Pre pedeset godina roditelji su znali kako će da izgleda društvo i za to su pripremali dete. Danas roditelj ne zna kako će izgledati društvo u kojem će živeti njegovo dete. I to je za sve nas najveća promena u braku, seksu i ljubavi, kaže za Pressmagazin naš najpriznatiji psihoterapeut Zoran Milivojević
Život vam se raspada, razočarani ste u ljubav, ne znate da li pored sebe imate pravu osobu, razmišljate da se razvedete jer nemate redovan seks ili da priznate prevaru i da ste zaljubljeni u nekog drugog… Ali, nagomilavaju se i rate za kredit, ko zna, možda dobijete i otkaz… Zbog svega, sve manje strpljenja imate i za dete, zabrinuti ste za njega, ali i da li su vaše vaspitne metode dobre? Ne znate više kako da izađete na kraj sa svim životnim pitanjima i dilemama koje vas tište…
Vreme je da posetite stručno lice ili da pažljivo pročitate Pressmagazin, koji je ove nedelje umesto vas legao na kauč i otvorio dušu doktoru Zoranu Milivojeviću, najboljem i najcenjenijem psihonalitičaru u istočnoj Evropi. On se više od dve decenije bavi problemima u ljubavi i emocijama, a najuža specijalnost su mu bračni brodolomi“. Predsednik je Saveza društava psihoterapeuta Srbije, međunarodni predavač na univerzitetu Sigmund Frojd“ u Beču i prvi je u istočnoj Evropi koji je stekao najviši stepen internacionalnog supervizora i edukatora Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu, kao i Evropske asocijacije za transakcionu analizu. Objavio je nekoliko knjiga, od kojih je Formule ljubavi“ postala bestseler i prevedena je na više jezika.
Ekskluzivno za Pressmagazin ponudio je odgovore i dao savete za emotivne, porodične, seksualne, roditeljske i egzistencijalne probleme koji muče većinu Srba.
LJUBAV
Ljubav je…
Ljubav je nešto sasvim obično što treba posmatrati u primitivnim plemenima jer onda vidimo prirodnu ljubav bez uticaja kulture. Mi smo punili pojam ljubavi raznim značenjima i tu smo se pogubili. Osoba A se veže za osobu B emotivno i ona joj postaje važna i neko koga doživljava kao svog, oseća pripadnost, saoseća sa njom i važno joj je kako se ta osoba oseća – to je ljubav.
Formula ljubavi
Ljudi često misle da treba da nađu pravu osobu i da će se tada sve srediti, da će biti srećni i zadovoljni. Međutim, istraživanja pokazuju da ljudi koji opstaju zajedno dele poglede na razna životna pitanja i osnovne životne vrednosti. Zbog toga preporučujem ljudima, da kada biraju partnera, zamisle da je njihov život film i napišu scenario kako žele da žive, gde, sa kim, da li žele decu… a kada osmisle konture svog životnog plana, tek onda treba da biraju osobu koja se uklapa u sve to. Ljubav ili zaljubljenost nisu dovoljni, potrebno je da se ljudi usaglase oko životnih percepcija.
Ljubavne zablude
Glavni problem je što ljudi ne razlikuju sebe od svojih želja i svog ponašanja i ako partner neće da uradi nešto što oni žele ili ako ne prihvata neko njihovo ponašanje, misle da ih on odbacuje ili to vide kao kao negaciju ljubavi. Tada su ili razočarani, žalosni ili protestuju. To se ispoljava kao problem sa konfliktima ili potpuno izbegavanje konflikta – prekid komunikacije, ćutanje, nasilje. Kod mladih ljudi je najopasnije kada misle da je partnerska ljubav smisao života i kada ostanu bez voljene osobe to je kao da su ostali bez smisla života – postanu depresivni i razmišljaju o samoubistvu. Jedna od zabluda od koje patimo kao civilizacija je uverenje da ljubav počinje zaljubljenošću. Problem je što je civilizacija zasnovana na porodici, a ona na zaljubljivanju, jer očekujemo da je zaljubljivanje prirodan početak ljubavi, da dvoje treba da ulaze u brak iz zaljubljenosti i da će to nekako da pređe u ljubav. A u stvari, u najvećem broju slučajeva, ljudi shvate da to nije to i razočaraju se.
