понедељак, 25.09.2023, 10:58 -> 11:09
Гости у студију су представник СКИЦ „Спона“ историчар Милош Стојковић и председник Удружења за заштиту српских споменика културе у Северној Македонији Саша Ристић.
Ових су дана македонску јавност, пре свега припаднике српске заједнице у Републици Северној Македонији, узнемириле честе експлозије, односно пробна минирања ради експлоатације минералних сировина, а које се врше у непосредној близини Спомен-костурнице Зебрњак, на северу те земље, где су покопани остаци српских војника из времена Првог балканског рата 1912. године, и тако доводе у озбиљну опасност ову меморијалну грађевину .
Српски културно-информативни центар (СКИЦ) „Спона“ у Скопљу упутуио је апел и упозорење званичним државним установама о могућим негативним последицама ових експлозија на споменички комплекс и затражио хитну обуставу тих истраживања, односно минирања.
Гости у студију, представник СКИЦ „Спона“ историчар Милош Стојковић и председник Удружења за заштиту српских споменика културе у Северној Македонији Саша Ристић, говоре управо о овом узнемирујућем догађају везаном за спомен обележје на Зебрњаку, као и могућим негативним последицама ових минирања по сам споменик, али анализирају и друге теме везане за свеукупни положај српског културног и верског наслеђа у Македонији, затим и о стању српских споменика и гробаља из периода Балканских ратова, као и Првог и Другог светског рата и ко о њима брине, али и питања актуелног тренутка и положаја српске заједнице у тој бившој југословенској републици, њихових проблема и очекивања, питање српских школа, као и свеукупни положај српске заједнице у тој земљи али и друге важне и занимљиве теме.
У току разговора са гостима, поред осталог, видећемо и причу о школама на српском језику, каква је заинтересованост за те школе, колико има ђака,и како оне функционишу у Старом Нагоричану, Табановцима и Кучевишту на северу ове нама суседне земље.
Емисија завршава са пригодним музичким спотом, овгога пута то је позната стара македонска песма „Море Сокол пие“. Постоји неколико верзија ове песме, али сматра се да је најарнији запис направио Србин Петар Петровић Самоподлужанин, још 1837. године. Њену лепоту препознали су многи уметници, а ми ћемо је чути у извођењу дуета Селимова Желчески.
Реприза емисије у 02.44 на РТС Свет.
Уредница емисије Нада Вукелић
Редитељка Ернестина Глигоријевић
