Nova donatorska konferencija za zemlju cije se buduce unutrašnje koordinate tek crtaju, bice možda održana u novembru. Svetska banka koja je jedna od tri kljucna stuba svake uspešne konferencije je „za“, što je Beogradu nedavno nedvosmisleno potvrdeno, medu Evropljanima je stanje šareno, a srpska vlada je spremna i ceka svoju priliku.
„Prema jednoj varijanti, to bi bio glamurozan dogadaj, kao prošlog juna, a po drugoj, skup bi i dalje bio ozbiljan po obimu novca koji bi bio prikupljen, ali profil bi bio drugaciji“, kaže Goran Pitic, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je sa svojim kolegom na saveznom nivou Miroljubom Labusom prošle godine „odradio“ 1,3 milijardu dolara donatorske pomoci. „Stvar nije dovedena do finalne odluke, ali smo mi spremni i imamo najavljena znacajna sredstva od oko 900 miliona evra koja su vec u proceduri, tako da možemo sacekati pravi trenutak kako bismo pokušali da tu sumu podignemo na 1,3 milijardu dolara“, kaže Pitic.
Kako god da bude, tri stvari su izvesne. I ako se sastanu u novembru, darodavci nece srpskoj vladi dati pare za uvoz struje.
Ono što je u vladinim krugovima vec duže vreme poznato, pre dve nedelje je obelodanila i ministarka energetike Kori Udovicki kojoj je zapalo da na samom pocetku mandata bude donosilac negativnih vesti.
Struja
„Prošle godine i mi i drugi dali smo dosta novca za elektricnu energiju. Mogu da potvrdim da je bar ono što smo mi dali, potrošeno kako treba, zaista je kupovana struja i uvek po najpovoljnijoj ceni“, kaže jedan sagovornik NIN-a iz kruga donatora. Ipak, ove godine ti isti donatori samo ce slegnuti ramenima i reci da u sektoru energetike mora da se napravi više reda. „Ako zatreba para, srpski ministar Božidar đelic uvek ce moci da ih skupi od šverca cigareta, samo ako se malo potrudi. Još se mnogo toga valja po ulici neoporezovano“, tvrdi ovaj sagovornik NIN-a i kaže da su i Svetska banka i MMF pomalo razocarani napretkom srpskog ministarstva u formiranju jedne jake centralne poreske jedinice.
Ako neko ove zime, pored prohladnog radijatora bude razglabao svetsku teoriju zavere po kojoj se o donacijama uvek prica, ali ih zemlje do kraja nikada ne dobiju, možda baš ovde vredi citirati Milana Pajevica, izvršnog direktora G 17 plus i nekadašnjeg nacionalnog koordinatora Pakta za stabilnost. „Dobili smo zaista ogroman novac za struju, ali ljudi nisu toga svesni. Jedan predsednik opštine rekao mi je da je 95 odsto novca potrošenog za energente stiglo od donatora, dok je grad imao svega pet odsto. Kad sam ga pitao: ‘A da li neko to zna?’, kratko mi je odgovorio ‘Ne’.“
Za razliku od autobusa i tramvaja na kojima se vidi krupno ispisano ime donatora, sitnim slovima na penzijskom ceku i decjim dodacima, i lekovima sa oznakom EU, „struja nije takva stvar na koju je moguce okaciti ceduljicu sa obaveštenjem ko ju je dobavio“, kaže Suzana Mrgic, zamenik izvršnog direktora G 17 plus.
„Donatori generalno više nisu voljni da finansiraju ni isplatu zaostalih decjih dodataka i vrlo teško se odlucuju da direktno finansiraju budžet, a s druge strane, mi nismo u stanju da odjednom, dekretom, iz humanitarne faze skocimo u razvojnu“, kaže Pitic.
Prema prethodnoj veoma optimistickoj proceni MMF-a, srpski budžet je ove godine trebalo da dobije 107 miliona evra pomoci, ali ce, prema sadašnjim kalkulacijama, samo na toj stavci ostati kraci za 20 miliona evra.