Ljubav i zaljubljenost
Ljubav i zaljubljenost su dva potpuno različita osećaja po svojim mehanizmima. Ljubav je partnersko vezivanje. U partnerskoj ljubavi se vezujemo za osobu koju poznajemo. Naša slika o toj osobi odgovara realnosti, a u njoj ima dovoljno pozitivnog da želite da budete sa tom osobom i prihvatate njene negativne aspekte. Zato ljubav ima tendenciju da traje. Zaljubljenost, koju sve više izjednačujemo sa ljubavlju, jeste emocija koju može da oseti samo osoba koja ima u glavi predstavu o savršenom partneru i koja od ljubavi očekuje sreću, blaženstvo, zadovoljstvo. U tom kultu ljubav, kako ja to zovem, ljubav više nije sredstvo za život, nego postaje cilj sam po sebi. Kada imaju te predstave, ljudi koji naiđu na tu pravu“ osobu zaljube se i idealizuju je. To može trajati kraće ili duže, ali je prolazno, jer ta osoba nije to što smo mislili i kada to shvatimo, sledi razočaranje. Zaljubljenost je nestabilno osećanje i ponekad je negacija ljubavi jer je u ljubavi drugi važan, a u zaljubljenosti nije, važan je samo posredno samo zato što kod drugog izaziva prijatno osećanje.
Romantika ne postoji
Romantična ljubav ne postoji u životu, to je ljubav iz romana i ona je tragična. Romani su u 19. veku bili prvi masovni mediji i viši slojevi društva su počeli da imitiraju likove iz romana. Kada su došli film i televizija, pojavila se filmska ljubav. Ljudi su upijali te predstave i pokušavali da ih ožive u vlastitim životima. Ali, kako film nije život, onda ti scenariji nisu mogli da budu oživljeni, pa su mnogi ostali razočarani. Zbog toga što je ljudima obećano nešto što ne postoji smatram da treba demistifikovati predstave o romantičnoj i filmskoj ljubavi.
Šta traže žene, a šta muškarci
Ono što povezuje i muškarce i žene danas je da ne žele da odrastu. Nekada je idealna žena bila ona koja je zdrava, može da rađa, radi kućne poslove, verna je svom mužu i dobra je majka. Tada je brak bio potreba i partneri su morali da budu zajedno da bi mogli da podignu decu. Danas ljudi ulaze u brak da bi se bolje osećali, da bi im kvalitet života bio bolji, jer ako nema ljubavi i povezanosti, ljudi su prazni, otuđeni i usamljeni. Ali danas se traži da savršena žena ili muškarac bude izvor prijatnosti. Devojke traže da muškarac bude sposoban, duhovit, da je inteligentan, dok u fizičkom smislu nisu zahtevne. Muškarci traže da žena bude lepa i jako im je važan seks, da ih žena seksualno uzbuđuje. Muškarci traže takve žene da bi dokazali svoj status, da su moćni i sposobni i da nisu ni oni tako ružni“.
Zamena uloga
Zbog lošijeg položaja žena, ona je počela da ga menja emancipacijom, koja ima svojih dobrih strana, ali su mnoge žene pomislile da moraju da budu iste kao muškarci. Prvo se promenila ženska polna uloga, pa je tradicionalni muškarac sada negativan lik, konzervativac, zaostao, mačo tip koji nije u modi. Muškarci više nisu znali na kakvu reakciju će da naiđu ako pridrže devojci kaput, da li će mu reći: Hvala lepo“ ili Imam i ja ruke, mogu sama“. Muškarci su postali pasivni, plaše se da priđu devojci, zbunjeni su i pošto niko nikom ne prilazi, devojke su počele da prilaze muškarcima.
BRAK
Kriza braka
Savremeni brak je u krizi jer više nije potreba. Živimo u vreme narcisoidnosti, kada se ljudi ne vezuju tako intenzivno za druge kao ranije, kada se živelo teže. Ljudi se ponašaju kao u supermarketu. Uđu i izaberu šta im treba, zadovolje svoje potrebe, a kada druga osoba prestane da ih zadovoljava, vrate je na policu. Koristimo ljude kao objekte u funkciji naših osećanja i potreba. Neki čak i neće da uđu u brak jer to znači ući u odrasli period života na koji mnogi gledaju vrlo negativno jer žele da se igraju, uživaju u životu i ostvare više ciljeve.
