Foto: Privatna arhiva
Ideja o odlasku u inostranstvo kod Miloša Milića se rodila već tokom srednjoškolskih dana, ali odlučio je da u Srbiji završi osnovne studije. Tokom svih tih godina misli su ga vukle ka mnogim destinacijama i fakultetima da bi, u poslednjem trenutku, rešio da krene put Rusije.
Odluku o odlasku u Moskvu doneo je nakon što je čuo iskustva svojih prijatelja koji su već studirali u ovom gradu, nakon čega je konkurisao za stipendiju Vlade Ruske Federacije u Ruskom domu u Beogradu i primljen je na master studije strategijskog menadžmenta na Univerzitetu Plehanov.
„Jedna prijateljica je tih godina završavala master studije u Moskvi, kontaktirao sam je i kada sam čuo njena iskustva, priče, doživljaje, shvatio sam da je to grad u koji želim da odem. Problem je bio što nisam uopšte znao da govorim ruski jezik, nikada ga ranije nisam učio. Zbog toga je prilagođavanje bilo teško jer je bilo malo ljudi sa kojima sam mogao da komuniciram, s obzirom da Rusi uglavnom ne znaju engleski. Ipak, posle nekoliko meseci sam u potpunosti savladao ruski, tako da sada slušam i predavanja i učim, pišem radove na tom jeziku“, priča Miloš Milić.
Nakon odlaska u Moskvu život mu se promenio iz korena.
„Susreo sam se sa mnogo ljudi iz svih krajeva sveta. Upoznao sam različite kulture, video sam da postoje i mentaliteti i načini života koji se mnogo razlikuju od našeg. Moskva je ogroman grad u kom su svi ljudi uvek u pokretu. Od gotovo svakog sa kim sam se susreo naučio sam nešto novo. Uz to, Rusija je zemlja u kojoj se veoma neguje kultura i imao sam prilike da posetim najveće moskovske muzeje, galerije i pozorišta, što su zaista nezaboravna iskustva. Takođe, sam koncept studiranja je mnogo drugačiji od onog u Srbiji i dok sam ranije bio vezan uz knjigu učeći teoriju, ovde se više fokusiramo na praksu“, kaže on.
U Srbiji se često ističe vekovno prijateljstvo između ova dva naroda ali, prema Miloševim rečima, kada je stigao u Rusiju shvatio je da dosta Rusa zapravo nije ni čulo za našu zemlju.
„Rusija je veoma velika zemlja, a Moskva je toliko različita od ostatka Rusije da često sa društvom u šali kažem da je to država u državi. Samo u Moskvi živi više stanovnika nego u celoj Srbiji. Rusi sa kojima sam se susretao su uglavnom čuli za Srbiju, ali bilo je i situacija u kojima sam morao da objašnjavam gde se nalazi i kakva je naša zemlja. Uglavnom građani Moskve i drugih većih gradova ne znaju za Srbiju, niti za ’bratski’ odnos naša dva naroda, dok su oni koji potiču sa juga Rusije bolje upoznati sa tim“, objašnjava on.
Ono što ga je prvenstveno u Rusiji oduševilo jeste odnos države prema studentima.
„Tek kada sam zakoračio u Moskvu shvatio sam šta znači kada država zaista ceni studente i koliko ulaže u njihovo znanje i usavršavanje. Rusija nije krenula za ostatkom Evrope već je zadržala stari sistem obrazovanja po kome i studije traju duže. Takođe, imamo samo po dve šanse da položimo ispit, a ukoliko neko ne uspe on biva izbačen sa fakulteta. Nije lako studirati u takvom sistemu, ali zato studenti imaju beneficije za svoje zalaganje – uz studentske kartice život nam je gotovo besplatan, metro skoro pa i ne plaćamo, imamo popuste za sva pozorišta, muzeje, kulturne manifestacije, što je bez studentske kartice veoma skupo. Nažalost, to sam sve doživeo tek kad sam došao u Rusiju, zbog čega mislim da se u Srbiji studenti ne cene dovoljno iako ima toliko mladih talentovanih ljudi koji predstavljaju budućnost naše zemlje“, dodaje Miloš.