Nagli pad podrške finansiranju izbeglica i raseljenih lica i najava najvecih medunarodnih donatora za humanitarna pitanja da ce uskoro zatvoriti svoje kancelarije u Srbiji, alarmantni su i mogli bi dovesti do daljih socijalnih napetosti. Jedan od vladinih prioriteta je da ubedi medunarodnu zajednicu da makar uspori tempo tog povlacenja. Nedavno je italijanska vlada konacno odobrila plan za izgradnju kuca za izbeglice i raseljene u vrednosti 15 miliona evra.
Kazna
Cela stvar nema veze sa dnevnim državnim udarima u Srbiji vec je posledica cinjenice da u svetu u ovom trenutku ima najmanje 36 zemalja za koje se ocenjuje da su u teškom stanju. Ni na donatorskoj strani situacija nije jednostavna: SAD imaju unutrašnje ekonomske probleme, a Evropa se sprema na prijem još deset clanova i ima problema sa evrom i Evropskom centralnom bankom.
Ako se pokaže da ce obim donacija, grantova (novcane pomoci koja se ne vraca) i mekih zajmova (kredita sa dugim rokom otplate, velikim rokom poceka i niskim kamatama) biti manji od ocekivane i obecane cetiri milijarde dolara, Vlada Srbije morace da razmišlja o nekoliko stvari.
Ministar Pitic smatra da je Srbija s pravom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu nametnula pitanje zašto se zemlje koje najefikasnije koriste donatorsku pomoc kažnjavaju time što im se ona postepeno ukida, dok se onima kod kojih je pare zameo vetar, dosipa.
Nešto od neuspeha bice sigurno i stvar unutrašnjih pitanja. Zahvaljujuci besmislenoj svadi Demokratske stranke Srbije (DSS) i ostalih clanica Demokratske opozicije Srbije (DOS), na celu Ministarstva zdravlja prvo je bio covek skromnih sposobnosti, a onda je mesto ostalo upražnjeno. „Srbija ni izbliza nije iskoristila mogucnosti da privuce donacije u sektor zdravstva“, kaže Pitic, iako je to jedan od najugroženijih sektora u zemlji, a od njegovog oporavka zavise direktno životi miliona ljudi. Lekovi i medicinska pomoc koji su dobijeni, stigli su u Srbiju pre svega jer su sami donatori bili spremni i imali dobre procene o onome što je pacijentima potrebno. Od novog ministra zdravstva ocekuje se da saradnju sa donatorima stavi u red svojih prioriteta.
Kadrovi
Neka druga ministarstva jednostavno nemaju odgovarajuce ljude dovoljno strucne da mogu da odgovore na ponekad veoma detaljne, zahtevne i dugotrajne procedure donatora, kao što je to slucaj sa Ministarstvom poljoprivrede. Negde je, a to je ovde do pre izvesnog vremena bio slucaj, postojalo i savezno ministarstvo u cijem je resoru bila glavnina nadležnosti. Mnogo hvaljenom Ministarstvu za finansije ne nedostaju ni znanje ni ljudi, ali ce donatori reci da je od vrha prema dole, ministarstvo i dalje razbarušeno i da odgovornosti nisu podeljene, vec se svim i svacim rukovodi s jednog mesta.
Dva srpska pojacanja iz rasejanja u tom ministarstvu su deo nove politike vlade da zahvaljujuci pomoci donatora, dovodi domace strucnjake koji su stekli jake reference u inostranstvu.
„Generalno, u vladi nema mnogo stranih savetnika i za njihovo finansiranje odlazi zanemarljiv deo donatorske pomoci, a ponekad su od neocenjive koristi za pravljenje projekata, na osnovu kojih se onda novac znatno brže povlaci“, kaže Pitic.
Ipak, nije uvek tako: neki savetnici koji vec godinu dana sede u vrhu vlade, još nisu uspeli da savladaju osnovna znanja o tome šta je zaduženje ovog ili onog ministra dok su, na primer, ljudi koje je poslao nemacki vladin fond KfV i Norvežani u rekordnom roku napravili studije za energetiku i vodosnabdevanje.