Dobar brak
Ljudi treba da shvate da je brak vrsta ugovora i tako je pravno i postavljen Zakonom o braku. Međutim, postoji jedan nevidljivi deo, a to je psihološki ugovor. Danas, pošto su ljudi jako različiti, svako mora da bude jasan u tome šta hoće, kao kada primate nekoga na posao – šta vi nudite, a šta on zapravo traži. Paradoksalno zvuči, ali ljudi su pažljiviji koga će da zaposle nego koga će da puste u svoj život. Ako je ugovor dobar i obe strane zadovoljavaju potrebe koje su im važne, brak kao zajednički poduhvat ima šanse da jako dugo traje.
Konflikti
Ljudi se razvode onda kad se pojavi veoma bitna razlika između njih i kada se ne slažu oko neke temeljne vrednosti i neko od njih duže vreme ne zadovoljava neku potrebu koja je partneru važna. Tada nastaje dublji konflikt i to je opasna stvar. Razlozi su ljubav – da li me voli ili ne“, novac i kako se upravlja njime, neko štedi neko je rasipan pa se natežu, deca – ne slažu se oko vaspitanja dece, alkohol, nasilje… U većini razvedenih brakova ljudi nisu umeli da izađu na kraj sa konfliktima. često se pojavljuje neko treći, ljubavnik, ali mi to gledamo kao simptom, jer ako je brak dobar, čak ni ljubavnik ne može da ga destabilizuje.
Kad se razvesti
Brak treba prekinuti onda kada više nema nade, a nada je verovanje da će kriza u braku da prođe. U praksi imam ljude koji trpe decenijama, a onda shvate da se drugi zaista neće promeniti u onome što im je važno i odlučuje se na razvod.
SEKS
Nemam seks
Danas je seks izvor užitka, ljudi hoće obavezno da dožive što duži i što jači orgazam, i zbog toga im je seks jako važan. Mnogi parovi danas nemaju seks jer žene prestaju da uzbuđuju svoje muškarce. U trenucima zaljubljenosti muškarac gleda ženu i seksualno se uzbudi. Pošto se muškarci vizuelno uzbuđuju, pojavljuje se problem kada više nisu zaljubljeni. Posle nekoliko godina, gleda svoju partnerku i ne dešava se ništa, nema erekciju, pa muškarac ne zna kako da joj priđe jer će se osramotiti. Ljudi ne znaju da seksualnost sasvim drugačije funkcioniše kada je u pitanju ljubav. Muškarac tada funkcioniše kao i žena i potreban mu je peting ili predigra, maženje, kako bi se uzbudio i krenuo u seks. Preporučujem rituale – da se partneri dogovore kada će imati seks. Još jedan problem je što muškarcima u Evropi s godinama opada testosteron, a sumnja se da je to zbog pesticida u hrani. Drugi smatraju da se evropski muškarci feminiziraju jer su stalno uz žene, dečaci retko viđaju očeve i imaju malo muških uzora.
Da li je seks najvažniji
Seksualnost nije svima podjednako važna. Postoje situacije kada partner nije zadovoljen u seksu, ali je toliko drugih dobrih stvari u braku u kojima je zadovoljan i ispunjavaju ga. Žene su tolerantne kada seks ne funkcioniše ako su zadovoljne drugim aspektima, dok će muškarac nezadovoljan seksom ženu verovatno varati i pokušavati to da kompenzuje.
Žene za brak i žene za seks
Za brak muškarci biraju ženu sa merom, koja je skromna i tradicionalna, jer ona svoje impulse kontroliše, posvećuje se mužu i deci i radi logistiku. Poželjno je da ona ne bude jako seksualna jer, u suprotnom, sumnja da će ga varati i da neće moći da je zadovolji. Blag stav prema seksu je u u muškim očima pozitivna stvar, da on nju mora da moli i nagovara.
PREVARA
Zašto ljudi varaju
Danas se na prevaru gleda normalnije nego ranije, jer živimo u vreme individulanosti, ljudi traže u partnerstvu zadovoljstvo, prijatnost užitak, kvalitet, žele slobodu i žele da se igraju, odlažu brak i decu, pa se u sklopu toga pojavljuju dileme. Žene su sve liberalnije, ne žele da budu pasivne, žrtve i preuzimaju aktivnu ulogu, prilaze muškarcima i često je identifikacija sa agresorom po principu Neću ja biti ta koju će ostavljati, već ona koja ostavlja“. Verovala je u romantičnu ljubav, pa je shvatila da je muškarac varao, pa odlučuje da se i ona tako ponaša.
