Srbija ubija
Političari više nisu u modi Svi su oni izgubili! Srbija je pobedila – više nego dvotrećinskom većinom! Narod nije glasao za njih, već protiv njih. Oni nisu zaslužili ni da se izađe na biralište, pošto od njih zaista nemamo čemu da se nadamo. Toliko puta su nas prevarili, da smo ih konačno provalili.
Međutim, oni su zaista nepokolebljivi i neuništivi. Umesto da pročitaju narodnu presudu, neki od njih se bestidno raduju pobedi i panično pokušavaju da nekako ulepšaju i našminkaju opšti poraz. To što se desilo besramno pravdaju evropskim trendovima i dostignućima demokratije. I u civilizovanoj i toliko željenoj Evropi otprilike je tako. Svako gleda svoja posla i niko oduševljeno ne hrli na izbore. Osim, naravno, političara!
Samo u diktatorskim i totalitarnim režimima izlaznost je redovno sto posto ili bar devedeset. Ni Sloba Milošević očigledno nije bio autokrata ili diktator, jer na njegove izbore nikad nije izašlo više od 75 procenata upisanih birača. Ali – ni manje!
Na Zapadu su građani prilično ravnodušni. Bez obzira na to ko pobedi, savršeno dobro znaju da im sigurno neće biti gore, već samo – bolje. To je izgleda privilegija ozbiljnih zemalja i ozbiljnih naroda.
Srbija je najzad rekla – NE – uzastopnim izneverenim nadama i očekivanjima. Političari neka ubuduće biraju sami sebe, ili među sobom, dok nam ne prekipi i najurimo ih motkama sve od reda.
Nikad u Srbiji nije bilo više političara. Hiljade ljudi je na državnim jaslama i na narodnoj grbači. Nikome od te bulumente ne pada na pamet da se, makar iz nevolje, prihvati nekog konkretnog posla i zasuče rukave, bez obzira što odista nema ko da ih ubuduće izdržava, plati im bilborde i reklamni prostor na televiziji.
Život nije politika. Život je nešto sasvim drugo. Od kako su se ovi nakotili i rascvetali, Srbija odavno nema sposobnih menadžera, direktora, profesora, naučnika, lekara, sudija, advokata, radnika, seljaka i poštene inteligencije i elite. Politika je sve ukaljala i pridavila. Postalo je praktično besmisleno biti bilo šta drugo osim političar u Srbiji.
Uslužni servis građana u svakoj normalnoj zemlji, u Srbiji se izokrenuo u jedini smisao života i gotovo je jedinu meru uspeha ili neuspeha u životu. Dosta dugo se ovde jedino od politike moglo lagodno živeti, bez ikakvih obaveza i odgovornosti. Lakoverno smo pristajali da im poslušno plaćamo reket, samo da nam mnogo ne smetaju i nemilice zagorčavaju život. Sada su zbilja preterali!
Državna blagajna je potpuno prazna, pošto je dotok novca načisto presušio. Kako da im još dajemo, kad više nemamo ni za sebe. Sve je stalo, ništa se više i ne isplati raditi, Srbija je na umoru, uprkos svim njihovim lepim obećanjima.
