Foto: Privatna arhiva
Matija Miličić rođen je u Vrbasu, a završio je arapski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i Master studije – program Bliskoistočne studije (Middle Eastern studies), sa specijalizacijom Arabistika (Arabic studies), koje je završio na Univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji.
Nakon toga, upisao je i doktorske studije na Radboud Univerzitetu u Nijmegenu (Holandija), na Fakultetu za filozofiju, teologiju i verske studije, gde istražuje i analizira aktivnosti i savremenu crkvenu književnost Kopta u zapadnoj Evropi.
Tokom studija u Beogradu predavao je arapski jezik oko dve godine u jednoj školi za strane jezike, bio član Arapskog kulturnog centra i volontirao u ambasadi Egipta šest meseci.
Matija govori čak šest stranih jezika, od kojih engleski, arapski, portugalski, slovenački, i osnovni nivo holandskog i italijanskog.
Odluka da napusti Srbiju bila je, kaže, prilično spontana.
„Kada sam razmišljao o nastavku studija, došao sam na ideju da upišem master studije u inostranstvu. To je bilo svega godinu dana pre diplomiranja na Filološkom fakultetu, odnosno kada sam upisao završnu, četvrtu godinu. Kada sam razmišljao o tome kakvo obrazovanje želim, ali i šta generalno želim za sebe u budućnosti, ideja o inostranstvu je jednostavno imala najviše smisla. Znao sam da bih nastavkom studija u (zapadnoj) Evropi pre svega stekao kvalitetno znanje, stručnost u svojoj oblasti ali, pre svega, da bi to znanje neko prepoznao i vrednovao, što, nažalost, nije slučaj u Srbiji danas“, smatra Marija.
Jedan od najvećih problema za mlade u Srbiji je, ističe on, perspektiva i nalaženje posla.
„Budućnost je neizvesna, tako da nisam želeo da dođem u situaciju da mesecima ili čak godinama čekam na posao u struci ili da mi je za isti potrebna stranačka knjižica ili veza. U Srbiji danas vladaju nepotizam, nekompetentnost, korupcija, to je kobno po sve one koji žele da napreduju na osnovu svojih stručnosti i talenata i koji žele pošteno da rade svoj posao“, navodi Marija za Danas.rs.
Ipak, Matija nije imao jasnu ideju o tome da li želi da se vrati u Srbiju nakon master studija.
„Mogu da kažem da je uvek postojala neka pomisao da bih mogao ostati u inostranstvu. Tokom studija u Lajdenu, razmišljajući o narednim koracima, činilo mi se prirodnim i logičnim da pokušam da nađem posao ili upišem doktorske studije u Holandiji, što se i dogodilo“, kaže Matija.
O povratku u Srbiju trenutno ne razmišlja.
„Nisam siguran šta bi trebalo da se dogodi da bih promenio mišljenje po tom pitanju. Ne verujem da postoji toliko dobra ponuda koju ne bih mogao da odbijem, a da u isto vreme još uvek moram da se suočavam sa tako lošom političkom i društvenom situacijom u Srbiji, nije sve u novcu“, poručuje on.
Priča nam i šta mu je Holandija pružila u odnosu na Srbiju i obrnuto.
„Pre svega, u Holandiji sam dobio priliku da se upoznam sa drugačijim obrazovnim sistemom, koji studente uči da upotrebe svoje znanje na praktičan način, da analitički razmišljaju, prezentuju konstruktivne argumente za svoje ideje i da dele svoje mišljenje kako sa profesorima tako i sa drugim studentima. To nije slučaj na većini visokoobrazovnih institucija u Srbiji. Osećam da se mnogo toga na našim fakultetima radi pro forme i bez neke dubine. Ovde ne postoje kupljene diplome, kao što je to slučaj u Srbiji. Stravično je videti da u vladajućoj stranci u Srbiji postoji toliko ljudi sa kupljenim i lažnim diplomama koje su stekli na osnovu plagiranih radova“, opisuje on.
Matija pita kakvu nam to poruku onda šalju.
„Da je moguće doći do državnog vrha bez ikakvih kompetencija i sa praktično završenom srednjom školom ili u najboljem slučaju osnovnim studijama. Stoga, Holandija mi je pružila priliku da se usavršim u svojoj struci i da spoznam svoje kvalitete, koje će neko zaista vrednovati i prepoznati“, ističe on.