Prema Miloševim rečima, imao je priliku da upozna mlade koji dolaze iz raznih delova sveta, a u Moskvi studira i dosta mladih iz Srbije.
„Na fakultetu i u domu upoznao sam studente sa svih meridijana, zapravo na mom fakultetu ni nema Srba, pa dosta vremena provodim i sa Rusima. Pre nego što sam došao u Moskvu o njima sam čuo svakakve priče, da su hladni, ne vole da se druže, odbojni… Ali iz sopstvenog iskustva sam dokazao da nije uvek tako. Sa njima učim, provodim vreme na predavanjima, ali i van njih. Osim Rusa, imam i prijatelje Kineze, Vijetnamce, Ukrajince, Azerbejdžance, ali najbliži ljudi su mi ipak Srbi. Sa Srbima imam najviše zajedničkih tema, doživljavamo slične situacije i u Rusiji se borimo sa sličnim problemima. Nas nekoliko se često okupi pa šetamo, izlazimo, idemo na košarkaške utakmice ili na predstave. Bez tih trenutaka ne bih ni mogao da zamislim život u Moskvi“, opisuje Miloš.
Ruski mediji izveštavaju samo o najbitnijim događajima u Srbiji.
„Dešavanja u Srbiji pratim koliko mogu i trudim se da ispratim najbitnije situacije i događaje. Ipak, ne pratim sve i na neki način sam oslobođen od lažnih vesti i od razmišljanja o svim političkim spletkama koje se dešavaju u Srbiji. Mediji u Rusiji ne prenose lažne vesti koje se u Srbiji svakodnevno serviraju, već stanje u Srbiji predstavljaju onakvim kakav jeste. Naravno, ne prenose sve vesti već samo one najbitnije, kao što su u poslednje vreme bile vesti o izborima i protestima. Kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje svakodnevno sam pratio situaciju, upoređivao brojeve i pratio izveštaje koji su se ticali toga“, kaže on.
Međutim, nedugo nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, pogoršala se i epidemiološka situacija u Rusiji.
„U Moskvi nije zvanično proglašeno vanredno stanje, ali grad je bio potpuno paralisan. Metro nije radio, bila je zabranjena poseta parkovima, tržni centri zatvoreni, a ubrzo su i predavanja na fakultetima prebačena na onlajn režim. Nama koji živimo u studentskim domovima su dozvoljavali da uđemo i izađemo iz objekta samo uz posebnu propusnicu. U jednom trenutku shvatio sam da su skoro svi iz doma otišli u svoja rodna mesta, tako da je samo nas nekoliko ostalo tu i u narednom periodu“, dodaje Miloš.
Kada je odlazio u Rusiju, želja mu je bila da završi master studije i nije razmišljao o povratku kući, ali planovi su mu se promenili i, kako kaže, ostaće u Rusiji još nekoliko godina.
„Iako su u Srbiji ljudi za koje sam najviše vezan, u Rusiji je trenutno moj ceo život. Ovde studiram, živim, i kad god posetim Srbiju osećam kao da sam u Moskvi ostavio nešto nedovršeno – da li su u pitanju projekti, radovi, ili čak druženja sa ljudima odande, taj osećaj nedovršenosti me prati. Tamo sam počeo da stvaram nešto svoje, završavam studije, gradim karijeru i to je ono što me uvek vuče da se vratim u Moskvu“, ističe Miloš.
Ipak, iako planira da se zadrži u prestonici Rusije, ka Beogradu ga vuku emocije.
„Smatram da je za moju budućnost bolje da ostanem u Rusiji koja mi trenutno nudi bolje uslove za život i rad, ali nedostaju mi porodica i prijatelji i vreme provedeno sa njima. Možda zvuči čudno, ali nedostaju mi i pekare, ukus bureka i jogurta. Zato me, kad god posetim Srbiju, upravo to čeka na trpezarijskom stolu“, zaključuje Miloš.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
