Da život piše romane potvrđuje i sasvim slučajni susret dvojice biciklista na putu kod Kalne – Piroćanca Branislava Mitića i Nemca Volganga Lehnera.
Obojica verovatno nisu ni sanjali da će ovaj susret biti početak velikog prijateljstva.
Branislav Mitić, pirotski biciklista i smučar koji se sprema da naredne godine krene na put od 13.000 kilometara do Kine, pre nekoliko dana, na svom kondicionom treningu, žureći da stigne na TV emisiju u Nišu, na putu kod Kalne sreo je iznemoglog i iscrpljenog biciklistu iz Štutgarta. Lehner je, kao i Mitić, nošen avanturizmom, pre mesec dana krenuo biciklom za Nepal. I kako to obično biva, brzo su pronašli zajednički jezik i mladi Nemac se našao u kući Mitića u Pirotu.
Mogao i avionom
– Odlučio sam da ove godine putujem po svetu, da odem do Nepala. Mogao sam i avionom, ali sam odlučio da to bude bicikl. Pre mesec dana iz Štutgarta, gde radim kao električar, krenuo sam preko Austrije, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Srbije, Bugarske, Grčke, Turske, Irana, Pakistana, Indije do Nepala. Planiram da posle dužeg odmora u Istanbulu nastavim do mog krajnjeg odredišta – Nepala – kaže dvadesetsedmogodišnji Lehner.
– Prepoznali smo se po bicklima. Primetio sam na putu mladog biciklistu, umornog od puta. Iako nijedan od nas nije znao nijedan jezik na kome bismo mogli da se sporazumemo, ipak smo se razumeli. Bez razmišljanja sam okrenuo bicikl nazad, vratio se u Pirot i u svoj dom doveo Volfija. Zahvaljujući supruzi i deci, koji znaju engleski jezik saznali smo da je on krenuo iz Nemačke preko Evrope za Nepal, želeći da biciklom prevali 11.000 kilometara – priča za „Vesti“ Mitić.
Biciklista iz Nemačke oduševljen je kako ga je primila porodica Mitić u Pirotu. Kaže da se bojao putovanja kroz Srbiju, da je imao predrasude o Srbima, ali sada je siguran da su Srbi gostoljubiv i srdačan narod.
Ikona za srećan put
LJubazni domaćin Branislav Mitić je svog novog prijatelja pratio do graničnog prelaza „Gradina“. Na rastanku mu je poklonio biljnu amajliju napravljenu specijalno za njega i ikonu svetog Nikole, zaštitnika putnika. Kad se Lehner vrati sa puta iz Nepala, opet će biti gost Mitića u Pirotu, a onda obojica kreću put Nemačke, preko bivše Jugoslavije i Italije. Možda naredne godine opet „ukrste“ svoje točkove i zajedno krenu put Kine.
– Bane i njegova porodica su me dočekali raširenih ruku i primili u svoj dom kao da sam im najrođeniji. Bane mi je kuvao svoje čajeve i pojačao hranu kako bih povratio snagu. U njegovoj kući probao sam i pirotski specijalitet – ajvar. U mojoj fabrici, od kolega Piroćanaca čuo sam da je pirotski ajvar najbolji na svetu. Probao sam i pirotski sir, kačkavalj, kiselo mleko… – priča Lehner.
Mladi Nemac, koji je u svojoj firmi uzeo godinu dana neplaćeno, tri dana je bio gost Mitića, i odmoren i okrepljen otišao za Istanbul, gde ga čeka devojka Kristina.
