Glavni problem za đindica je što ce podršku u parlamentu morati da svakodnevno kupuje od malih i prilicno nepopularnih stranaka. Time ce premijer, možda, uspeti da obezbedi vecinu poslanika, ali ce ostati beznadežno udaljen od vecine buducih biraca. U danima uoci i posle drugih predsednickih izbora, lider vojvodanskih reformista Mile Isakov zatražio je da u predstojecoj rekonstrukciji iz vlade ode Vladan Batic i Dragan Veselinov, Batic je odgovorio da je Isakov u pijanom stanju slupao dva audija, Nova demokratija insistira na smenama eksperata G17…Ti mali nesporazumi se, verovatno, mogu prevazici nekim od vanpartijskih poravnanja, ali ostaje nejasno kakve bi koristi mogao da ima premijer, koji ce jednom morati da izade na izbore. Ako bi, medutim, citavu raspravu prilagodili nekim zapadnim društvima, onda bi se postavilo još jednostavnije pitanje: kakve koristi imaju gradani ili biraci, koji ce vec jednom izaci na izbore
Najdalje idu ljudi koji ne znaju kuda idu, napisao je Taljeran, jedan od glavnih ucesnika Francuske buržoaske revolucije, dok se u njegovoj zemlji stidljivo razmišljalo o demokratskom društvu. Vodeci ucesnici oktobarske kontrarevolucije, koja je po drugi put i nepovratno uterala demokratiju medu Srbe, otišli su prilicno daleko kada su na jesen 2002. godine organizovali dvostruke, neuspešne predsednicke izbore. Ozbiljne, demokratske zemlje ce možda poslati naucnike ili neke druge strucnjake da ispitaju šta se to dogodilo, ali je gradanima zemlje Srbije ostalo da presude da li je sve otišlo predaleko.
Dosovska energija
Republicka izborna komisija je u ponedeljak saopštila da Srbija nije dobila predsednika ni na popravnim, decembarskim izborima. Ubedljivi pobednik (1,699 milion), Vojislav Koštunica i njegova Demokratska stranka Srbije, najavili su da nece priznati rezultate, jer je na biracke spiskove upisano oko 600 000 nepostojecih biraca, poraženi Vojislav Šešelj (1,063 milion) izrazio je veliko zadovoljstvo postignutim rezultatom, dok se sa lica posmatraca ove utakmice iz drugih stranaka izlivala mešavina javne zabrinutosti i pritajenog zadovoljstva.
I dok se izborni proces pretvara u tešku raspravu o mrtvim dušama, falsifikovanim spiskovima i ostalim nevaljalstvima brojaca glasova, u Srbiji nice nova politicka scena u kojoj ce celokupna energija ostataka dosovske koalicije biti uložena za iznudivanje ili izbegavanje izbora.
“Politicka kriza jednostavno upucuje stranke na izjašnjavanje o samim uzrocima krize, a neuspeh predsednickih izbora vodi ka raspisivanju novih izbora. Mi cemo iskoristiti sva pravna sredstva kako bi utvrdili punu istinu o predsednickim izborima a zatim cemo odluciti o daljim potezima, kaže potpredsednik DSS-a Dragan Maršicanin. Poslanici DSS-a još ne razmišljaju o eventualnoj akciji protiv đindica, ali najavljuju da najverovatnije nece podržati završni racun i budžet.
“Ministar đelic je u razgovorima s nama ucinio sve što je mogao, ali on izgleda ne raspolaže svim podacima i obrazloženjima.
Kako sada stvari stoje, glasacemo protiv budžeta i završnog racuna, dodaje Maršicanin.
Predstavnici ostatka DOS-a su, medutim, sigurni da ce budžet proci Skupštinu, a đindicev kabinet izgleda sigurniji od Fort Noksa.Vanredni izbori nisu realni, jer niti je bilo niti ce biti parlamentarne krize, kao ni realne mogucnosti za izglasavanje nepoverenja vladi. Posebno je zanimljiva inicijativa DSS-a za sredivanje birackih spiskova za koju je potrebno nekoliko meseci, jer me zanima kako bi oni bili dobri za skore vanredne izbore ako nisu bili dobri za predsednicke izbore, kaže potpredsednica Demokratske stranke, Gordana Comic.
Prelivanje krize
Prema širokom pravnom tumacenju Ustava, predsednica Skupštine Nataša Micic ce 6. januara preuzeti dužnost šefa države, ali nije jasno kada ce i pod kojim uslovima biti raspisani novi izbori. Predsednik Veca gradana Dragoljub Micunovic kaže za NIN da vodece stranke moraju ponovo razgovarati o promeni izbornog zakona kojim bi se skinuo cenzus u prvom krugu, ali da je neuspehom izbora vec otvorena duboka politicka kriza.Mi smo dužni da sacekamo i vidimo kako ce sudovi i nadležni organi reagovati na žalbe DSS-a, ali je najvažnije da se ta kriza ne prelije na druge nivoe, jer nam je sada najvažnije da konstituišemo novu državnu zajednicu, kaže Micunovic. Protekla dva izborna kruga verovatno ce ostati zapamceni po tome što vladajuca koalicija nije imala svog predsednickog kandidata, a clanovi vlade pozivali su na bojkot izbora ili govorili da su oni beznacajni. U glavnoj informativnoj emisiji državne televizije kampanji za šefa države posveceno je 38 sekundi dnevno, što je objašnjeno prilicno nezanimljivim predsednickim kampanjama, ali su cak i one bile nešto zanimljivije od vesti o sukobima u Kašmiru ili utakmice Sutjeske i Železnika.
