SRBIJA U IZVEŠTAJU SVETSKE BANKE O USLOVIMA POSLOVANJA
ODLIKAŠI SAMO NA PAPIRU
• Srbija kao „vodeći reformator“ ukupno je tek 92, a iza nje iz regiona su samo Albanija (117) i Hrvatska (118)
U izveštaju Svetske banke „Poslovanje 2006“, koji upoređuje uslove poslovanja u 155 zemalja sveta, Srbija je proglašena „vodećim reformatorom“ u proteklom periodu. Analiza jedne tako ugledne inistucije izazvala je pažnju svetskih medija, a u Srbiji pravu euforiju samozadovoljstva. Međutim, atmosfera građena na izjavama kao „veliko priznanje vladi koja radi a ne hvali se“ splasnula je odmah po obznanjivanju celokupnog izveštaja. Kako je napomenula Karolin Jungr, šef kancelarije SB-a u SCG, pomak je ozbiljan ali „nema mesta za spavanje na lovorikama“.
Za razliku od vladinog marketinga, situacija u Srbiji nije baš tako vesela. To jeste zemlja sa najviše promena u poslednjoj godini, ali je po ukupnim rezultatima na listi tek na 92 mestu. Ispred nje su gotovo sve komšije, od Mađara (52) i Bugara (62), preko Slovenaca (63) i Rumuna (78), do Makedonaca (81) i ekonomije BIH (87). Za Srbijom zaostaju samo Albanija (117) i Hrvatska (118), ali to nije neka uteha. Srpska Vlada treba da uradi mnogo toga da bi dosegla Litvaniju (15) ili Estoniju (16), šampione iz zemalja tranzicije koje su prestigle čak i Nemačku (19).
– Reforme su u 2005. krenule ozbiljnije, posle zastoja iz prošle godine i to Svetska banka prepoznaje. Predstoji da to prihvate i potencijalni investitori i dođu ovde sa parama – kaže Saša đogović iz beogradskog Instituta za tržišna istraživanja..
Na čemu bi to Srbija morala da poradi? Iz Svetske banke su jasne preporuke – osposobljavanje pravosuđa da rešava privredne spore i ministarstava privrede i poljoprivrede da izdaju licence i dozvole. U tom delu, kako je napomenuo menadžer projekta „Poslovanje“ Simeon đankov, „reforma nije ni počela“.
DŽaba pohvale
Slične pohvale, ali od eksperata EBRD-a, dobila je 2002. godine vlada Zorana đinđića, a kasnije i neki njeni ministri pojedinačno, koji su proglašavani reformatorima godine, od strane brojnih evropskih stručnih organizacija. Ne treba zaboraviti ni da je pohvala reformama data najviše na osnovu uvođenja PDV-a i donošenja zakona o privrednim društvima, o stečaju i o registraciji preduzeća. Svi ti zakoni su delo prethodne vlade, i od 2003. godine samo su čekali na „šminakanje“ i usvajanje u skupštini. Pohvale iz sveta izgleda da u Srbiji ne znače mnogo jer prethodnu, dokazano reformsku, vladu oborila je upravo ova sada pohvaljena.
08-02
U sprovođenju reforme trebalo bi se ugledati na najbliže, kao što su, recimo, Bugari. To znači da bi Srbija trebalo da skrati i pojeftini sudske procedure da se neki ugovor sprovede ili dug naplati. U Bugarskoj, na primer, sudu treba čak šest i po meseci manje da donese privrednu presudu, a pri tom firma na svakih hiljadu evra duga uštedi 40 evra sudskih troškova. Slično je i u spoljnoj trgovini. Firma u Srbiji mora da za izvoz spremi devet dokumenata, obezbedi 15 potpisa i zato odvoji 32 dana. To je dva „papira“ i čak deset potpisa više nego u komšiluku, gde se isti posao obavi za šest dana ranije.
Poslovanje u Srbiji je skuplje i zbog toga što se na poreze ukupno mora odvojiti 46,3 odsto profita, dok je u Bugarskoj to 38,6 odsto. Pri tom je u Srbiji četiri puta teže otpustiti radnika nego preko granice.
– Ukoliko sprovede reforme i usvoji principe koji se primenjuju u zemljama sa vrha liste, Srbija može da smanji nezapolenost za tri do četiri odsto – napominje Simeon đankov.
Ministar privrede Predrag Bubalo kaže da se samo otvaranjem novih preduzeća može povećati zaposlenost. U 2005. otvoreno je oko 7.000 firmi, a očekuje se da će do kraja godine taj broj narasti na 10.000. Pri tom je broj preduzeća koja su prestala sa radom, kaže Bubalo, manji nego prethodnih godina.
Ministri – optimisti pozivaju građane na strpljenje jer, kako kaže Predrag Bubalo, „da bi se osetile promene u svakodnevnom životu potrebno je vreme“, a i „nerealno je očekivati da već sutra svi imamo plate od hiljadu evra“.
