Nedavno je jedna srbska organizacija objavila spisak antisrpskih nevladinih organizacija i medija, koji se finansiraju iz sumnjivih inostranih kasa, te ih stoga oni smatraju špijunskim i izdajničkim. Ova lista je na par dana, poprilično, uzdrmala domaću javnost, ali i podsetila srpsku inteligenciju da ponovo razmisli o problemu subverzivnog delovanja takozvanog neprofitnog sektora na nacionalnu bezbednost Srbije. Isto tako ova inicijativa nas je postakla da razmislimo koliko je moguće da se jedna mala Srbija oslobodi ovih destruktivnih društvenih činilaca infiltriranih u njen sistem.
ŠTA SU TO NEVLADINE ORGANIZACIJE (NVO)?
Već u životinjskom svetu možemo primetiti potrebu živih bića da se udružuju zarad nekog zajedničkog interesa, pa zato i poznajemo termine kao što su čopor, krdo, jato… čovek važi za najinteligentnije biće na planeti Zemlji, ali i za najsocijalnije. Zašto je u zatvorima širom sveta samica, jedna od osnovnih sankcija u penološkom sistemu? Iz prostog razloga što je čovek društveno biće i jako teško podnosi asocijalizaciju.
Od svog postanka, čovečanstvo pamti udruživanje ljudi, pa i njihovih sredstava, zarad nekog javnog dobra. To se radilo kroz razne pravne oblike, a u nas Srba, to su najčešće bile zadužbine, legati, fondacije. Još od Nemanjića, pa sve do danas, zadužbinarstvo je predstavljalo trajno darivanje svoje privatne imovine u javne, dobrotvorne svrhe. Rukovodioci te imovine imali su određeni kulturno – prosvetni zadatak.
Nevladine organizacije predstavljaju, po pozitivnom zakonodavstvu, svako udruživanje tri ili više osoba koje imaju zajednički cilj, a pri tome ne zarađuju profit i nisu u sastavu zvaničnih državnih institucija. Zvaničan naziv za nevladine organizacije u Srbiji je udruženje građana, odnosno udruženje. Zbog različite terminologije širom sveta, organizacija UN je 1945. godine poveljom ustanovila jedinstven termin – nevladine organizacije, koji je po mnogima, ušao u široku upotrebu nakon toga što je američki predsednik Ronald Regan 1983. osnovao Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED), kao paradržavnu instituciju za finansiranje nevladinih organizacija koje rade na promovisanju i unapređivanju demokratije.
SUBVERZIVNO DELOVANjE NVO
Krajem prošlog veka vlade velikih sila, pre svega SAD, a potom i drugih zapadnoevropskih zemalja, su posredstvom svojih obaveštajnih službi, počeli da koriste nevladin sektor drugih država da bi se bavili propagandno – subverzivnim aktivnostima za račun države finansijera, a najčešće u ime demokratije i ljudskih prava. Subverzivne aktivnosti ovih institucija su pokrivene drugim aktivnostima, pa ih je zato teško pravovremeno uočiti i identifikovati njihove nosioce. Kako lepo primećuje profesor Radomir Milašinović, dekan fakulteta bezbednosti, NVO smeju sprovoditi propagandu, ali u okviru onoga što je dozvoljeno, odnosno u okviru statutarnih ciljeva, a nikako ne bi smeli neprijateljsku propagandu, indoktrinaciju, psihološku subverziju i druge delatnosti kojima se ugrožava ustavni poredak, bezbednosni, društveni, politički i drugi interesi zemlje. Takva neprijateljska propaganda je kao pravna kategorija ilegalna, pa bi trebala da snosi i određene konsekvence.
Sa ovog aspekta, sve institucije koje se bave ovakvom delatnošću u našoj državi, mogu se nazvati antisrpskim, špijunskim, a ako ih sprovode domaće organizacije, onda slobodno i izdajničkim.
