Jednu od najznačajnijih književnih nagrada u Americi – „Svetsku nagradu za fantastiku“ ove godine dobio je Zoran Živković, naš poznati književnik, a za delo „Biblioteka“.
Ovaj događaj sam po sebi predstavlja svojevrstan presedan, jer je Živković, prvi pisac van Američkog književnog i engleskog govornog područja, koji je ovu nagradu dobio, dok je samo nominovanje njegove knjige „Biblioteka“ bilo svojevrstan tabu.
Zanimljiva je i činjenica da je nagrađivanje „Biblioteke“ označilo i trijumf pravih književnih vrednosti nad veoma snažnom tamošnjom izdavačkom mašinerijom, koja počiva na komercijalizaciji literature.
Upitali smo Živkovića, kako je reagovao na vest o nagradi.
– Uzbuđeno, naravno, kako bih drugačije. Po sredi je jedno od najprestižnijih američkih književnih priznanja. „Svetska nagrada za fantastiku“ dodeljuje se od 1975. godine za stvaralaštvo u oblasti fantastike, a u osam kategorija. Za nekoga ko se bavi pisanjem fantastike, ovo je sam Olimp. Ne postoji viša planina na koju se možete popeti.
Bogata biografija
Zoran Živković je rođen u Beogradu 1948. godine. Diplomirao je 1973. godine na Odseku za opštu književnost sa teorijom književnosti Filološkog fakulteta. Magistrirao je 1979, a doktorirao na Univerzitetu u Beogradu.
Između ostalih objavio je i dela Savremenici budućnosti (1983.), Zvezdani ekran (1984.), Enciklopedija naučne fantastike (1990.), četvrti krug (1993. i 1996.), Nemogući susreti (2000.), Sedam godina muzike (2001.) i Biblioteka (2002.).
Poznato je da je ova nagrada isključivo Američko priznanje. Zato i jeste presedan da pisac, koji ne pripada američkom, pa čak ni engleskom govornom području, ostvari ovakav uspeh.
– Sasvim iskreno, uopšte se nisam nadao da ću postati laureat. Nisam imao pravo na nadu. Imali se u vidu šira slika, nije teško razabrati zašto. Ma šta sam mislio o svojoj prozi, ja sam ipak pisac iz nekakve balkanske zabiti odakle su sve do nedavno u svet stizale jedino zastrašujuće vesti. Uz to, potičem iz jednog malog jezika i male kulture. „Svetskoj nagradi za fantastiku“ nisu se do sada približili autori iz velikih evropskih jezika i kultura, a kamoli jedan Srbin.
Živković je ove godine imao više nego jaku konkurenciju, ako još dodamo veliki uticaj i moćnu reklamnu kampanju izdavača, koji su stajali iza svojih autora, postavlja se pitanje šta je presudilo u korist našeg pisca.
– Mogu samo da naslutim. Nadam se, verujem, da je to bio kvalitet. Šta drugo, zapravo. Ja svakako nisam imao nikakve „veze“, niti tako nešto tamo postoji. U svojstvu pisca prisutan sam na britanskoj i američkoj književnoj sceni još od 1999.godine. Tokom minulih godina uspeo sam uz ogroman trud da steknem izvesno uvažavanje kao pisac, koji ima nešto suštinski novo da kaže na području fantastike, kao novi glas na najstarijem području književnosti, gde je zastrašujuće teško biti originalan.
U svetu domaće književnosti, Živkovića gotovo redovno pogrešno „etiketiraju“ kao pisca naučne fantastike. Upitali smo našeg sagovornika kako ga predstaviti, ali ispravno.
– Samo kao pisca. Bez ikakvih prefiksa. Iako se moje ime ne bez razloga vezuje za naučnu fantastiku, ja u životu nisam napisao ni jedan jedini red SF proze. Ali šta vredi da to stalno ponavljam kad veoma malo mojih sunarodnika ima strpljenja i volje da naprosto pročita neku od mojih knjiga – tim pre što su mahom sasvim kratke i nezahtevaju neki nadčovečanski duhovni napor – te se tako i sami uvere šta je to što ja pišem.
