Profesor iz Srbije , koji radi na Univerzitetu u Arizoni, smislio je algoritam koji ispravlja greške u kompjuterskim čipovima i hard diskovima, napredniji od onih koji su zadivili svet pre skoro pola veka…
Kodovi za ispravljanje grešaka ponašaju se poput ljudskog mozga kada pokušavamo da shvatimo smisao nečega što nam je do tada bilo nepoznato.
Kao i ljudski mozak, kodovi za ispravljanje grešaka tragaju za pravim značenjem tako što konstantno traže greške koje nakon toga ispravljaju. Način na koji kodovi rade Bane Vasić je Amerikancima objasnio na primeru svog srpskog akcenta, zbog kojeg može da se dogodi da ljudi pogrešno razumeju ono što profesor kaže.
– Dok vam ja pričam, vaš mozak ispravlja greške koje su nastale zbog mog akcenta. Naš mozak ispravlja sve vrste grešaka u govoru tako što analizira značenje i kontekst cele rečenice. Kodovi za ispravljanje grešaka su neka vrsta gramatike koju kompjuter koristi da razume podatke i da ti podaci imaju smisao – kaže Vasić.
Novi algoritam, koji ima vrhunske performanse, napredniji je od postojećih, a Vasić je to objasnio na primeru sudokua, čija je polja uporedio sa bitovima koji treba da se rekonstruišu.
– Sastav nekih od bitova ili ćelija je poznat, neka polja su prazna, a neka su pogrešna, što je još gore. Značaj ovog novog algoritma je u tome što nema potrebe da se koristi mozak ili neki centar inteligencije da bi se rešila slagalica – zato što ćelije zajednički rešavaju slagalicu. Nijedna ćelija nema globalno znanje kako da dođe do nekog rešenja, ali zajednički ćelije pronalaze rešenja tako što jedna drugoj šalju poruke – naglašava naš naučnik.
Poruke se, kako kaže Vasić, koji je zvanje inženjera elektronike stekao na Univerzitetu u Nišu, šire kao trač u malom gradu.
– Pogrešne ćelije nisu dobre komšije i mi širimo virtuelni trač komšijama tih loših komšija, tako da ćelije nauče ko je dobar, a ko loš u komšiluku. Dešava se da loše komšije uoče svoje greške i postanu dobre. Sve je u harmoniji i ta harmonija je postignuta jednostavno, bez centralne komande – kaže on.
Ovaj jednostavan dekoder je do sada pokazao da je mogućnost da se napravi greška smanjena za čak 90 procenata.
Projekat košta 675.000 dolara
Vasić kaže da je do algoritma došao posle nekoliko godina istaživanja sa studentima i da je za projekat izdvojeno 675.000 dolara. Dekoder bi uskoro trebalo da bude patentiran. Najmanje tri kompanije su zainteresovane za novu tehnologiju. Verujemo da možemo da dokažemo da ovi dekoderi mogu dobro da rade u okruženju sa velikim zračenjem, i da mogu da se koriste u satelitskim sistemima i prilikom istraživanja svemira, kaže Vasić.
