DELEGACIJA MINISTARSTVA DIJASPORE OBIŠLA DRŽAVE U OKRUŽENJU
SRBIMA NI ŠKOLA NI MANJINSKA PRAVA
• U Sloveniji, Srbi su najbrojnija nacionalna manjina, a nemaju nijedno školsko odeljenje • Poboljšani uslovi za život u Hrvatskoj, ali i dalje postoji problem s tajnim optužnicama • Vlasti u Federaciji BiH beže od popisa stanovništva
Predstavnici Ministarstva dijaspore Vlade Srbije, u relativno kratkom vremenu, uspeli su da obiđu države u okruženju i steknu pravi uvid u situaciju u kojoj žive pripadnici srpske nacionalnosti. Od Slovenije, preko Hrvatske, BiH, Mađarske, Rumunije, Makedonije, pa do Albanije, imali su čitav niz razgovora i susreta sa predstavnicima Srba, a oni su gostima iz Beograda bez ustručavanja preneli probleme koje ih tište, i s kojima se susreću.
Svakako, najinteresantnije je kako žive Srbi u državama koje su nastale na teritoriji nekadašnje SFRJ.
Najpovoljnije u Slavoniji
– Položaj Srba u Hrvatskoj je najpovoljniji tamo gde ih najviše ima, u istočnoj Slavoniji. Tamo Srbi imaju svoje vrtiće, škole, ali i dva „dožupana“. Tri predstavnika Srba u hrvatskom Saboru su podeljena po teritorijalnom principu – jedan iz Slavonije, jedan iz Zagreba i jedan iz Knina – kaže Aleksandar čotrić.
Ukupno posmatrano, situacija je daleko od idealne. Utisak Aleksandra čotrića, zamenika ministra dijaspore, jeste da je u Srbiji mnogo bolji odnos prema nacionalnim manjinama, nego što je to slučaj u okolnim državama prema srpskoj manjini.– Građani srpske nacionalnosti su najbrojnija grupa u Sloveniji posle Slovenaca – oko 40.000, ali još nemaju priznat status nacionalne manjine. Zbog toga, Srbi u Sloveniji i nemaju manjinska prava, tako da ne postoji nijedno srpsko školsko odeljenje, a kamoli škola. U Sloveniji su priznate samo mađarska i italijanska manjina – kaže čotrić.
Najveći problem sa kojim se susreću Srbi jeste činjenica da je oko 8.000 građana ostalo bez ikakvih dokumenata, socijalne i zdravstvene zaštite, jer su izbrisani iz knjige državljana.
– Radi se o takozvanim izbrisanima. Oni su Srbi koji su živeli u Sloveniji, a posle osamostaljenja te države izbrisani su iz evidencije. Ustavni sud doneo je odluku da se oni moraju upisati u knjigu državljana, i da im seisplati nadoknada, ali država do sada to nije učinila – ističe naš sagovornik.
Sarajevo bez prodavnice
– Iznenadili smo se prilikom posete Sarajevu, jer u tom gradu nismo naišli ni na jednu prodavnicu ili radnju iz Srbije. Ministarstvo želi da ohrabri naše proizvođače da se vrate na tržište na kojem su bili veoma prisutni i koje je oduvek pokazivalo interesovanje za naše proizvode. Za razliku od robe iz Srbije, Sarajevo je puno radnji i proizvoda iz Hrvatske – dodaje čotrić.
Kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj, čotrić kaže da se oseća izvesni napredak posle formiranja vlade na čelu sa Ivom Sanaderom.
– Postoji izvesno poboljšanje posle ulaska Samostalne demokratske srpske stranke u vladajuću koaliciju Sanadera. Država se obavezala na povratak Srba i imovine, ali postoji problem s tajnim optužnicama. Oko 800 Srba se nalazi na tim dokumentima i to je razlog zbog kojeg je usporen proces povratka raseljenih – priča sagovornik „Vesti“.
Ministarstvo je, dodaje čotrić, zahtevalo od Oebsa da redovno prati suđenja po tajnim optužnicama, kako ne bi bile moguće presude sa višegodišnjim kaznama zatvora samo na osnovu izjave jednog svedoka. Prema njegovim rečima, najveći problem u Hrvatskoj je što je po popisu od pre raspada SFRJ u ovoj republici živelo oko 600.000 Srba, a danas svega 200.000.
– Prilikom posete BiH imali smo priliku da se uverimo da je Sarajevo, posle Beograda, grad sa najviše Srba. Nekada je tamo živelo 200.000 Srba, a danas najviše 20.000. Na51 odsto teritorije Federacije BiH živi svega četiri do pet odsto Srba. To je pravi razlog zbog čega vlasti beže od popisa stanovništva. Rezultati bi oborili tezu o genocidu Srba u Republici Srpskoj – priča čotrić.
Otvaranje škole u Skoplju
Prema rezultatima poslednjeg popisa u Makedoniji, broj Srba koji žive u ovoj državi pao je sa 45.000 na 40.000. Srbi su tek odskora dobili status nacionalne manjine i političke predstavnike u Sobranju.
– Svega 300 dece uči u srpskim školama, ali nadamo se da će po tom pitanju situacija biti bolja, jer od 1. septembra ponovo počinje da radi jedina srpska srednja škola u Skoplju. Srbi su tek nedavno dobili svoju novinu – „Poglede“, koje izlaze dva puta mesečno. Imaju i jednu emisiju na državnoj televiziji u trajanju od 30 minuta, koja se emituje u najnepovoljnijem terminu od 14.30 sati – kaže na kraju čotrić.
Sagovornik „Vesti“ podseća da Srbi imaju pravo na 17 poslanika u parlamentu BiH, a imaju samo devet, jer postoji deset kantona u kojima Srbi ne žive. Primera radi, u Tuzlanskom kantonu ostalo je nepopunjeno 100 mesta za policajce Srbe, i ta mesta će ostati neupražnjena.
čotrić napominje da je veliki deo imovine vraćen Srbima, ali je problem u tome što oni svoju imovinu odmah prodaju, jer nemaju perspektivu za život u tim sredinama.
Pre rata Vojnić je bio srpski
– Sa naše strane mi smo preduzeli inicijativu da probamo da preko uspešnih Srba u celom svetu pokušamo da obezbedimo povoljne kredite u BiH, kako bi Srbi bili stimulisani za obnovu života u sredinama iz kojih su proterani. Za 1. oktobar smo zakazali konferenciju u Beogradu na kojoj ćemo pokušati da započnemo ovaj projekat – najavljuje čotrić.