Pored gore navedene Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), kao finansijere nevladinih organizacija koje su se širom sveta vršile tzv. nenasilne revolucije, najčešće vidimo potpise Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), FREEDOM HOUSE i mnoge druge. Svi oni koji su sumnjali u interese umešanosti SAD-a u unutrašnja pitanja drugih država, uverila je čuvena Strategija niskog intenziteta, usvojena sredinom ’80ih godina 20. veka, koja predstavlja sistem teorijskih stavova o vođenju vojnopolitičkih sukoba s ciljem svrgavanja legalnih vlasti i rušenja sistema ili zaštite proameričkih režima.
NENASILNE REVOLUCIJE (OTPORI)
Nevidljiva ruka Sjedinjenih Američkih Država koja je rušila legitimne režime bivših socijalističkih ili islamskih država na početku 21. veka, postala je vidljiva u obliku stegnute šake tj. pesnice. Pelcer je napravljen na prostoru bivše SR Jugoslavije, za vreme obaranja sistema na čijem čelu je bio Slobodan Milošević. Studentska, omladinska organizacija Otpor pokazala se kao dobar primer inostrano finansirane, nevladine organizacije koja je učestvovala u nenasilnoj revoluciji. Njeni članovi su kao uzor vodani širom sveta, gde god je postojala potreba da se ponovi srpski scenario. Srpska nevladina organizacija CANVAS, odnosno Centar za nenasilnu akciju, koju su organizovali bivši otporaši, postala je deo sistema NVO specijalizovanog za što mirnije rušenje nepodobnih državnih uređenja. Taj sistem funkcionisao je tako što su zapadni centri moći putem svojih obaveštajnih službi, a preko NEDa i Fridom hausa finansirali logistiku i obuke, koju je vršio CANVAS. Na taj način beogradski scenario je urodio plodom u Gruziji (Kmara, 2003), Ukrajini (Pora, 2005), Libanu (2005) i Egiptu za vreme Arapskog proleća (ili bolje reći jeseni). Ovakve omladinske organizacije postoje u Azerbejdžanu (Jok), Albaniji (Mjaft) i Uzbekistanu (Bolga), dok su kolaps doživele u Rusiji i Belorusiji. Beloruski pokret Zubr, koji je u dva navrata pokušavao da svrgne vladu Aleksandra Lukašenka, jedina je kopija Otpora koja nije uspela da izvrši revoluciju.
PUTINOV RECEPT
Oborna ili odbrana je ruski omladinski pokret osnovan 2005. godine, koga za razliku od sličnih pokreta u svetu, karakteriše nepostojanje uređene organizacije niti rukovodioca. Postoji u blizu trideset gradova širom Rusije i bavi se organizovanjem antivladinih protesta radi destabilizacije režima Vladimira Putina.
Kako bi sasekli u korenu potencijalnu obaveštajnu delatnost na svojoj teritoriji, ruska Duma je u julu mesecu prošle godine, izglasala zakon po kome se svim nevladinim organizacijama na teritoriji Rusije koje se bave političkim delovanjem a dobijaju finansijska sredstva iz inostranstva dodeljuje status stranih agenata. Po slovu ovog zakona strani agenti će imati obaveze češće da podnose finansijske izveštaje, a prilikom publikovanja materijala moraće da naglase svoj agentski status. Zakon je naišao na negodovanje zapada na šta je zakonopisac obrazložio da su takve strukture defakto strani agenti, što ne znači da vrše obaveštajnu ili špijunsku delatnost.
Da li Putinovim receptom mogu da se izleče i srpske bolesti?
Na žalost, teško. Srbi su, istorijski gledano, velika tj. značajna nacija, ali srpska država dvadesetprvog veka je mala država. Vojno – ekonomski i političko – teritorijalno, Srbija nije subjekt u međunarodnopravnom poretku koji može da vodi spoljnu politiku u interesu svog naroda, bez direktne pomoći neke svetske sile. Od početka ovog veka pa do danas, Srbija nije imala prorusku vladu, tako da, ako se ne dogodi iznenađujući zaokret, Putinov lek će ostati na negativnoj listi, a naši životi ostaće u rukama agenata i zapadnog krupnog kapitala.