U Srbiji još nema prica kakve sa zadrškom stižu iz okruženja: u Bosni i Crnoj Gori uglavnom su radili trecerazredni strani savetnici. „Bojim se da naše namere nisu uvek altruisticke“, kaže jedan sagovornik NIN-a. U Crnoj Gori je novac potrošen za razvijanje vaucerskog programa privatizacije koji je propao u svim zemljama u kojima je do sada predlagan, ali ga velike konsultantske kuce koje, preko Americkog fonda za razvoj (USAID), uvek angažuje vlada SAD, bez preke potrebe, ne menjaju. Neki od takvih savetnika su od danonocnog rada u Crnoj Gori uspeli da kupe kucu u obližnjem Dubrovniku, na samom Stradunu, a neki drugi su se vec preselili u Srbiju, cime u vladi u Beogradu, nisu osobito oduševljeni.
„Nerealno je ocekivati da ce ovde doci vrhunski strucnjaci, jer su oni za nas preskupi“, kaže Boris Begovic, nekadašnji Labusov savetnik, i jedan od eksperata nevladine organizacije – Centar za liberalne studije (CLDS). To se dogodilo samo jednom, kaže on, kada je pravljen srpski zakon o privatizaciji. „To je bila poslednja privatizacija u Evropi i zato nam je došla vrhunska ekipa iz Svetske banke“, napominje Begovic, ciji je CLDS predložio osnovne principe ovog zakona.
Begovic tvrdi ono što u nezvanicnim razgovorima ponavljaju i donatori: kvalitet strucnjaka u Srbiji je viši nego u okolnim zemljama, a donatori daju bolje od standardnog ili nikakvog, samo ako im se to baš traži.O besmislenom trošenju donatorskih para i angažovanju skupih stranih strucnjaka koji samoj Rusiji nisu ništa ostavili, napisana je ozbiljna knjiga, manja bi se dala napraviti i na iskustvu Bosne i Crne Gore. Neki evropski konsultanti koji ovih dana, u okviru izrade ustavne povelje putuju na relaciji Beograd-Podgorica, tvrde da konsultanti nisu baš samo tracili vreme, vec da su Crnoj Gori ostavili daleko bolje standarde u organizaciji centralne banke i trgovini hartijama od vrednosti od onih koje ima Srbija.
USAID, americka nevladina agencija koju finansira Kongres i koja je bila najveci donator u Crnoj Gori, ima nekoliko programa u Srbiji. Na jednom, „economic efficiencdž“ (ekonomska efikasnost) angažovana je po nalogu davaoca pomoci i sa naknadnim saznanjem Vlade Srbije, konsultantska kuca „Prajs Voters Kupers“. Petogodišnji program „Revitalizacija lokalnih zajednica kroz demokratsku akciju“, koji je poceo prošle godine, USAID sprovodi preko pet svojih nevladinih organizacija i srpskih nevladinih organizacija kao podugovaraca. Program je vredan 240 miliona dolara i fokusiran je na male zajednice.
Jedan od podizvodaca radova je G 17 plus. „To su mali programi, brzo izvodljivi, razvoj malih preduzeca, stvaranje novih radnih mesta, davanje mikrokredita za poslovanje“, kaže Mrgic. „Kad nam je prošlog meseca razjašnjeno o cemu se radi, shvatili smo da program obuhvata jako veliki broj opština, da je veoma koristan i da ce u nekom mestu biti popravljen put kojim davno niko nije krocio, da ce negde biti ofarbana škola i popravljen lokalni vodovod“, kaže Pitic.
Program se realizuje u Srbiji podeljenoj na pet regiona i vodi ga pet vec pomenutih americkih nevladinih agencija. Pajevic kaže da bi za nas možda bilo bolje da je jedna domaca organizacija, „ne kažem, G 17 plus“, dobila mogucnost da bude partner USAID-u, ali Amerikanci smatraju da ovde nema takve organizacije koja bi bila sposobna da to izvede i napravi izveštaj po americkim standardima koliko je para, gde i zašto potrošeno.
