Kada je svršeni student građevine Stevan Gudović početkom sedamdesetih godina krenuo iz Beograda put čikaga u potrazi za boljim životom, verovatno nije ni sanjao da će postati jedan od najuspešnijih Srba na severnoameričkom kontinentu.
Danas 60-godišnji Gudović živi u glavnom gradu Arizone – Feniksu, i predsednik je kompanije “ Big park njater compandž “ iz Sedone. U stvari, Gudović je vlasnik vodovoda koji čitav jedan grad u pustinjskoj Arizoni snabdeva najdragocenijim pićem. Koliko je poznato, on je ujedno i jedini Srbin u rasejanju koji se bavi ovom vrstom biznisa. Zbog svog velikog znanja, ali i uticaja, gradske vlasti u Beogradu ponudile su Gudoviću da postane konsultant u procesu privatizacije beogradskog Vodovoda.
Međutim, našem zemljaku nije sve bilo ni lako, ni lepo od početka ostvarivanja svog američkog sna, pa do danas.
Porodično dobročinstvo
Ministarstvo za dijasporu SCG uručilo je juče zahvalnicu Stevanu Gudoviću, koji je jedan od četiri donatora velikog krsta na Hramu svetog Save, kao i Crkve u Feniksu. Zahvalnicu je dobila i njegova supruga Meri Lin koja je osnovala Srpski kulturni centar, smešten u porti tamošnje crkve.
– Amerika je takva, ako se prepustite i grčevito se ne borite, nema ništa od uspeha. Ništa ne pada sa neba, samo rad, rad i rad – poručuje Gudović koji se nedavno obreo i u beogradskom dopisništvu „Vesti“.
– Nisam merodavan da hvalim ili da kritikujem situaciju u Srbiji. Sve što se dešava posle 5. oktobra 2000. godine je normalan proces zemlje u tranziciji. Pitanje je samo koliko će to dugo da traje, a to zavisi od političara – ističe naš sagovornik koji, iako daleko od rodnog Beograda, redovno prati dešavanja u otadžbini.
Sinovi – naslednici
Stevan Gudović je oženjen sa Meri Lin i ima dva sina Stivena i Nikolu. Stariji Stiven je završio Nort Vestern univerzitet u čikagu i već radi kao bankar na njuroškom Vol Stritu, a mlađi Nikola je perfektan student građevine i moguće naslednik na čelu kompanije. Zajedno sa suprugom, Stevan svake nedelje prisustvuje liturgiji u Crkvi svetog Save u Fenksu, kod oca Janka.
– Svako od nas mora da doprinese onoliko koliko je to moguće, takođe i mi u dijaspori. Kapital nema dušu i emocije. On traži mirnu luku da se usidri. Kada ovo pričam mislim na najpovoljniji i najstabilniji poreski sistem, razvijenu infrastrukturu, jak bankarski sistem i kvalitetnu radnu snagu. Kapital vam je kao uplašena ptica – čim vidi opasnost, odmah pobegne – tvrdi Gudović i naglašava da su svi ovi preduslovi ostvarivi i u Srbiju koju vidi kao ravnopravnog člana EU, a Beograd kao finansijski centar jugoistočne Evrope.
Kada je reč o ulaganju ljudi iz rasejanja u otadžbinu, Gudović neveliku angažovanost objašnjava činjenicom da se u prošlosti dijaspora opekla, prvo u slučaju Zajma za preporod Srbije, potom i zloupotrebom humanitarne pomoći.
Ali, jedan od bitnih razloga za odsustvo naših biznismena u privredi Srbije je visina rizika ulaganja, nerešeno pitanje denacionalizacije, uz i dalje prisutnu korupciju, smatra Gudović.
– U toj „vojsci“ dijaspore, koja broji tri do četiri miliona ljudi, ima uspešnih na svim poljima – od profesora na univerzitetima do fizičkih radnika. Siguran sam da bi se dobar deo zemljaka vratio u maticu kada bi bilo više uzajamnog razumevanja – zaključuje Stevan Gudović.
