SRBIJA PRIMLJENA U PARTNERSTVO ZA MIR
PRVI KORAK KA EVROPI
• Poziv za priključenje programu Partnerstvo za mir predstavlja predvorje za ulazak u NATO i EU, ocenili su zvaničnici u Srbiji • Karla del Ponte nezadovoljna odlukom
Srbija je od juče članica Partnerstva za mir. Odluku da Srbiju, BiH i Crnu Goru pozovu da se priključe programu NATO-a Partnerstvo za mir doneli su na samitu u Rigi šefovi država članica Severnoatlantske alijanse. Ovu, za mnoge, iznenađujuću vest, zvaničnici u Srbiji primili su sa oduševljenjem tumačeći je i kao znak podrške bržem integrisanju i članstva Srbije u EU.
:Signal Srbiji
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Šefer ocenio je juče u Rigi da će ulazak Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u Partnerstvo za mir olakšati ugrađivanje celog regiona u strukture NATO i Evropske unije.
Na konferenciji za novinare, Šefer je istakao da su lideri NATO-a učinili veoma važan politički korak davanjem zelenog svetla Srbiji, Crnoj Gori i BiH za učlanjivanje u Partnerstvo zamir.
Srbija ima šta da ponudi
Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort izrazio je očekivanje da će Srbija imati velike koristi od punopravnog pridruživanja NATO programu Partnerstvo za mir i da će imati šta da ponudi tom savezu.
Na otvaranju međunarodne stručne konferencija na Topčideru „Školovanje i obuka u sistemu odbrane – evroatlantski apsekt“, Vordsvort je rekao da je vojno školstvo u Srbiji veoma važan faktor u pripremi mladih starešina za bavljenje problemima iz oblasti odbrane i bezbednosti u budućnosti.
– Mislim da smo odlučili da učinimo veoma važan politički korak. A značaj toga je, po mom uverenju, zaista veliki, a to je da smo ponudili ulazak u Partnerstvo za mir Srbiji, BiH i Grnoj Gori. Zašto mi to smatramo vrlo značajnim? Zato što će to pomoći celom regionu da se još potpunije uključi u evroatlantsku porodicu – kazao je generalni sekretar NATO-a.
On je još rekao da je, kada je reč o Srbiji i BiH, važno naglasiti da se od te dve zemlje očekuje da krenu u punu saradnju s Haškim sudom.
– Budno ćemo to pratiti i to je naglašeno i u saopštenju lidera NATO-a iz Rige“, rekao je on.
Tadić: Bezbednije za investicije
Predsednik Srbije Boris Tadić prijem Srbije u Partnerstvo za mir ocenio je kao odličnu vest za građane, državu i Vojsku čija će moderanizacija od sada biti mnogo brža.
– Napokon možemo reći svima koji žele da otvore nova radna mesta i obezbede bolji život za naše građane da Srbija jeste u Partnerstvu za mir i da je to pouzdana bezbednosna garancija za njihove investicije – poručio je predsednik u saopštenju za javnost.
Tadić kaže da se trud isplatio posle dugih reformi, koje su trajale od 2003. godine, a pogotovo posle intenzivne diplomatske aktivnosti poslednjih dana.
– Niko ne sme da pomisli da je ovim prijemom rešen problem saradnje sa Hagom. On mora da okonča i svi optuženi za ratne zločine moraju da se nađu u Haškom tribunalu – poručio je predsednik Srbije.
Ipak, do poslednjeg momenta bilo je neizvesno da li će Srbiji biti uručen poziv i ako hoće da li će biti uslovljen. U zvaničnom dokumentu koji je usvojen ne pominje se nikakvo formalno uslovljavanje, ali se od Beograda i Sarajeva očekuje potpuna saradnja s Haškim tribunalom i da se od pritiska u tom smeru neće odustati, što je naglasio i generalni sekretar NATO-a.
Na ovu, po opštem uverenju, dobru vest za Beograd, odmah je odreagovala i glavna tužiteljka Karla del Ponte koja je izrazila žaljenje zbog „zelenog svetla“ Srbiji, tumačeći je kao nagradu za nedostatak saradnje sa tužilaštvom.
– Del Ponteova je veoma iznenađena ovom odlukom. Nismo bili konsultovani – rekao je portparol glavne tužiteljke Anton Nikiforov.
Presudio DŽordž BušZanimljivo je da su se ranije članstvu Srbije i BiH u Partnerstvu za mir protivili SAD, Britanija i Holandija, insistirajući na prethodnom ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu.
Prema saznanjima predsednika Atlantskog saveta u Srbiji Vladana Živulovića upravo su Amerikanci bili odlučujući tas u korist Srbije.
– U lobiranju da se Srbija primi u Partnerstvo za mir prednjačile su Nemačka i Španija dok moj izvor, koji je prisustvovao sastanku, kaže da je presudan glas dao predsednik SAD DŽordž Buš koji je izneo pozitivan stav prema Srbiji – kaže Živulović koji ima odlične veze u NATO-u .
Koštunica: čuvamo pokrajinu
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica kaže da prijem u program Partnerstvo za mir pokazuje da se proces evropskih integracija Srbije nastavlja i da ovakva odluka ohrabruje u trenutku kada se Srbija svim pravnim sredstvima bori za očuvanje svog integriteta i suvereniteta.
– Kao članovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tome da će celovitost Srbije biti očuvana, i da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa odgovarajućom visokom, suštinskom autonomijom – rekao je premijer.
On je dodao da bi voleo da ova odluka „deluje zarazno i na druge koji su prethodno postavljali uslov“.
I ambasador Srbije u NATO-u Branislav Milinković kaže da su „određene diplomatske aktivnosti u završnoj fazi doprinele da dođe do ovakvog ishoda“, ali nije imenovao zemlje koje su druge članice ubeđivale da bi prijem tri balkanske zemlje doprineo stabilizaciji regiona. On navodi da je Politički komitet NATO-a od letos, nakon posete predsednika Borisa Tadića sedištu Alijanse, zasedao svake sedmice pokušavajući da definiše politiku prema Zapadnom Balkanu.
Vladan Živulović navodi da je Generalni sekretarijat NATO-a u Rigu otišao sa dve opcije – da se Srbiji da čvrsta podrška sa odloženim primanjem ili da se odmah primi u Partnerstvo za mir.
Uticaj na izbore
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković smatra da je odluka Alijanse jasna poruka retrogradnim političkim snagama u Srbiji da povratka u prošlost neće biti.
– Očekuje da će prijem u Partnerstvo za mir otvoriti vrata za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključenju Srbije Evropskoj uniji. Ova odluka je od velikog značaja za Srbiju i perspektivu celog regiona – rekao je Drašković.
Poznavaoci severnoatlantskih integracija kažu da je članstvo u Partnerstvu Srbiju znatno približilo NATO-u i EU. Živulović smatra da postoji šansa da Srbija u zapadnu vojnu alijansu uđe u paketu sa Hrvatima, Albancima i Makedoncima, što je najavljeno za 2008. godinu.
Ambasador Milinković objašnjava da se već naredne sedmice od Evroatlantskog saveta za partnerstvo, osnovnog političkog tela Partnerstva za mir, može očekivati poziv za učešće predstavnika Srbije u organima tog programa NATO-a.
– Kako bi naše učešće u programu bilo i formalizovano, sada je potrebno da se potpiše okvirni dokument partnerstva i da ponudimo svoj prezentacioni dokument i naš program partnerstva, i to će verovatno biti učinjeno u narednih nekoliko nedelja – objasnio je ambasador Milinković.