Nevladin sektor
„U Srbiji ce u najboljem slucaju ostati oko 20 odsto od tih 240 miliona dolara. To je iskustvo iz svih zemalja u okruženju“, kaže Mrgic. Posao G 17 plus koji je nedavno konkurisao i za veliki program najveceg donatora u Srbiji Evropske agencije za rekonstrukciju, jeste da preko svojih kancelarija koje vec postoje na terenu, pošalje svoje ljude da optrce Vojvodinu, pronadu dobar projekat za bunar, vocnjak ili bilo šta drugo što nekoj lokalnoj zajednici treba. Konacnu odluku o finansiranju donose eksperti ADF (Americkog fonda za razvoj) koji imaju mnogobrojnu ekipu u Novom Sadu. „Bilo bi super kad bi tih 20, 30 ili 40 odsto koji odu na njihove dnevnice, automobile i hotele, bilo potrošeno na projekte, ali ne sme se izgubiti iz vida da se i taj novac ipak potroši u Srbiji i indirektno predstavlja prihod za društvo“, kaže Pajevic.
Kao što za medunarodne donatore važi fama da novac troše da bi usput udovoljili sebi, trošeci pet miliona evra za strane pravnike i ekonomske eksperte za cije znanje ovde niko nije zainteresovan, tako i za domace nevladine organizacije (NVO) važi da su „antiratni profiteri.“
Vecina tih organizacija toliko se uvredila da je u poslednjem broju biltena „Neprofitni sektor“ objavljen niz tekstova u kojima se tvrdi da su takve sumnje javnosti „sindrom siromašnog društva i autoritarne svesti po kojoj je bolje biti siromašan i nemati ništa“. U uvodniku biltena Žarko Paunovic konstatuje da samo mali broj veoma jakih organizacija ima velike fondove, dok vecina humanitarnih organizacija ima male budžete, dok neke rade i bez budžeta.
Cinjenica je, medutim, da je grcka donacija koja je namenjena pravosudu negde zalutala i do danas se ne može pronaci. Haris Orfanides, šef odeljenja za javnost grcke ambasade, kaže da ova zemlja nema svoju službu koja bi kontrolisala kako se troši inace veoma visoki iznos grckih donacija za Srbiju, 280 miliona evra od ukupno 540 miliona evra za „Balkanski plan“. Pitic tvrdi da ovaj novac nikada nije prošao kroz bazu podataka vlade, i da, iako su mu se neki clanovi sindikata pravosuda licno zahvaljivali zbog te donacije, nije za nju odgovoran. Nije odgovoran ni ministar pravde Vladan Batic, koji je za nedolazak novca optužio guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladana Dinkica. Prema podacima Pitica, donacija je trošena preko nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima – inace hit temom medu donatorima i NVO. Amerikanci su najavili da ce dati novu donaciju za pravosude, ali se ne zna kroz cije ce ruke ona proci.
Tražeci Miloševica
Sad kad Miloševica nema, nisu se svi isto snašli. G 17 plus je od glavnog kanala donacija u predmiloševicevsko doba, postao NVO koja se javlja za razlicite projekte stranih medunarodnih fondacija. Begovicev CLDS je u vreme Miloševiceve vlasti spremao platformu koju Koštunica danas zastupa u pregovorima sa Crnogorcima, a sada se pojavljuje kao „neko ko namece debate o važnim društvenim pitanjima, lišene prizemnog politickog recnika i podignute na visok profesionalni nivo“.
