Od srede, 2. novembra, čitajte samo u štampanom izdanju, ekskluzivna serija - "Svi ratovi srpske mafije". Za poslednjih četvrt veka je u mafijaškim obračunima u Srbiji stradalo nekoliko stotina ljudi, a većina ubistava počinjena je u Beogradu, koji je danas glavni grad ne samo srpskog, nego i regionalnog podzemlja.
Na konferenciji za novinare u Gradskoj toplani u Nišu saopšteno je da će korisnici daljinskog grejanja u Nišu, koji od početka grejne sezone nisu imali grejanje zbog curenja na toplovodu ili drugog kvara, dobiti umanjene račune.
Posle niza havarija na toplovodima, poslednjih dana nema većih problema osim u nekoliko pojediničanih slučajeva, kažu u Toplani.
Nadležni ponavljaju da cena grejanja u Nišu ostaje ista - ukoliko ne poskupi gas na tržištu, što se odražava na varijabilni ali ne i na fiksni deo računa.
rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588
Toma Gočanin, osamdesetogodišnji Vrnjčanin je prva generacija plivača vaterpolista, koji su igru započeli polovinom prošlog veka.
"Po ceo dan smo provodili po bazenu i učenju plivanja, i ostalih igara u vodi", kaže Toma Gočanin. Dodaje i da u to vreme nisu ni znali da se to zove vaterpolo ta igra u vodi sa loptom.
Plivali su i igrali vaterpolo na bazenu koji je u svom dvorištu izgradio ondašnji poštar Pejović.
"Da bih skupio igrače, pošto još niko nije ni znao za vaterpolo ja sam sam napravio golove, puštao sam ih džabe da se kupaju i igraju", priča Bora Pejović, član prve generacije vaterpolista, čiji je otac napravio bazen.
Jedan od najboljih strelaca, Tomislav Ćirić koji je aktivno igrao 38 godina, i danas je ponosan što u Vrnjačkoj Banji stasavaju nove nade ovog sporta.
"Mogu da se pohvalim da i među devojčicama imam dve aktivne reprezentativke Srbije u vaterpolu", kaže Tomislav Ćirić trener PVK Goč.
Na slikama, sećanje na izgled bazena Klobuk, davnih godina prošlog veka kada je prvi put počeo da se igra vaterpolo u Vrnjačkoj Banji. Danas se utakmice ne igraju na ovom bazenu koji je u međuvremenu renoviran zbog dimenzija, već se odigravaju na Olimpijskom otvorenom bazenu i u zatvorenim bazenima u zimskom periodu.
U bazenu hotela Breza, marljivo treniraju mladi, usvajajući znanja najboljih.
"Volim vaterpolo i to je tradicionalan sport u našoj banji", kaže Andrea Gašić, reprezentativka Srbije u vaterpolu.
"Majka je trenirala plivanje, otac vaterpolo, deda isto plivanje, i cela familija je bila u vaterpolu," ističe vaterpolista Goča Rodoljub Džamić.
Osvajali su vrnjački vaterpoliosti zlatne, srebrne, bronzane medalje. Igor Gočanin, osvojio je i Olimpijsku.
"Nadam se da u dogledno vreme može neko i da me prevaziđe, što je u neku ruku i moj san kao trenera," kaže Igor Gočanin trener PVK Goč.
Prva faza Nacionalnog vaterpolo centra u Vrnjačkoj Banji vredna 150 miliona dinara je završena. Sledi nastavak.
"A to je pokrivanje celokupnog objekta, ti radovi će se izvoditi u 2017. godini i početkom leta ćemo imati potpuno završen Nacionalni vaterpolo centar", kaže Boban Đurović predsednik opštine Vrnjačka Banja.
Tradicija vaterpola u Vrnjačkoj Banji duga je više od pola veka.
rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465
Ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić izjavio je da bezbednosne službe te države imaju određene informacije o pronađenom oružju u blizini porodične kuće premijera Srbije Aleksandra Vučića, ali da priča još nije zaokružena.
Zvuk klepetala sa najvišeg brda u Sagonjevu decenijama je meštane, raštrkane po zaseocima, pozivao radi nekog važnog dogovora. Danas ima drugu funkciju, očuvanje tradicije i obeležavanje važnih događaja, početak berbe voća, seoske litije. Od prošle godine, Vučeta Ranđelović, udara u klepetalo i u ovo doba godine.
"Danas je godinu dana kako smo dobili mesnu zajednicu. To smo zahtevali, tražili smo to godinama i sada možemo lakše da rešavamo naše probleme", kaže Vučeta Ranđelović iz Sagonjeva.
Godišnjica samostalnosti obeležena je prigodnim skupom, uz sumiranje rezultata i dogovorom o budućim akcijama. Najvažnije je, kaže Radovan Radovanović, da se danas lakše stiže do svih zaselaka, odnosno do lekara, prodavnica.
"Ona sredstva koja sleduju mesnim zajednicama, mi smo sada po prvi put dobili samostalno. Uspeli smo da tim sredstvima uredimo ove naše lokalne puteve. Uradili smo dosta I u putnoj signalizaciji, kad neko dođe do sela, sada zna gde da ode", kaže Radovan Radovanović iz Sagonjeva.
Proizvodnja jagodastog voća, meštanima najmlađe mesne zajednice u kuršumlijskoj opštini, u potpunosti je promenila živote. Sve bi, kažu, išlo lakše da je završen asfaltni put.