Takođe, kaže, u Holandiji postoji mnogo više šansi za mlade da nađu posao i da se osamostale u ranoj dobi.
„Kao što sam već rekao, upisao sam doktorske studije u decembru 2019. godine. Ovde su doktorske studije uglavnom plaćene pozicije koje traju četiri godine, tako da sam ja sada praktično zaposlen na univerzitetu i primam platu da bih stekao najviši nivo u obrazovanju. To ne bi bilo moguće u Srbiji. Osim toga, Holandija je jedna veoma uređena i organizovana država, gde nema birokratije, stvari se završavaju brzo i lako, poštuju se zakoni i pravila, ljudi su predusretljivi i uvek spremni da sarađuju. To sve čini život veoma lakšim. Takođe, Holanđani su veoma zadovoljan narod, poštuju se različitosti i sloboda mišljenja, retko se oseti tenzija ili netrpeljivost, što čini celu atmosferu u državi prilično mirnom“, navodi Matija.
Sa druge strane odlazak iz zemlje, takođe, odnosi nešto.
„Ostavljate svoju porodicu i prijatelje za sobom i to nije lako. Mentalitet lokalnog stanovništva je različit od srpskog. U takvoj situaciji veoma je važno napraviti dobar balans, i to naročito važi prilikom odluke o napuštanju zemlje. Znate da ćete mnoge stvari izgubiti, ali i i dobiti. Najsnažnije veze sa ljudima koje volite opstaju i na daljinu, a u Holandiji sam imao sreću da upoznam i mnogo kvalitetnih i zanimljivih ljudi, od kojih neke već smatram prijateljima. Sve u svemu, nažalost, dolazim iz zemlje u kojoj nije moguće imati sve i na svakome je da odluči kako će se nositi sa time“, poručuje Matija.
Ipak, dešavanja u Srbiji prati prilično aktivno.
„Iako živim u drugoj državi i nekom totalno drugačijem sistemu, uvek će me interesovati i doticati šta se dešava u mojoj zemlji. Trenutno ovo pišem posle trećeg dana demonstracija u čitavoj Srbiji i mogu reći da nije nimalo prijatno čitati i gledati šta se dešava. Srbija se suočava sa mnogobrojnim problemima već decenijama i čini se kao da se to neće promeniti u skorije vreme. Naročito je teško suočavati se sa već postojećim problemima u toku trenutne pandemije novog korona virusa. Čini mi se da su mnoge stvari sada isplivale na površinu i da se stanje dodatno pogoršalo, jednostavno ljudima je dosta“, opisuje Matija situaciju u Srbiji.
Izuzetno je, kaže, potresno videti kako je država iskoristila krizu sa virusom kako bi dodatno učvrstila svoju vlast i moć.
„Šalju se dvosmislene i kontradiktorne poruke, stvara se lažna slika sigurnosti samo da bi se održali izbori, govori se o tome kako je sve pod kontrolom i da ima dovoljno radnika i opreme iako to nije slučaj, lažiraju se oficijalni podaci o obolelima i umrlima, i za sve se krivi narod. Ljudi koji imaju uvid u to šta se dešava na lokalnom nivou i koji se informišu od strane nazavisnih medija znaju istinu i stvarno stanje. Koliko vidim, ljudi su potpuno izgubili poverenje u državne institucije. Srbija se trenutno ne bori samo protiv koronavirusa, već i protiv diktature. Demokratija praktično više ne postoji, slobodnih i nezavisnih medija skoro i da nema, ljudska prava se svakodnevno urušavaju, a institucije ne reaguju“, naglašava Matija.
To je, ističe on, veoma zabrinjavajuće.
„Kao što sam rekao, ozbiljni problemi kao što su nezaposlenost i siromaštvo se već godinama ne rešavaju i sada novi događaji samo ‘dolivaju ulje na vatru’. Mislim da je došlo do tačke ključanja u društvu i da sada ljudi otvoreno iskazuju svoje nezadovoljstvo, što je i očekivano. Koliko sam upućen, politička scena je, kao i samo društvo, veoma podeljena i to dodatno otežava trenutnu situaciju. Nadam se da će ovi protesti doneti nešto bolje i da će opozicija uz pomoć naroda uspeti nešto da promeni“, nada se Matija.
