KARTA ULASKA U EVROPSKE INTEGRACIJE PONUđENA I JUŽNOJ SRPSKOJ POKRAJINI
SRBIJA U EU ZAJEDNO SA NEZAVISNIM KOSOVOM?
• Kosovi bi, istovremeno sa Srbijom, a po dobijanju nezavisnosti, ušlo u Evropsku uniju, a Beograd bi, kako veruje većina sagovornika „Vesti“, mogao da se ubedi da je ta nezavisnost relativna i u interesu Srbije • Za Beograd evropska integracija povezana je sa reformama u oblasti ekonomije, politike, vojske, pravosuđa i saradnjom sa Hagom • Za Prištinu evropska integracija povezana je sa „standardima pre statusa“, koji, bar na papiru, podrazumevaju „multietničko Kosovo“
Kakav god bude konačni status Kosova, njegova budućnost vezana je za Evropu…
Ovo je rekao evropski komesar Kris Paten u Evropskom parlamentu prošle nedelje, nagoveštavajući nameru Evropske unije da Kosovo dobije nezavisnost i neposredno zatim, u isto vreme kada i Srbija, uđe u EU. Jer, zemlje članice smatraju da bi karta „ulaska u Evropsku uniju“ mogla da amortizuje važnost pitanja statusa Kosova.
Beograd bi, kako veruje većina sagovornika „Vesti“ u evropskim institucijama, mogao da se ubedi da je ta nezavisnost relativna i u interesu Srbije, s obzirom na princip otvorenosti granica u unutrašnjosti Evropske unije. Tako „supstancijalna autonomija“ Kosova iz Rezolucija 1244 UN ne bi morala da bude nesavladiva prepreka za nezavisnost Kosova, jer njeno tumačenje može da bude višestruko.
Odustati od tvrdih pozicija
U zamenu za definitvnu integraciju u prostor EU, „obe strane“ trebalo bi da odustanu od „tvrdih pozicija“. Tvrdom pozicijom Beograda smatra se takozvana kantonizacija, kojoj Brisel pripisuje da je smišljena s predumišljajem da pripremi zvaničnu podelu Kosova, a tvrdom pozicijom Prištine smatra se ideja da je sve osim apsolutne nezavisnosti potpuno isključeno.
– Supstancijalna autonomija je proces čija bi posledica bilo odvajanje Kosova od Srbije, s tim da se posle ponovo obe strane nađu u zajedništvu u Evropskoj uniji – objasnio je Bernar Kušner, bivši administrator UN na Kosovu u intrevjuu za „Vesti“.
Po njegovom mišljenju, želja Srbije da uđe u EU treba da posluži Briselu kao ključna politička poluga za rešavanje statusa Kosova. Uporedo bi i Beograd i Priština trebalo da počnu da ispunjavaju uslove za usklađivanje sa evropskim normama. Za Beograd evropska integracija povezana je, po principu spojenih sudova, sa reformama u oblasti ekonomije, politike, vojske, pravosuđa, kao i pozitivnih odgovora na zahteve Haškog tribunala. Za Prištinu evropska integracija povezana je sa „standardima pre statusa“, koji, bar na papiru, podrazumevaju „multietničko Kosovo“.
Kompromis bolje zvuči
Žurba Evropske unije pod pritiskom Albanaca mogla bi da ide na štetu Srbije ukoliko ona ne usvoji „formulu kompromisa“, koju je jedan visoki evropski diplomata nedavno slikovito formulisao, rekavši:
– Saradnja sa Hagom, reforme i atlantske integracije učinile bi srpske argumente vezane za Kosovo čujnijim za evropske uši.
Desetak dana uoči izbijanja nasilja na Kosovu isti izvor je u razgovoru sa dopisnikom „Vesti“ ocenio „da su se albanski zahtevi za nezavisnošću pretvorili u pritisak na međunarodnu zajednicu“.
Evropskoj uniji sada se više žuri nego ranije. Albansko nasilje stavilo je Brisel pred ultimatum: „Ako ne požurite sa nezavisnošću, ponovićemo nasilje i šta ćete onda? NATO sigurno neće ponovo da bombarduje“.
Ovo je indirektno priznao i Kris Paten, govoreći u Evropskom parlamentu uoči donošenja rezolucije o Kosovu. On je otvoreno rekao da Evropa ne može da Kosovu posle martovskog nasilja „pošalje signal koji bi značio da će rasprava o statusu biti odlagana unedogled, jer bi se time povećala opasnost od pogoršavanja tenzija“. Ovaj stav, inače, ušao je u tekst rezolucije koju su evropski poslanici izglasali bez ijednog amandmanskog prigovora.
Evropske trupe umesto američkih
Na vojnom planu Evropska unija bi na Kosovu trebalo u daljoj budućnosti da nastavi proces koji krajem godine započinje u Bosni. To znači da bi trupe NATO-a, kao u Bosni, bile svedene na minimum, a da bi umesto toga bile raspoređene snage evropske odbrane, koja je sada još u povoju.
– Nedavna zbivanja na Kosovu pokazala su da moramo da imamo spremne rezervne snage koje bi po potrebi mogle domah da budu raspoređene. Te rezervne snage pokrivale bi i Bosnu i Kosovo kao zajedničku scenu – rekao je ovih dana Havijer Solana na konferenciji za novinare posle neformalnog sastanka evropskih ministara odbrane u Briselu.
U Briselu smatraju da će misija evropskih trupa u Bosni biti test za koncept evropske odbrane. Za sada je to još ambicija na papiru, a jezgro evropske odbrane biće borbene grupe od 1.500 ljudi, obučene za hitne intervencije van evropskih granica. Ako test bude uspešan, može se očekivati raspoređivanje evropskih snaga na Kosovu.
Paten je istakao da neće biti izmena u evropskoj politici na Kosovu, čija su ključna načela multietičnost i standardi pre statusa. Ostaje, međutim, verovatnoća da će multietničnost, upisana u „standarde pre statusa“, biti kozmetička. Slične sumnje ima i Marek Novicki, ombudsman (zaštitnik ljudskih prava) za Kosovo :
– Ni sada, kao ni pre martovskog nasilja, ne verujem u stvarni povratak Srba na Kosovo – rekao je Novicki u razgovoru za „Vesti“.
Ombudsman tvrdi da nije bio iznenađen, kako je rekao, pogromom Srba, jer je uvek znao „da nije istinita slika koju su o Kosovu medijima pružale međunarodne institucije na Kosovu“.
Posle martovskog nasilja EU je odlučila da ništa ne menja na Kosovu, osim da ide „brže“ nego do sada. Nova je jedino rastuća sumnja evropskih krugova u sopstvenu moć da primeni svoje scenarije na Balkanu onako kako je zamislila.
– Greška je možda u tome što mi često zamišljamo da ljudi tamo misle na isti način kao mi i da imaju isti sistem vrednosti – rekla je Doris Pak, šokirana nasiljem na Kosovu, koje, kako je priznala, nije očekivala od Albanaca.
Dopisnik „Vesti“ iz Strazbura
Nataša Jokić
