Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine dve države potpisnice sporazuma CEFTA (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) koje taj međunarodni ugovor nisu bile u stanju da u parlamentima ratifikuju ni devet meseci posle sklapanja ugovora. Time su ove dve države dovele sebe u veoma neugodnu situaciju jer odaju utisak neozbiljnih zemalja, ali i ono što je daleko pogubnije – procenjuje se da ako do 15. septembra ti sporazumi ne budu potpisani, države će izgubiti mnogo novca, a protraćeno je dosad najmanje 30 miliona evra. Reč je o poslovnim ugovorima koje će druge države potpisivati, a koje će Srbija i BiH moći samo da gledaju u statusu posmatrača.
Hrvatska inicijator
Sporazum CEFTA izvorno je stvoren 1992. godine i važio je za srednjoevropske države (češku, Poljsku, Mađarsku, Slovačku i baltičke republike) koje su danas članice EU, a inovirani tekst za zemlje jugoistočne Evrope urađen je prošle godine na inicijativu Hrvatske kao alternativa prvobitnoj ideji EU o stvaranju Balkanske slobodne trgovinske zone.
Da je ugovor od ogromnog značaja svedoči i to što je obim trgovine u regionu povećan za 33 odsto od 2001. godine kada je iznosio 2,7 milijardi evra do 2006. godine kada je dostigao 4,5 milijardi evra, pokazuju podaci Evropske komisije. Istovremeno, obim trgovine sa ostatkom sveta povećan je za 21 odsto – sa 30,2 milijarde evra u 2001. na 36,4 milijarde evra prošle godine. Obim trgovine između zemalja jugoistočne Evrope i EU povećao se sa 52 milijarde evra u 2001. na 79,8 milijardi evra u 2006. godini, što predstavlja porast od 53 odsto.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić najavio je da će se CEFTA naći na dnevnom redu odmah po povratku poslanika sa letnje pauze, vicepremijer Božidar đelić nas je takođe uveravao da će CEFTA biti ratifikovana, ali do toga ipak nije došlo. Tek pošto ugovor ratifikuje i naš parlament, srpski proizvodi će imati lakši pristup tržištima Makedonije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije i Moldavije. Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Vesna Perić i dodaje da trećina izvoza Srbije u ovom trenutku ide upravo na tržišta koje obuhvata CEFTA. Stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi predstavlja uvod u otvoreno tržište nalik onom u Evropskoj uniji.
– Prvo će da bude liberalizovana trgovina poljoprivrednim proizvodima, to i sada najbolje ide, naše voće – tu smo, za sada, najbolji. I druge industrije imaju potencijala. To će takođe dobro uticati na nivo stranih investicija, budući da će sertifikati o poreklu robe biti mnogo dostupniji i za izvoz na tržište Evropske unije. Nažalost, to što mi sve radimo u poslednjem trenutku nije dobro za Srbiju i ne šalje dobar signal, ali mislim da ćemo ipak naići na razumevanje – kaže Vesna Perić.
Povlašćen tretman
Novine su liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu. Uvodi se i liberalizacija javnih nabavki i podstiče se privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
U najkraćem, ko ne bude na vreme shvatio značaj sporazuma CEFTA, gubi trku sa savremenim poslovnim standardima i značajno sebi otežava nastup na tržištu EU. Jedan od prikrivenih razloga za odlaganje ratifikacije sporazuma je višestruki interes monopolskih grupa proizvođača, pre svega cigareta, i davaoca usluga u Srbiji, koji bi primenom CEFTA sporazuma bili izloženiji stranoj konkurenciji. Primenom sporazuma, koji znači da nema carina između zemalja potpisnica, proizvodi iz Srbije će se lako naći na stranim tržištima, što niko neće moći da zabrani. Sprovođenjem CEFTA ugovora države dobijaju priliku da se na globalnom nivou takmiče za investicije zato što će investitori gledati na region kao na jednu celinu, a ne kao na pojedinačne male zemlje.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma, zamenjena su 32 ugovora o trgovini u regionu sa raznim šemama, koje se tim dokumentom pripremaju za članstvo u Evropskoj uniji, a predviđa ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.