Kada su pitanju muškarci, prestaju seksualno da se uzbuđuju i ne shvataju da u ljubavi seksualnost drugačije funkcioniše nego kod zaljubljenosti, pa se zaljube u neku drugu, treću… i na taj način dokazuju da su i dalje seksualno moćni, a mogu taj doživljaj koji imaju sa drugom da koriste kao sredstvo za uzbuđivanje kada su sa ženom. Žene varaju kada se zaljube, trude se da budu verne, ali kada odnos duže vreme nije dovoljno dobar, prazan i ne ispunjava ih, odustaju od partnera, gledaju okolo i zaljubljuju se, ali često i dopunjuju odnos koji nemaju u braku.
Kako ostati veran
Iskušenja su stalna i pored toga što smo u nekim odnosima ne prestajemo da budemo erotična bića, da se sviđamo drugima i da se nama neko sviđa. Ali, ako su ljudi u emotivnom odnosu koji zadovoljava njihove potrebe, onda se njihova seksualnost razvija. To može da znači da neko kaže da je dvadeset godina sa ženom i da mu je odnos sve bolji i bolji i to je moguće. Seksolozi zato kažu da je ljubav najjači afrodizijak. To vam je kao sa psima. Imate svog psa i izađete u park gde ima lepših, većih i boljih. Ali ovo je vaš pas, ne biste ga dali ni za šta i briga vas za druge.
Dva partnera
Mi živimo u monogamnoj kulturi, ali ako se gleda kapacitet ljubavi, ona može biti deljena, kao što roditelj može voleti oba deteta. Ono što se zna je da ne može biti puno partnera, ali imati dva, čak i tri partnera je moguće. To predstavlja problem samo kada neko želi da bude iskren, ali većina ljudi koja funkcioniše na taj način to krije. Mogu se voleti više partnera, ali je najbolje imati jednog. Može se voleti jedan partner, a biti zaljubljen u drugog. Vernost je stvar volje – padam u iskušenja, ali neću. Lako je reći ne“ ako ste u vezi u kojoj ste zadovoljeni. Ali, zaljubiti se u drugog je kriza i u takvim situacijama bih savetovao da sa nekim porazgovarate, jer to zbunjuje. Ne savetujem da se u fazi zaljubljenosti donose važne životne odluke, pa ni odluka o razvodu.
Praštanje prevare
Prevaru je moguće oprostiti. Pola njih oprosti prevaru. Pametno je prevaru oprostiti onda kada je onaj koji je počinio prizna. Mnogo je veća trauma za odnos ako neko ne priznaje, pa bude uhvaćen u prevari. Tu se gubi poverenje. Onaj koji napravi prevaru, treba da je prizna, definiše kao grešku, izvini se i obeća da to neće uraditi opet. Ako se odnos popravi nabolje, taj brak može biti uspešan i da napreduje.
DECA
Odlaganje roditeljstva
Roditeljstvo se odlaže jer ljudi nisu spremni da odrastu, jer imaju loše uzore, recimo majke žrtve. To je cela konstrukcija. Kad je bila mlada, majka je gledala holivudske filmove. Upoznala je tipa koji se predstavljao kao Hemfri Bogart, zaljubila se, pa se razočarala jer je shvatila da to nije to. Dete je već bilo na putu i odlučila je da ipak ostane sa njim. U njihovom odnosu odlučila je da pobegne iz uloge žene u ulogu majke. ćerka je gleda i trebalo bi da joj bude uzor, međutim, ona vidi ženu koja trči na posao, radi za male pare, loše živi, svađa se sa mužem, žrtvuje se za decu, ne smeje se, ne zabavlja se, ne ide nigde… ćerka voli svoju majku, ali je negde prezire i ne želi da bude kao ona. Majka joj je model odrasle žene, a ćerka neće to da bude i neće da odraste.
Dobar roditelj
Dobar roditelj znači znati šta je cilj, a to je pripremiti dete na samostalan život u društvu i od početka biti posvećen tom cilju. Teško je danas biti roditelj zbog opasnosti i izazova. Roditelji imaju problem jer se društvo menja. Pre pedeset godina roditelji su znali kako će da izgleda društvo i za to su pripremali dete. Danas roditelj ne zna kako će izgledati društvo u kojem će živeti njegovo dete, zbog ubrzanja istorije. Dobar roditelj u različitim razvojnim fazama treba da zadovoljava detetove potrebe i usmerava ga ka samostalnosti. Problem kod nas je što deci dajemo ljubav i mislimo da će, samim tim, sve ostalo biti u redu. Zaboravljamo drugi deo uloge, gde se roditelj pojavljuje kao trener, a trener mora da bude strog, da razvija radne navike i da kazni dete.
