Ovih dana, na stranicama „Glasa Javnosti“ , ponovo je aktuelizovan sadržaj privatnog pisma nemačkog diplomate Vilija Vimera, tadašnjem kancelaru Šrederu. Podsetimo, reč je o zaključcima sa Konferencije koja je 2.maja 2000 te godine, održana u Bratislavi, a na kojoj se na neuobičajeno otvoren način debatovalo o stvarnom cilju Natovske agresije na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Danas punih osam godina posle ovog događaja, procesi na Balkanu i Evropi, odvijaju se doslovno po zaključcima sa ovog skupa koji su organizovali američki specijalistički instituti.
Kosovo je priznato, kao „nezavisna država“ , uz saglasnost najvećeg broja država članica EU, u prvom redu Nemačke, koja, eto ironijom sudbine, nije poštovala preporuke upravo jednog nemačkog diplomate. Ali ostavimo to po strani i vratimo se ovdašnjem odjeku, sadržaja jednog senzacionalnog dokumenta. Posebno je zanimljiva tačka 8. navedenog pisma, u kojem Vimer tvrdi, da je na konferenciji u Bratislavi, još maja 2000 te, otvoreno saopšteno „da Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) treba da bude trajno isključena iz evropskog razvoja“! Ovakvo stanovište nije moguće do kraja razumeti, ukoliko se na navede i prvi stav tačke 8, u kojoj je naglašeno potreba „da Rumunija i Bugarska treba da obezbede kopnenu vezu sa Turskom“. Dakle, kopnena veza sa Turskom, eto zašto su u EU primljene Rumunija i Bugarska, odnosno zašto su SAD i njihovi podanici iz Brisela, svih ovih godina zdušno radili na stvaranju NATO države na Kosmetu, sa glavnim gradom „Bondstilom“.
Umesto da naša evroreformska klasa, prihvati odgovornost za katastrofalno loše procene i da „da ostavku“, jer je uhvaćena u velikom laganju sopstvenog naroda, ona besomučno nastavlja sa lažima, po sistemu „ako nam se ne sviđaju činjenice, utoliko gore po njih“.
Ipak, malo ljudi zna , da je Vimerovo pismo, samo interpretacija nečega što je odavno napisano u američkoj štampi. Naime, na stranicama „Njujork Tajmsa“, 2. januara 1996. godine, pojavio se gotovo podjednako senzacionalan manifest američke geostrategije na Balkanu, pod naslovom „Treća američka imperija“. Autori teksta su članovi Saveta za inostrane poslove Hajlbrun i Lind. Evo kako ciljeve američke geostrategije definišu ovi vašingtonski osmatrači: „Umesto da Bosnu shvatimo kao istočnu granicu NATO a, na Balkan bi trebalo gledati kao na zapadnu granicu naglo šireće američke sfere uticaja na Bliskom istoku. Valja se podsetiti da je sve do Drugog svetskog rata Balkan smatran delom Bliskog Istoka“, uz konstataciju „nove američke uloge predvodnika jednog nezvaničnog skupa muslimanskih nacija od Zaliva do Balkana“. I sledi ono najvažnije: „Oblast pod nekadašnjom upravom osmanskih Turaka, kojem svakako pripada i Srbija (prim.autora) pokazuje znake postanka Treće američke imperije“, posle Prve latinoameričke stvorene u 19. veku posle američko-španskog rata i druge nastale u Zapadnoj Evropi, posle 1945. godine.
Prema tome stvari su potpuno jasne. Naši „evroreformatori“ su najobičniji „opsenari“ čiji je zadatak da nas ponovo vrate u Tursku, ovoga puta po nalogu vašingtonskih stratega. Upravo je to i razlog zbog kojeg je Turska bila prva muslimanska država koja je priznala „nezavisnost Kosova“, zahtevajući da to isto u ime navodne islamske solidarnosti urade i ostala „muslimanska braća“ okupljena u Svetskoj islamskoj konferenciji. Na svu sreću to se za sada nije dogodilo, jer je većina država sa pretežno muslimanskim stanovništvom svesna opasnosti ovog pravnog i političkog presedana. Izgleda da toga nije svesna jedino naša „evroreformska elita“. Ona i dalje vergla istu priču. Do nadam se svog ali ne i našeg kraja.
Sledi tekst pisma:
Berlin, 02. 05. 2000.
Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu
Veoma cenjeni gospodine kancelaru,
Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:
1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.
S prijateljskim pozdravima,
Potpis Vilija Vimera