Neke NVO koje su bile glavni kriticari Miloševica, sada traže nekog drugog srpskog politicara na kojem bi mogle da nastave da prikupljaju fondove. „Tu ce se situacija rašcistiti vrlo brzo, jer je svima jasno da ovde na sceni nema novog Miloševica“, kažu Pajevic i Begovic. „Sve je manje onih NVO koje se trude da izmisle da se ovde ništa nije dogodilo, da bi to bila muzika za donatorske uši. Naravno ljudska prava su fleksibilna i mogu da se tumace ovako ili onako“, kaže Mrgic.
„Ne zanimaju nas baš mnogo kuknjave takvih komintenata koji su nezadovoljni jer smo im smanjili donacije. Sa ovom vladom svakako može da se radi“, kaže jedan donator.
I Pitic i predstavnici nevladinog sektora tvrde da je do zabune oko novca došlo zbog toga što nevladin sektor nije shvatio da padom Miloševica više nema potrebe da bude antivladin sektor, dok NVO veruju da nove vlasti arogantno smatraju da su bogom dani za sve poslove (i pare) pa, recimo, nisu uložili mnogo truda da se konsultuju sa NVO koje se bave izbeglicama, kad su pravili nacionalnu strategiju.
Rešenje problema, pa i ovih finansijskih, jeste pravljenje dugorocne strategije na tri do pet godina, kako bi se spremno docekalo vreme kada donatori odu iz zemlje, smatra Biljana Maletin.“Zato je pravo vreme za sredivanje stanja odnosa NVO sa državom, dok se predstavnici sadašnjih vlasti secaju doprinosa nevladinih organizacija promenama u zemlji i dok ima vremena da se ti odnosi institucionalizuju.“
Donatorska zbrka
Na pocetku je po 15 donatora s koferima stajalo ispred kancelarije G 17 plus i pitalo šta treba dati da se situacija u Srbiji popravi. Od tada do danas i donatori, i vlada i NVO su poceli da pronalaze svoje koordinate, ali se i dalje dogada da svi donatori žele da finansiraju iste programe – na top-listi vode ljudska prava, mala i srednja preduzeca, borba protiv korupcije i trgovine ljudima.
Ni na strani vlade ne vlada puna koordinacija: Ministarstvo za obrazovanje je samostalno konkurisalo za pomoc od 10 miliona dolara, a medu ministarstvima uopšte nedostaje jaca ruka Ministarstva finansija da sve stavke dovede pod liniju „duguje“ i „potražuje“.
„Nemamo primedbi na trošenje novca, a sve kontrolišemo.Ako se sve završi na dosetkama da našeg i još dva ambasadora dovedu da im zahvale jer su finansirali obnovu jednog te istog kupatila u bolnici, sve ce biti u redu“, kažu u jednoj ambasadi.
Neki donatori, kao USAID, dolaze sa gotovim programima i ne smatraju da su razlike izmedu Libana i Srbije tolike da se nešto što je tamo uspelo, ovde nece moci primeniti.
Evropska komisija za rekonstrukciji vec je objavila plan rada za 2003. godinu, a potom odlucila da se o njemu konsultuje sa Vladom Srbije. Mrgic kaže da je EAR vrlo fleksibilna, dolazi sa idejom, koju onda lokalne NVO mogu da preoblikuju i upotpune onim što treba Srbiji. Najnoviji program EAR je „Obrazovanje i civilno društvo“ u 50 gradova Srbije u istocnoj i zapadnoj Srbiji, a glavna ideja je obrazovanje lokalnih vlasti, pre svega u ekonomiji. U pitanju su mala mesta kao što su Surdulica, Grdelica, Nova Varoš i Ljubovija.
Papakonstantinidis Leonidas, šef odeljenja grcke ambasade za ekonomiju, kaže da je Grcka odlucila da da novac Srbiji kao pomoc (grant) bez ikakvog uslovljavanja. Novac ce biti upotrebljen delom za izgradnju deonica duž panevropskog koridora E 10, a 20 odsto od 280 miliona evra bice iskorišceno za podsticanje grckih preduzeca da stvarajau mešovita preduzeca sa srpskim partnerima. Deo novca otišao je na opremanje Beogradske berze i strucno usavršavanje kadrova.
