Americki kongresmen Kurt Veldon je clan Komiteta za oružane snage Predstavnickog doma Kongresa i predsednik Potkomiteta za nabavke za potrebe oružanih snaga SAD, clan Komiteta za nauku americkog Kongresa i predstavlja Sedmi izborni okrug u Pensilvaniji u Kongresu SAD. Istovremeno, kongresmen Veldon je sada najstariji po stažu republikanski kongresmen u delegaciji Pensilvanije, osnivac je i predsednik Studijske grupe Duma – Kongres.
Kurt Veldon je ovih dana u službenoj poseti Jugoslaviji (gost Kompanije Braca Karic) pokušavajuci da ojaca veze izmedu Srbije i SAD, stekne uvid u mogucnosti ekonomske saradnje i naravno pomogne Beogradu u pronalaženju što tešnjih odnosa sa americkim politickim establišmentom. Kongresmen Veldon je posetio i „Politiku“ gde je u razgovoru sa celnim ljudima Kuce, urednicima i novinarima odgovorio na nekoliko pitanja. Prvo se ticalo njegovog mišljenja o stavu Kongresa prema konacnom statusu Kosova s obzirom na kontroverznu inicijativu dvojice njegovih kolega da srpskoj pokrajini treba priznati nezavisnost.
SAD potpuno podržavaju rezoluciju 1244
– Kongres nema pravo da bilo šta odlucuje oko statusa Kosova. SAD potpuno podržavaju Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN SAD. Inace, mi imamo oko 5.000 pojedinacnih nacrta i predloga zakona u Kongresu svake godine, od cega mnogo toga nicemu ne vodi i nigde ne završi. No, možda neke izjave kongresmena mogu neke stvar da razjasne. Naime, dva vrlo ugledna clana koji pripremaju zakone su Henri Hajd, predsedavajuci Komiteta za spoljne poslove, dok je Tom Lantoš iz Kalifornije. Iako su oni vrlo ugledni pitanje je da li njihovi predlozi njihovih rezolucija ikada mogu zaživeti. Cak iako produ u oba doma, to ne znaci da ce u Senatu. Ako produ i u Senatu, to opet ne znaci da ce imati nekog uticaja. Po mom mišljenju rezolucija 1244 je kljucna i mi ne bismo smeli da se udaljavamo od nje.
• Rat protiv Sadama Huseina je medijsko pitanje broj jedan. Da li ga ocekujete i kada?
– Ne znam. Rat je nešto što mnogi od nas u Kongresu ne priželjkuju, jer dovodi u opasnost živote naših vojnika. U svakom ratu ginu Amerikanci, naši sinovi i kceri, tako da niko ne želi rat. Mogu vam reci da se svaki kongresmen nada da se još uvek može izbeci direktan sukob sa Sadamom. Što se tice poziva predsednika Buša, ja takode uvažavam cinjenicu da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, hemijsko i biološko, a tu je i cinjenica da je Irak vec koristio svoje oružje za masovno uništavanje protiv naših trupa 1991. kada su 24 naša vojnika poginula.
Nadam se da cemo kroz rad inspektora UN biti u stanju da konkretno utvrdimo da li takva pretnja svetu postoji. Ponavljam, ja sam u principu protiv rata i nadam se da cemo moci posao obaviti samo pritiskom na Sadama. Upravo sam se vratio iz moje 31. posete Moskvi, a tokom prethodne u decembru sreo sam se sa nekim od kolega iz studentskih dana i oni su apelovali da se odustane od napada na Irak. Ja se zalažem za izbegavanje rata, ali u ovom casu ne mogu da kažem šta ce se dogoditi. Postoji rezolucija koju su podržali i Kongres i Senat i koja kaže da treba da nastavimo sa što jacom diplomatskom aktivnošcu. Moramo staviti do znanja Sadamu da je upotreba oružja za masovno uništavanje uperena pre svega protiv njegovog naroda. Nadam se da ce Irak biti toliko zreo da to shvati.
Bio sam protiv bombardovanja Jugoslavije
• Možete li nam reci nešto više o novoj doktrini predsednika Buša?