Koštunicine dileme
Druga pobeda na neuspelim izborima za Vojislava Koštunicu predstavlja ozbiljan udarac, jer je u izbore utrošio svoj glavni kapital – poverenje gradana, ali nije postao predsednik. Covek koji je pobedio svemocnog Miloševica, ali izgleda nije uspeo da pobedi apatiju nemocnih vlasnika glasackih listica našao se pred nekoliko neugodnih dilema. Prva se odnosi na vanredne izbore, koji traže prethodno rušenje Vlade Srbije. Njegov glavni rival, Zoran đindic ga je posle izbora, ne bez izvesnog cinizma, pozvao da pokrene pitanje poverenja vladi, uveren da nijedna stranka, koja je podržala Koštunicinu kandidaturu, nece rušiti vladu u parlamentu.Mislim da do rušenja Vlade Srbije nece doci jer takva akcija podrazumeva podršku socijalista i radikala, što nije prihvatljivo ni za Demokratski centar, a verujem ni za DSS. Mi se zalažemo da se oroci donošenje ustava i da se u nekom prihvatljivom roku ide na parlamentarne izbore, dodaje Micunovic.
Lider DSS-a bi, takode, morao da odustane od glavnog politickog cilja – pisanje ustava Srbije, jer je posle predsednickih izbora postalo jasno da dva bloka izvornog DOS-a ne mogu da postignu saglasnost ni oko tautološkog pitanja – da li je Srbiji potreban predsednik.Vlada je nagovestila da ce formirati radnu grupu za pisanje ustava, ali je malo verovatno da cemo ucestvovati u njenom radu, jer je vlada obesmislila sve institucije u zemlji pa ce sigurno i obesmisliti i rad na novom ustavu, kaže Maršicanin.
Prema recima Gordane Comic, za novi ustav je potreban najširi društveni, a ne samo politicki konsenzus koji bi se ticao ne samo DS-a i DSS-a nego i stranaka opozicije kada je rec o minimumu konzenzusa o društvenom uredenju.Usvajanju ustava bi morala da prethodi široka višemesecna društvena rasprava u koju bi ukljucili institucije, nevladine organizacije, medije i koja bi morala da pojasni sve kontroverze u vezi sa novim ustavom. Hoce li DSS preduzeti deo odgovornosti, zavisi od njih. Oni mogu da izaberu, kao što su to mogli u protekle dve godine.
Konsolidacija stranke
Iako se o Koštunici govori kao coveku koji pobeduje na izborima, a ne osvaja vlast, njegove kandidature su uspele da popularnost lidera prenesu na stranku, koja je znatno ojacana (prema novembarskim istraživanjima DSS ima duplo više pristalica od DS-a 32:16, a pre kandidature imao je prednost od jednog ili dva odsto), a kampanje su poslužile kao svojevrstan trening za organizaciju stranke, koja do sada nije previše radila na terenu.Za ove dve kampanje smo ucvrstili stranku i profilisali naše biracko telo. Ne verujem da ce se ono dramaticno povecavati niti smanjivati, kaže jedan od funkcionera DSS-a, koji potvrduje da se stranka konacno približila rejtingu Koštunice.
Politikolog Slobodan Antonic smatra da Koštunica nije dramaticno oslabljen, jer je u dva izborna ciklusa pokazao da može da privuce veliki broj glasova i sa desnice i sa levice.On je septembarskom kampanjom u potpunosti zaustavio đindicevu ofanzivu na institucije, konsolidovao stranku i stekao znacajan kapital. Naravno, za njega bi bilo mnogo bolje da je postao predsednik, jer je sada prinuden na radikalnije i energicnije delovanje, što njemu i njegovoj stranci do sada nije bilo svojstveno. Ne verujem da ce moci da ugrozi vladu, ali ima sasvim solidne pozicije, ocenjuje Antonic.
đindiceva šansa
Na drugoj strani, đindic je preživeo dva referenduma o vladi i sada ima priliku da pacifikuje buntovnike iz svojih redova, koji su, kao u antickim aporijama, istovremeno podržavali Koštunicu i Vladu Srbije. U dogovoru sa đukanovicem mogao bi da uspostavi novu saveznu vladu, što bi mu dalo dodatni manevarski prostor za obracun sa Koštunicom, ali i sa ekspertima iz G17 plus, koji ce krenuti u akciju osvajanja reformskog birackog tela. Ta partija u nastajanju je, inace, zainteresovana za vanredne izbore dok ne izbledi Labusova ili Dinkiceva popularnost.
Glavni problem za đindica je što ce podršku u parlamentu morati da svakodnevno kupuje od malih i prilicno nepopularnih stranaka. Time ce premijer, možda, uspeti da obezbedi vecinu poslanika, ali ce ostati beznadežno udaljen od vecine buducih biraca. U danima uoci i posle drugih predsednickih izbora, lider vojvodanskih reformista Mile Isakov zatražio je da u predstojecoj rekonstrukciji iz vlade ode Vladan Batic i Dragan Veselinov, Batic je odgovorio da je Isakov u pijanom stanju slupao dva audija, Nova demokratija insistira na smenama eksperata G17…Ti mali nesporazumi se, verovatno, mogu prevazici nekim od vanpartijskih poravnanja, ali ostaje nejasno kakve bi koristi mogao da ima premijer, koji ce jednom morati da izade na izbore. Ako bi, medutim, citavu raspravu prilagodili nekim zapadnim društvima, onda bi se postavilo još jednostavnije pitanje: kakve koristi imaju gradani ili biraci, koji ce vec jednom izaci na izbore.
