Narastajući deficit platnog bilansa (trošimo više nego što zarađujemo) već ozbiljno nagriza devizne rezerve koje se poslednjih meseci ne pune, a već postojeći novac se koristi za održavanje nerealnog kursa dinara prema evru i obuzdavanje inflacije.
– Moglo bi doći do krize slične onima koje su se desile u Rusiji i Argentini, odnosno do smanjenja samostalnosti u vođenju ekonomske, spoljnotrgovinske i ukupne spoljne politike – kaže dr Mlađan Kovačević iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Odlazeća Vlada Srbije je predvidela da ovogodišnja inflacija bude osam odsto, što je već sad, prema rečima guvernera NBS Radovana Jelašića, samo pusti san. Sada je cilj inflacija od 12 odsto, a dvocifrena inflacija se u ekonomiji naziva još i galopirajućom. Takav trend samo pola koraka deli od hiperinflacije, upozoravaju analitičari.
Pola miliona siromašnih
Iako je broj siromašnih u Srbiji prošle godine bio duplo manji nego 2002. godine, još uvek oko 490.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Siromaštvo je definisano prihodima nižim od 8.883 dinara po punoletnom stanovniku, a u taj okvir se uklapa oko 6,6 odsto stanovništva Srbije.
Mlađan Kovačević naglašava da se stanje u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom sistematski pogoršava, naročito u poslednje dve godine, ali i prva tri meseca ove godine. On je podsetio da je spoljni dug Srbije krajem marta ove godine prešao 30 milijardi dolara.
– Uvoz raste brže od izvoza, kao i spoljnotrgovinski deficit, ali i deficit tekućeg platnog bilansa, koji trenutno iznosi oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema podacima NBS, u Srbiju je od početka 2001. zaključno sa martom ove godine devizni priliv, po raznim osnovama, iznosio 107 milijardi dolara. Sa tim novcem je postignut vrlo skroman rast i to uglavnom usluga – rekao je Mlađan Kovačević i naglasio da zemlja nije uspela da uz pomoć tog novca popravi kvalitet domaće privrede.
Devizne rezerve i za meso
Ako se nastavi sa poskupljenjem mesa, država će posegnuti za uvozom, dakle, zagrabiti iz deviznih rezervi. Dugoročno, intervencije su ekonomski neodržive, ali Ministarstvo poljoprivrede nema ideju kako da stabilizuje tržište mesa, osim što iznova jadikuje da su poskupljenja neopravdana. Domaći klaničari su najavili da bi u toku ove nedelje meso moglo dodatno da poskupi, iako mu je samo pre dve nedelje cena povećana za pet do 15 odsto.
Oprezni pesimista je i Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, koji ističe da je Srbija u devizne rezerve 2006. godine deponovala pet milijardi evra, prošle godine nešto manje od tri, a od ove godine se devizne rezerve samo troše kako bi se održao privid makroekonomske stabilnosti.
Gorivo potpaljuje inflaciju
Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine su odlučili da, uprkos novom poskupljenju goriva, ne smanjuju akcize, jer bi se time stvorio manjak u budžetu od pet do deset milijardi dinara. U danu kada je gorivo pojeftinilo na svetskom tržištu, u Srbiji je poskupelo za 12,48 odsto. Kako ministar trgovine Predrag Bubalo kaže, nemoguće je izbeći povećanje inflacije, jer skok cene goriva lančano poskupljuje sve ostale proizvode.
– To je na srednji rok neodrživo i mogao bi nam se dogoditi „argentinski scenario“. Naši ministri prodaju imovine nazivaju prilivom stranih investicija, što je samo delimično tačno, ali je isto tako činjenica da su naši rezultati u privlačenju „grinfild“ ulaganja poražavajuća. Kako stvari sada stoje, ne vidim dobru blisku budućnost – ističe Milan Kovačević.
Prema njegovim rečima, ako se ništa drastično i brzo ne promeni, država će stabilnost pokušati da zadrži dodatnim zaduživanjem, ali se dugovi kad-tad moraju vratiti, a pitanje je odakle. On još upozorava da plate rastu sporije od inflacije, a na takvu pojavu se u ozbiljnim vladama odmah pali crvena lampica.
– Spoljni dug nam je dvostruko veći od deviznih rezervi i država je veoma blizu nelikvidnosti. Naša vlada nema strategiju kako iz toga izaći, a povrh svega su Ministarstvo finansija, kao kreator fiskalne politike i Narodna banka Srbije kao kreator monetarne politike, u stalnom sukobu. Da sam ja čelnik jedne od te dve institucije, u takvoj situaciji bih podneo ostavku, jer je kolaps neizbežan sa neodgovornim činovnicima – upozorava Milan Kovačević.
Svaki stanovnik Srbije u proseku duguje 498 evra, što je povećanje u odnosu na 2006. godinu od čak 50 odsto. Ali, ako je za utehu, prošle godine uspeo je i da uštedi u proseku 683 evra. Iako dugovi i privrede i građana imaju trend rasta, zaduženost je i dalje niska u poređenju sa zemljama u okruženju, kao i u Evropskoj uniji, ali je NBS ipak odlučila da od jula ograniči zaduženja građana na 30 odsto primanja zajedno po dozvoljenom minusu i kreditima.