"Do sela nedostaje još oko dva kilometra. Bilo je najava za ovu godinu, ali je ispalo da nije moglo. Sada čekamo narednu godinu", kaže Radivoje Miladinović, predsednik Mesne zajednice Sagonjevo.
Valjda će opština da nam pomogne i da nam uradi put. Mogli bi onda mladi ljudi da žive ovde. Ima potencijala. I sada mnogi ostvaruju solidne prihode od proizvodnje malina, kupina, jagoda", kaže Vučeta Ranđelović iz Sagonjeva.
Razmišlja se i o izgradnji hladnjače, koja bi donela dodatnu sigurnost proizvođačima, koji iz godine u godinu proširuju svoje zasade na obroncima Kopanika.
rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108
Samo šest dana po formiranju Užičke republike, čije je vođstvo shvatilo značaj štampe, svetlo dana ugledao je prvi broj "Vesti", štampan ćirilicom, a posle njega još 15 za 18 dana.
"Prvi broj je izašao na nekih 62 strane sa 172 proglasa, obaveštenja, naredbe, tako da je imao važnu ulogu, posebno zbog toga što je pružao informacije s fronta i na neki način podizao moral, ne samo boraca već i građana Užica", kaže Slavica Stefanovič kustos, Narodni muzej Užice.
Prolazile su decenije, a novinari "Vesti" predano beležili sve što se oko njih zbivalo - od privrednih uspeha, društvenih dilema, kulturnih dostignuća, sportskih događanja do nekih malih stvari iz gradske svakodnevnice.
"Ono što je najveća vrednost ovih novina je upravo zato što je nedeljnik "Vesti" najveći hroničar ne samo Užica već i Zlatiborskog okruga. Mnogi koji rade seminarske radove, bilo kakvo istraživanje, najpre listaju stranice "Vesti" i tu traže podatke, tako da se i mi trudimo da zadržimo tu neku tradiciju, ali i da unesemo neke novine", kaže Zorica Đoković urednica nedeljnika "Vesti".
Da je važno biti viđen u "Vestima "potvrđuju i oni o kojima se pisalo.
"Meni je bilo mnogo značajnije da "Vesti" objave neki moj rezultat kao atletičara, kasnije kao trenera nego da to učini "Sport", "Žurnal" ili bilo koji drugi list", kaže Slavko Kuzmanović atletičar i trener.
Tri decenije posle novina oglasio se u etru i prepoznatljivi signal Radija Titovo Užice.
"Od perioda kada je 1971. godine krenuo onaj šestočasovni dnevni program do danas kada radimo naravno 24 sata dnevno, mnogo štošta se promenilo mada smo naravno pokušali da zadržimo sve ono što je bilo dobro na Radio Užicu, tada Radiju Titovo Užice, u suštini ono sšto danas radimo na radiju-pokušavamo da budemo moderno formatirani i mislim da u tome uspevamo", kaže Ana Miilošević urednica "Radio Užica".
Kao mesto odakle su užički novinari najčešće kretali u medijske vode, u "Vestima" ipak malo strepe za budućnost, jer se mladi, školovani novinari teško odlučuju za povratak u rodni grad i lep, ali težak novinarski posao.
Neša Adamović iz Krivaje, pre skoro dva veka, postao je kapetan šabačke Nahije. Dokument o njegovom imenovanju, potpisao je u Kragujevcu knez Miloš Obrenović.
Njegova i mnoge druge diplome, čuvaju se u Međuopštinskom istorijskom arhivu U Šapcu, a mogu se videti i u centru grada. Na 25 panoa, prikazane su različite celine, od povelja, ukaza, menica, majstorskih pisama, do razglednica i fotografija nekadašnjeg Malog Pariza.
Izložene su kopije najznačajnijih i najvrednijih dokumenata da bi se sa radom ove ustanove i građom koju Arhiv čuva, upoznao što veći broj Šapčana.
"Jedna od najvrednijih i najstarijih diploma je diploma koja je izdata našem sugrađaninu Radojici Jokoviću, učesniku izložbe u Londonu 1907. godine", kaže Slavko Bogojević, arhivski savetnik.
"Cilj ove izložbe je da pokažemo da se u Arhivu čuvaju različite vrste arhivske građe, a ne samo dokumenta, tako smo pokazali i jednu malu zbirku pečata, to su uglavnom pečati iz prve polovine 19. veka", kaže Gordana Filipović, autorka izložbe.
"Naša želja je da skrenemo pažnju šta je Arhiv, čime se bavi i koja je njegova uloga u ovom savremenom dobu", kaže Radomir Petrović, direktor Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu.
Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu, nalazi se u zgradi nekadašnje prve okružne bolnice kneževine Srbije. Radnici i vredna građa, u taj objekat, zaštićeni spomenik kulture, uselili su se, tačno pre tri i po decenije - 1. novembra 1981. godine.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
Ivica Dačić izjavio je da nije nikakav problem što će Srbija imati vojne vežbe sa Rusima i da će ona odlučivati sa kim će sarađivati.
Na niški aerodrom "Konstantin Veliki" sleteo je avion nove redovne linije iz Bratislave.
Od juče iz Niša dva leta nedeljeno za Diseldorf, od sutra - do Milana. Time je Niš direktnim linijama povezan sa decet evropskih gradova.
rts.nis@rts.rs
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija u punoj meri podržava sve mere obezbeđivajna mira, razvoja i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi i neposrednom okruženju, kao i da je saradnja sa Kinom jedan od prioriteta srpske spoljne politike.