnike, kako da im smanje
iovako mizerne plate, kako da penzionerima uskrate pravo na penziju,
bolesnima na lečenje, siromašnima na školovanje, a sve zarad nekakvih
reformi koje im diktira Evropska unija.

Mladi školovani ljudi napuštaju Srbiju zato što ne vide perspektivu
sa vlastima koje vode računa samo o sopstvenom interesu i ispunjavanju
zahteva koje dobijaju iz Evropske unije. Aleksandar Vučić je kao navodne
spasioce srpske privrede doveo belosvetske hohštaplere, istrošene
kadrove poput Stros Kana, Guzenbauera i Franka Fratinija, kojima daje
pare, malo glumata s njima po medijima i oni odu odakle su i došli.

Aleksandar Vučić raspolaže državnom imovinom kao da mu je očevina. Uz
veliku pompu najavljivao je prodaju JAT-a svojim prijateljima iz
Arapskih Emirata. Bez javnog tendera Etihad je preuzeo JAT, a država je
preuzela oko 170 miliona evra Jatovog duga i socijalni program za oko
osamsto radnika koji su dobili ili će dobiti otkaz. Umesto obećanih
novih aviona, u Srbiju stižu sveže ofarbani avioni stari dvanaest i više
godina.

Nova Vučićeva prevara zarad predizborne kampanje i privlačenja birača
je Beograd na vodi. Najavljuje se projekat koji postoji samo kao idejno
rešenje na osnovu kojeg će nepoznata firma iz Emirata, opet bez javnog
tendera, dobiti na poklon oko 70 hektara građevinskog zemljišta u centru
Beograda, a oni će navodno uložiti oko tri milijarde evra za izgradnju
stambeno-poslovnog centra. Svom prijatelju šeiku Bin Zajedu Aleksandar
Vučić je prodao hotel na Kopaoniku za milion i po evra, a taj isti hotel
država je prethodno otkupila od bivših akcionara za više od dva miliona
evra. Ovo nije samo nedomaćinsko raspolaganje državnom imovinom, već
ozbiljna zloupotreba funkcije, kojom je građanima Srbije naneta velika
materijalna šteta. Priprema se i sumnjiva prodaja hiljade hektara
obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Braćo i sestre, od vas očekujem da upozorite građane da sunovrat
Srbije može da se zaustavi na narednim izborima i to samo ako se okupe
oko Srpske radikalne stranke, koja jedina ima znanja, iskustva i
hrabrosti da se suprotstavi moćnicima režima.

Ako i na narednim izborima pobede proevropske stranke, čeka nas
politički, ekonomski i socijalni kolaps. Bez posla će ostati oko 150.000
ljudi, neće biti novih radnih mesta, pa će to biti novih 150.000
socijalno ugroženih porodica. Radnici će postati roblje zahvaljujući
novom zakonu o radu čije usvajanje je Aleksandar Vučić zaustavio samo iz
marketinških predizbornih razloga. Taj zakon je zahtev Evropske unije i
svi koji se zalažu za ulazak Srbije u Evropsku uniju glasaće za takav
zakon i sve proevropske stranke će se ujediniti oko promene Ustava radi
brisanja Preambule koja garantuje Kosovo i Metohiju u sastavu Republike
Srbije i povećanja autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodina, što će
dovesti do daljeg rastakanja Srbije.

Zbog preuzete obaveze oko promene Ustava Aleksandar Vučić više i ne
krije da je spreman da posle izbora pravi vladu i sa čedomirom
Jovanovićem koji ponosno ističe da aktuelni režim vodi politiku za koju
se LDP od početka zalaže. Vuk Drašković je na poslednjim izborima bio na
listi čedomira Jovanovića, a sada je u predizbornoj koaliciji sa
Aleksandrom Vučićem, što, zapravo, govori o Srpskoj naprednoj stranci i
Aleksandru Vučiću. Naprednjaci su nezaustavljivo krenuli stazom izdaje, a
i ovaj novi Vuk Drašković se svesno stavio u tu ulogu.

Srpska radikalna stranka je protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju
zato što nas to vodi u propast i zalažemo se za evroazijske integracije.
Mi srpski radikali se borimo za što čvršću integraciju sa Ruskom
Federacijom zato što su nam to pravi prijatelji koji štite srpske
nacionalne interese. Vraćanjem Srbije iskrenoj saradnji sa Rusijom
rešićemo nagomilane ključne političke, ekonomske i socijalne probleme.

Mi srpski radikali moramo na ovim izborima da osvojimo što više
glasova. Idealno bi bilo da osvojimo apsolutnu većinu poslaničkih
mandata pa da formiramo vladu. To sada nije realno, ali nam je cilj da
pokušamo da osvojimo jednu trećinu mandata da bismo sprečili da srpski
izdajnici menjaju Ustav Republike Srbije na srpsku štetu. U svakom
slučaju neophodno je da se u Narodnoj skupštini ponovo čuje glas srpskih
radikala, koji će oštro, energično i beskompromisno kritikovati sve
loše postupke vlasti.

Navršavajući 11 godina moje borbe sa antisrpskim Haškim tribunalom,
moram da izrazim zahvalnost vama, srpskim radikalima. Svakog dana sam
imao podršku i pomoć Srpske radikalne stranke u toj borbi, i zato je ta
borba bila uspešna. U ovom trenutku najveću podršku mojoj haškoj borbi i
najveći doprinos mom izlečenju predstavljali bi dobri izborni rezultati
Srpske radikalne stranke. Zato od vas, braćo i sestre, tražim da
provedete kampanju kroz celu Srbiju, da objasnite srpskom narodu zašto
je važno glasati za Srpsku radikalnu stranku i vratiti srpske radikale u
Narodnu skupštinu.

Srbija je večna dok su joj deca verna!

I Kosovo i Rusija!

(U Hagu, 22. februara 2014. godine, pismo dr Vojislava Šešelja
pročitano u Domu sindikata povodom 11 godina od njegovog odlaska u Hag)