– Žao mi je što moram da vam kažem da u ovoj poseti Beogradu ne predstavljam Predsednika vec državnog sekretara. Ipak, svi mi delujemo potpuno skladno s našom vladom i Ustavom. I Kongres i Predsednik su potpuno ravnopravni i jednaki u smislu moci, uzajamno se kontrolišu i uspostavljaju ravnotežu. Iako ne predstavljam Predsednika ovde, ja ga licno poznajem i podržavam. Možda se ne slažem sa njim u svemu, ali ga podržavam u naporima da zaštiti zemlju i ljude. Imam puno poverenje u ono što radi. Prema podacima naših obaveštajnih službi o mogucim žestokim napadima na Ameriku i njene saveznike, mislim da Predsednik ima puno pravo da preduzme sve mere predostrožnosti protiv svake zemlje koja nam preti.
Znamo da Severna Koreja ima programe za biološko i hemijsko oružje, i da poseduju i nuklearno oružje. Dakle, cilj Predsednika u ovom slucaju je da preduhitri, u okviru svojih ovlašcenja i moci, takve eventualne pokušaje. Inace, ja sam se protivio bombardovanju Jugoslavije 1999. i javno sam govorio u Kongresu protiv rata. Kao predsedavajuci Komiteta za operacije izvan SAD bio sam javno protiv napada na Jugoslaviju. Smatrao sam da se diplomatija ne sme koristiti na nacin na koji ne bi trebalo da bude korišcena. Zbog mojih kontakata u Rusiji, bio sam ucesnik delegacije u Becu koja je trebalo da zaustavi rat i tokom dva dana razgovora iscrpljivali smo se u razgovorima sa Miloševicevim predstavnicima. Napravili smo okvir za kraj rata. Ali, na žalost, nismo mogli da isposlujemo prihvatanje tog plana. Kasnije je uz pritisak UN i NATO prihvacen skoro identican plan za okoncanje bombardovanja.
• Povodom vašeg hrabrog istupa u Kongresu tada 1999, koja vrsta lobija je potrebna danas Srbiji u Kongresu?
– To i jeste jedan od mojih najvecih problema. Mislim da nemamo zajednicki srpsko-americki lobi. Logika je jedan od kriterijuma koji se koriste u Vašingtonu pri donošenju odluka, a na pritiske se odgovara na dva nacina. Naše grupe i komiteti prvo pokušavaju da se uvere da razumete principe demokratije. Dacu vam primer Izrćla. To je mala država i Jevreji cine možda svega pet odsto stanovništva naše zemlje, možda i manje. Ali, država Izrćl shvata i prihvata principe naše demokratije i primenjuje ih vrlo impresivno. Njihovi stavovi i gledišta su vrlo poznati i mi ih podržavamo.
Predsednici dodu i odu
S druge strane, ljudi u Srbiji ne razumeju te principe i vi nemate unutrašnje mehanizme koji bi vam omogucili da udete u srce i mozak sistema naše zemlje. Naravno, problem je i što ljudi u SAD ne žele da se muce putujuci u Srbiju da bi vas shvatili, što mislim da je tragicno. Vi morate sami da omogucite da se shvate procesi americke politike. Predsednici dodu i odu, ali strategija ostaje, kao i dobri odnosi kada se izgrade.
Ono što želim da vam porucim je da morate shvatiti procese americke politike i odlucivanja ovde u Jugoslaviji i da treba da radite na tome. To nije lagan ni kratak proces, to je dug put. U SAD Kongres igra izuzetno važnu ulogu i jako je važno to razumeti. Dakle, vi treba da izgradite institucije i sistem na demokratskim principima bliskim našem shvatanju demokratije. I to je to…
Pocasni doktor
Rektor BK univerziteta profesor dr Ljubomir Madžar urucio je juce, na prigodnoj svecanosti, pocasni doktorat americkom kongresmenu Kurtu Veldonu, koji je tom prilikom održao jednosatno predavanje o temi „novi svet, novi poceci“.
Veldon u Kragujevcu
Americki kongresmen Kurt Veldon juce je, u organizaciji Udruženja industrijalaca i preduzetnika Jugoslavije, posetio Kragujevac i obišao Fabriku oružja, gde se upoznao sa proizvodnim programom tog preduzeca.
On je na konferenciji za novinare rekao da je cilj njegove posete Jugoslaviji da pokuša da pronade nacine za unapredenje i jacanje odnosa SAD i SRJ.
(Tanjug)