Razmaženost
Ljubav ne može da pokvari i razmazi dete, a ono što kvari dete je nedostatak kazne. Formula uspeha je puno ljubavi, ali vrlo jasne granice i po potrebi vrlo jasne kazne.
Kazna
Ne možete vaspitati dete bez kazne. Kazna je kada roditelj koristi svoju moć da bi kod deteta izazvao neprijatnost. Dete će kaznu uvek doživeti kao nedostatak ljubavi. Ali to je dečji način razmišljanja, koji dete mora da prevaziđe. Kazna ima raznih, ali je dužnost roditelja da kažnjava dete kako bi ono nešto naučilo.
Batine
Telesna kazna je nešto što je u redu kao krajnje sredstvo. Pravim razliku između fizičkog zlostavljanja i fizičke kazne. Smatram da roditelji nerado tuku decu i da to moraju da primene kao krajnju konsekvencu, ali i da je povremeno nužno. Protiv sam inicijative za zabranu telesne kazne i smatram da je vrlo opasno snaženje dece kod već zbunjenih roditelja. U našem društvu najveći je problem roditeljska nemoć. Zdravije je udariti dete nekoliko puta po guzi nego ga ignorisati tri dana, što je efikasnije, ali dete mnogo više boli. Ako se zabrani telesna kazna, sve će da se preseli na psihološki nivo, a to je mnogo gore i za dete, a postaje manje vidljivo za ljude sa strane.
Odlaganje razvoda zbog dece
Zavisi koliko je brak loš. često je to baš izgovor. Neke analize pokazuju da ta žrtva u braku i nije samo žrtva, već i da aktivno učestvuje u u činjenici da je brak loš. Nisam za to da treba spasavati brak po svaku cenu.
Dete i razvod
Dete će razvod najlakše podneti sa svoje tri-četiri godine, kada ne razume šta se dešava. Razvod ne mora biti nešto što oštećuje dete i moguće ga je pripremiti za to. Decu treba sprečiti da donose pogrešne zaključke o sebi, kao recimo: Tata ne voli mamu, ali da mene voli više, ostao bi sa mamom samo zbog mene, a pošto nije ostao, to je zato što ja nisam dovoljno dobar“. Treba im objasniti da razvod nema veze sa njima i da oni nisu za to odgovorni.
EGZISTENCIJA
Otkaz
Prva greška je da ljudi to doživljavaju lično. Treba da shvate da živimo u kapitalizmu i da moraju da razumeju kako on funkcioniše. Preporučujem da povećaju svoju tržišnu vrednosti i da se edukuju jer kapitalistu zanima koliko neko može da doprinese njegovom preduzeću da zaradi. Preporučio bih i da posete neki kurs za male privrednike jer se sa vrlo malim kapitalom može krenuti svojim putem. Ljudi u kapitalizmu treba da nauče da upravljaju ličnim finansijama, a to mnogi ne znaju. Država nije zainteresovana za pojedinca, pa on mora da preuzme odgovornost i sam se bori za svoju budućnost i tu nije dovoljno biti dobar radnik, već treba i misliti, a za to je potrebno znanje.
Nagomilani problemi i depresija
Problemi se dele na rešive i nerešive. Rešive rešavamo sami i uz pomoć drugih. Nerešivi se dele na izbežne i neizbežne. Ako je izbežno, treba se skloniti, a ako je neizbežno, to treba prihvatiti. Mnogo problema ne znači nužno zlo, ljudi se prilagode i plivaju kroz to. Mi smo šampioni za snalaženje u problemima.
Teška bolest
Dijagnoza bolesti ne mora nužno značiti osudu na smrt, to je početak borbe i ljudi treba da vide kojim sredstvima mogu da povećaju šanse da prežive.
Kriza vrednosti i vaspitanje dece
Životne vrednosti nisu samo ono što blešti. Roditelj treba u svakom slučaju da brani svoje vrednosti i objašnjava njihove prednosti. Problem je srednja klasa formirana u socijalizmu. Ljudi koji su bili pobednici u socijalizmu ne moraju biti u kapitalizmu. Oni sada treba da se prestroje i preispitaju svoje vrednosti. Vaspitavamo decu polazeći od pretpostavke da će svet biti isti kao kad smo mi bili deca, ali neće. Svet se promenio i zato predlažem roditeljima da studiraju kapitalizam.
