Dr Marijan Novaković je bio načelnik Klinike za plastičnu hirurugiju i opekotine VMA, kasnije načelnik VMA. Dugogodišnji je predsednik Srpskog udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju, član Internacionalnog udruženja za estetsku hirurgiju ISAPS, predsednik Republičke stručne komisije za plastičnu hirurgiju Ministarstva zdravlja RS, predsednik Intersekcijskog odbora za melanom Srpskog lekarskog društva, i profesor estetske hirurgije u Visokoj medicinskoj školi u Zemunu. Konsultant je za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju u Poliklinici „Novaković“i predsednik Radne grupe za medicinski turizam pri Ministarstvu zdravlja RS.
Volim kada pacijent zna šta hoće
Za 35 godina, koliko se bavi ovom granom hirurgije, uradio je više hiljada zahvata, od i “sitnih“ i rutinskih intervencija do najsloženijih mikrohirurških operacija. Kaže da imamo veliki broj stručnjaka iz ove oblasti, koji su cenjeni u regionu i šire, i da je Srbija neiskorišćeni potencijal u medicinskom turizmu.
„Plastična hirurgija u Srbiji je počela da se razvija posle Drugog svetskog rata, u tadašnjoj vojnoj bolnici, staroj VMA. Naše lekare u to vreme je obučavala grupa stručnjaka iz Velike Britanije, na čelu sa rodonačelnikom plastične hirurgije Ser Haroldom Gillesom. A prvi načelnik Klinike za plastičnu hirurgiju VMA i začetnik ove oblasti u bivšoj Jugoslaviji bio je prof. dr Vinko Arneri. Kasnije su lekari iz cele Jugoslavije dolazili na VMA na obuku. Razvoju naše plastične hirurgije doprineli su nažalost, i ratovi. Svaki ozbiljniji udžbenik hirurgrije počinje citatom Hipokrata, koji je rekao:„Najbolji učitelj svakog hirurga je rat”. Saniranje ratnih trauma i povreda iziskuje visoku stručnost i spada u najviše domete struke. Devedesetih godina smo, na žalost, na VMA imali puno posla, primenu modernih metoda plastične hirurgije, uključujući i rekonstruktivnu mikrohirurgiju. To je doprinelo da Srbija danas bude centar plastične hirurgije u ovom delu Evrope i šire, a naši stručnjaci u rangu najboljih u svetu. Pacijenti kod nas dobijaju vrhunsku uslugu, po najvišim standardima, po ceni nekoliko puta nižoj nego u Evropi, ističe spec. plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije, prof. dr Marijan Novaković.
Po botox i hijaluron -samo kod edukovanih lekara
Kako ne bi došlo do neželjenih posledica, nekada vrlo opasnih po zdravlje, tzv. neinvazivne intervencije, vezane za aplikaciju botoxa, hijalurona i drugih supstanci, treba obavljati samo kod lekara specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije ili lekara koji su prošli odgovarajuću edukaciju, akreditovanu od strane Ministarstva zdravlja.
Da bi neko od njegovih kolega plasitičara mogao da se nađe na listi stručnjaka iza koga stoji Ministarstvo zdravlja, treba da ispuni određene kriterijume.
-Da je ordinacija, klinika ili poliklinika u kojoj radi registrovana od APR-a, da prostor i oprema budu u skladu sa propisima, da doktor ima odgovarajuću diplomu i iskustvo, zatim neke tehničke stvari, mogućnost plaćanja karticom, ukupna organizacija oko prihvata pacijenta i njegovog boravka ovde…
Da li se pacijentima iz inostranstva od strane njihovog osiguranja priznaju troškovi tih usluga u Srbiji?
Zavisi koja intervencije je urađena. Osiguravajuće kuće u inostranstvu, posebno privatna, priznaju troškove intervencija za neke dijagnoze koje spadaju u domen plastične hirurgije. Zato nam je važno da pacijenti imaju mogućnost plaćanja i karticom. Ali socijalna osiguranja ne pokrivaju troškove intervencija estetske prirode, one se nigde u svetu ne refundiraju. Znamo i da su cene usluga iz oblasti estetske hirurgije u svetu nekoliko puta skuplje nego kod nas. Korekcija kapaka recimo, kod nas maksimalno iznosi 1000 evra, dok u inostranstvu nije ispod 4000 evra. Da ne nabrajam razlike u ceni drugih intervencija.
Tetovaže se skidaju.
Sve češće se srećem sa pacijentima koji traže skidanje tetovaže. To su najčešće ljudi koji se osećaju, na neki način, obeleženo ili ljudi koji kažu da tetovaže više „ne priliče njihovim godinama“.Danas ih više skidaju nego što ih stavljaju, prave im problem pilikom zapošljavanja.
