Novi plan iz Beograda
„Ministarstvo inostranih poslova SCG neće se više baviti dijasporom na način na koji je to ranije činjeno, odlučio je Savet ministara SCG. U Srbiji je formirana Agencija za dijasporu na čijem čelu je Milan St. Protić i koja će se baviti svim zahtevima i potrebama dijaspore, dok će se dijasporom iz Crne Gore baviti Ministarstvo inostranih poslova te republike“, izjavio je nedavno Goran Svilanović, ministar inostranih poslova SCG.
Dve godine nakon pokušaja da srpsku dijasporu razdeli stvaranjem „Saveta dijaspore“, sačinjenog mahom od podobnih poverilaca DOS-ovih stranaka, Svilanović je zvanično saopštio da se matica odriče Srba koji nisu iz Srbije. Dok Srbi iz rasejanja pokušavaju da se po belom svetu sabiraju i ujedinjuju, koalicija DOS-a i đukanovićevog vladajućeg bloka izdelila ih je na ravne časti, odbacujući one koji im ne pripadaju po mestu rođenja, a i po ideologiji, postavljajući između njih granice kreirane u Dejtonu, Vašingtonu, Briselu i ko zna gde sve po svetu. Ono što nije razbijeno ranih devedesetih, sad pokušavaju da sprovedu vlastodršci iz Srbije i Crne Gore, računajući valjda da će tim potezom biti još jednu stepenicu bliži čuvarima svoje vlasti i „demokratije“.
Poznato je da DOS iz rasejanja nije dobio podršku koju je očekivao, prvenstveno u obliku novca, a budžet treba redovno puniti. Uz svu zahvalnost kreatorima i izvršiocima projekta za skidanje Miloševića sa vlasti, srpska dijaspora nije u DOS-ovoj politici prepoznala elemente koji bi joj u matici garantovali sigurnost i prava. Ovo što su Svilanović & Co sada smislili, samo je osveta narodu koji nije znao, a ni hteo, da zažmuri na oba oka i da ih podrži i pomogne.
Dobro je poznato da su članovi srpskih organizacija po svetu, pored Srba iz Srbije, i oni iz BiH, Crne Gore i Hrvatske. Dobro je poznato, takođe, da su svi oni okrenuti prema Srbiji – matici, izvoru i kolevci. Tako vaspitavaju svoju decu, tako se deklarišu u zemljama u kojima žive. No, izgleda da su DOS-ovci došli na „genijalnu“ ideju da, po modelu koji primenjuju u Srbiji, i svoje građane iz rasejanja uvedu u Evropu. Usitnjeni, pokidanih korena, bez čvrstog oslonca, makar neće moći da smetaju, ako već ne žele da pomognu da najdemokratskija vlast na svetu i dalje od Srbije pravi poligon za proizvodnju privrednih, kriminalnih i ljudskih afera.
Srbi su kroz svoju istoriju dokazali da su najsložniji i najsolidarniji onda kad se nad njih nadvije opasnost. Plan za cepanje jedinstva Srba u svetu, sačinjen u Beogradu, donosi opasnost na dugi rok, ukoliko srpska dijaspora ne uvidi da DOS ne predstavlja stavove većine u Srbiji i da će sve ovo što se danas dešava jednom biti samo ružna prošlost. A do tada treba izdržati, kao što se zajednički izdržalo i u proteklih trinćst godina.