Holanđani, kaže on, nisu puno upućeni u dešavanju u Srbiji.
„Mislim da je to slučaj i sa većinom zapadnoevropskih zemalja. Prve asocijacije na Srbiju uglavnom su ratovi 90-ih, Kosovo, Rusija, nestabilnost, ali naravno i neke pozitivne stvari kao na primer dobra hrana, Novak Đoković ili generalno sport. Mnogi nisu sigurni da li ratovi još uvek traju u Srbiji, ili čak da li je Srbija uopšte u Evropi (što mi se dogodilo baš pre nekoliko dana). Rekao bih da Holanđani generalno nisu dobro upoznati sa Srbijom, srpskom istorijom i kulturom, i gledaju na nju samo kao jednu od država Balkana ili istočne Evrope. Takođe voleo bih da naglasim da nijednom nisam doživeo neku neprijatnost zbog same činjenice odakle dolazim, u vidu bilo kakve direktne neprijatne reakcije ili čak diskriminacije. Često koristim priliku da ljudima koji nisu upućeni u dešavanja u Srbiji bar približno dočaram kakvo je stvarno stanje i da bi svakako trebalo da je posete“, priča nam Matija o iskustvu Holanđana sa Srbijom.
Matija ne zna mnogo ljudi iz Srbije u Holandiji.
„Konkretno, Lajden nije veoma veliki grad (ima oko 130.000 stanovnika) tako da samim tim manja je i šansa upoznati naše ljude. Poznajem nekoliko ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji su se uglavnom doselili još kao mali. Definitvno ne bih mogao da kažem da sam sa našim ljudima u nužno boljim odnosima jer poznajem mnogo ljudi različitog porekla, statusa i godina sa kojima se veoma dobro slažem. Lajden, kao i većina univerzitetskih gradova u Holandiji, je veoma multinacionalan, tako da sam imao priliku da upoznam ljude iz svih krajeva sveta. Svakako, lepo je poznavati ljude sa kojima možete govoriti na svom jeziku i sa kojima imate mnoge kulturološke i socijalne sličnosti“, priznaje Matija.
Otkako živi u Holandiji, život mu se promenio po mnogim aspektima.
„Kada se preselite u drugu državu, shvatite da morate razmišljati o mnogim stvarima o kojima niste prethodno morali, to su uglavnom neka tehnička ili pravna pitanja, naročito s obzirom na činjenicu da Srbija nije članica Evropske unije tako da su vam uvek potrebni neki dodatni papiri ili dozvole. Srećom, ja nikada nisam imao problema sa tim i lako sam izlazio na kraj sa svom potrebnom dokumentacijom. Sada osećam da sam u potpunosti nezavisan, finansijski a i u svakom drugom smislu, što jeste lep osećaj“, ističe Matija.
Ponekada nije lako, ali tvrdi da definitivno vredi.
„Shvatite da se sav prethodno uloženi trud ipak isplatio. Takođe, bio sam u situaciji da moram da se naviknem na to kako cela država i društvo funkcionišu, na holandski mentalitet, na njihove radne navike, kroz šta ne bih morao da prolazim da sam ostao u svojoj zemlji. Ali na taj način mnogo učite. Ja sam tokom ove dve godine života u Holandiji mnogo naučio i o sebi i samim tim sazreo, možda brže nego što bi to bio slučaj u drugačijim okolnostima. Mogu da kažem da je najveća promena u odnosu na život u Srbiji razdvojenost od porodice i prijatelja, sa kojima se sada kontakt pre svega sveo na dopisivanje i video pozive“, kaže on.
Pozitivna strana ovoga je, smatra Matija, da shvatite ko su vam najbliži ljudi u životu, da to cenite i da sa njima nije teško održavati čak ni ovakvu vrstu kontakta.
„Srećom, Holandija je ipak u Evropi i let od dva sata nije tako veliki problem, tako da se trudim da dođem u Srbiju par puta godišnje. Što se profesionalne strane tiče, smatram da ovde mogu mnogo bolje da napredujem u svom poslu i da dobijem šansu da radim ono što istinski volim, a to mi je mnogo važno. Sve u svemu, mnoge stvari su se promenile u mom životu i mogu da kažem da sam veoma zadovoljan životom u Holandiji“, zaključuje Matija.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