Da li kod Vas dolaze samo za složenije zahvate?
Danas dominantno radim operacije iz estetske hirurgije: korekciju grudi, nosa, lica, stomaka, ekstremiteta, liposukcije, ali pacijenti dolaze i zbog skidanja mladeža i drugih promena na koži, operacija šake itd. Zahtevnije intervencije iz estetske hirurgije, u smislu dužine oporavka pacijenta su: tzv. „fejs lifting“, odnosno zatezanje lica, zatezanje prednjeg trbušnog zida, uvećanje ili smanjenje volumena dojki uz redukciju viška kože, kao i korekcija nosa sa osteotomijom, odnosno lomljenjem nosne kosti. Ali za iskusnog hirurga plastičara ove operacije su rutinske. Na VMA sam često radio operacije iz takz. „prave“ rekonstruktivne hirurgije i korekcije urodjenih anomalija kod dece, posebno rascepa usne i nepca. To su mnogo složenije operacije od tzv. estetskih, koje ne mogu da se uporede sa zahvatima rekonstuktivne mikrohirugije.
Ima li razlika u zahtevima gradjana u Srbiji i onih koji dolaze iz inostranstva?
Pacijenti iz inostranstva su realniji u zahtevima. Znatno više su disciplinovani od pacijenta koji žive u Srbiji i umeju da slušaju lekara. Naročito su disciplinovani stranci koji nam dolaze. Veoma slušaju i poštuju preporuke lekara.
Tumor kože
Sumnja na zloćudnu promenu na koži postavlja se kliničkim pregledom, tj. „golim okom“. Ipak, definitivnu dijagnozu postavlja patolog, nakon patohistološke analize.
Koje intervencije najviše “volite”? Da li vas pacijenti zamole za sugestiju, šta da izmene?
Od estetskih operacija izdvojio bih možda korekciju nosa i dojki, a od intervencija koje se rade u lokalnoj anesteziji,recimo korekciju kapaka. Pacijentkinje kada dodju obično već imaju ideju šta bi promenile na sebi, ali se često dešava da traže i moje mišljenje. Pitaju me ponekad “šta bih ja promenio na njihovom licu ili grudima“? Zahtevi pacijentkinja su danas nešto realniji u odnosu na period pre nekoliko godina. Tada je vladala prava pomama. npr. za velikim dojkama. Danas se traži prirodniji izgled. Važno mi je da pacijent zna šta hoće i da su zahtevi realni. Naravno, u svakodnevnoj praksi, srećemo se i sa pacijentkinjama koji imaju prevelika očekivanja, koji sa sobom donose fotografije iz časopisa i žele nešto što ne odgovara njihovoj ličnosti. Pokušam da im objasnim koji su realni dometi plastične hirurgije u konkretnoj situaciji, ako ostaju pri svojim zahtevima, onda ja, lično, izbegavam da operišem takve pacijente.
U praksi imamo, da estetske intervencije obavljaju i oni koji nisu lekari?
To je široka tema. Postoje i tzv. neinvazivne metode osvežavanja lica, vrata i dekoltea.. augmentacije usana. Ove metode se na nesreću zovu “nehirurške” i podrazumevaju aplikaciju privremenih ili trajnih materijala u organizam. Neophodno je, međutim znati ko i gde može aplikovati pacijentima takav sadržaj u organizam!? Poslednjih godina takve usluge pruža nekvalifikovano osoblje, kozmetičari, često u neadekvatnim uslovima, kozmetičkim salonima. To može ugroziti zdravlje pacijenta i ostaviti trajne posledice.
U sklopu Poliklinike „Novaković“ postoji i ginekološka ordinacija, koja pruža uobičajene usluge iz ove oblasti medicine, ali i usluge korekcije urođenih i stečenih anomalija ženskih genitalnih organa. U ordinaciji se rade i intervencije iz oblasti regenerativne medicine poput rejuvenacije vagine, kao i otklanjanje problema vezanih za inkontinenciju urina kod žena koje su rađale. U sklopu ordinacije postoji i savetovalište za trudnice.
Ministarstvo zdravlja je prepoznalo problem i uspostavlja se red. Tzv. neinvazivne tehnike moći će da se primenjuju samo u odgovarajućim – aseptičnim uslovima, identičnim onima u kojima se izvode hirurške intervencije.
Ne u salonima, i sa ulice, već u zdravstvenim ustanovama, isključivo od strane lekara specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i lekara koji su zavšili odgovarajuće obuke.
Korisni linkovi :
S.N.
