Tajna dogovora
Demokrate klintonovske orijentacije nastavljaju politiku učenja Srba pameti
Hag danas ne bi bio malj koji razara društveno i političko tkivo Srbije da smo kao država – ne iz poniznosti prema Vašingtonu, već zbog zabijanja noža u leđa transnacionalnom pravnom sistemu – potpisali konvenciju o neizručenju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu.
Uticajni krugovi u SAD to bi shvatili kao pozitivnu poruku, kao što bi drugačije odjeknula osuda da „Pedi Ešdaun u Bosni sabotira Bušov rat protiv terorizma”, umesto što njegove poteze u Republici Srpskoj kritikujemo mlako i bez razumevanja u centrima odlučivanja.
Uslovljavanju našeg prijema u EU odricanjem od Kosmeta moramo suprotstaviti upravo evropski model, koji na primeru Kipra pokazuje da etnički princip nije u suprotnosti sa osnovnom politikom EU. Kipar je etnički pocepaniji od Kosmeta, ali je uprkos tome lane primljen u EU.
Spoljnopolitički urednik i kolumnista „Kronikla”, uglednog mesečnog časopisa Rokford instituta iz istoimenog grada nadomak čikaga, autor koji se sa prodatih 50 hiljada primeraka svoje studije o islamu „Prorokov mač” okitio titulom najtiražnijeg srpskog autora na svetu u zemljama engleskog govornog područja ispred đilasa i Pavića, dr Srđa Trifković, analitičar, publicista, među našim iseljenicima priznat kao jedan od najistaknutijih srpskih intelektualaca u dijaspori, ubeđen je da bi ovako osmišljen otpor Beograda u slučaju Haga, Republike Srpske i očuvanja Kosmeta, proizveo bolje rezultate.
Naoružan profesionalno onim što je doživeo kao dugogodišnji novinar jugoslovenske redakcije Bi-Bi-Sija na srpskohrvatskom jeziku u Londonu, „Glasa Amerike” u Vašingtonu, uz pomoć bakine ušteđevine za redovne studije istorije i doktorantske stipendije Stejt departmenta na Huverovom institutu Stanford univerziteta, izrastao je u žestokog kritičara američke politike i to u samoj Americi.
Kako procenjujete ovu godinu koju mnogi najavljuju kao vreme raspleta za Srbiju i ovaj prostor?
– Sa sadašnjom podelom karata verovatno je da će 2005. godina biti završena faktičkim gubitkom Kosova, premda ono pravno ne sme da bude ozvaničeno potpisom srpske strane. Mada će biti obećavano neko ulaženje u Evropu kao kompenzacija za takav pristanak. Verovatno je i da će deseta godišnjica Dejtona biti upotrebljena kao dobra prilika da se napravi radikalna revizija Dejtonskog sporazuma u pravcu dalje centralizacije BiH. Bićemo svedoci svođenja srpskog entiteta na nivo neke puke simbolike bez kontrole nad novcem i bez sposobnosti za artikulisanje ma kakvih političkih stavova koji bi bili u raskoraku s voljom međunarodnog gaulajtera. I, naravno, nastaviće se podstrek secesiji Crne Gore. Iako tu deluje više faktora, nekakav zajednički spoljni interes nalazi se u daljem sečenju Srbije na šnite, čak i ako po nekim drugim pitanjima glavni akteri bivaju međusobno zavađeni.
Skicirajte nam politički raspored onih koji kreiraju takvu politiku prema nama?
– Desni neokonzervativci u Vašingtonu vide u Srbiji samo potencijalnu produženu ruku Rusije u slučaju njenog povratka na svetsku scenu, kao velike sile koja je sposobna da artikuliše svoje interese i da projektuje svoju moć, što u ovom trenutku nije slučaj. Ali, bolje je sprečiti nego lečiti.
Na drugoj strani su leve demokrate, klintonovske orijentacije, čiji je izdanak Džon Keri koji još drži pod potpunom kontrolom Stejt department i američku ambasadu u Beogradu. Oni nastavljaju politiku učenja Srba pameti, jer je ona jedini pristup balkanskoj problematici koji ti ljudi poznaju i na kojoj mogu da zarađuju poene, a da to ne staje ništa.
Šta je sa Evropom?
– Evropskim postnacionalnim integralistima smeta Srbija koja je još zasnovana na bazi svog identiteta, jer oni vole hibridne tvorevine, kojima je princip „što sitnije to bolje” i „što hibridnije to lepše” receptura za mlevenje autentičnih identiteta i nacionalnih kontinuiteta oličenih u Srbima i u srpstvu.
Najslabije organizovana dijaspora
Gde je u borbi za srpske interese mesto dijaspore?
– Srpska dijaspora nema nikakav uticaj na formiranje politike u otadžbini i najslabije je organizovana od meni poznatih etničkih grupa. Kada je pre nekoliko godina trebalo da opstane Katedra za srpske studije na Univerzitetu u čikagu, za šta je bila neophodna skromna svota od nekoliko stotina hiljada dolara, ta sredstva nisu bila skupljena. Istovremeno, pripadnici litvanske zajednice u čikagu, višestruko manje od srpske, sličnim povodom za svoju katedru sazvali su dobrotvornu večeru na kojoj su skupili milion dolara. Za ovo srpska zajednica nema nikakvog opravdanja.
često imate ličnosti iz dijaspore koji su više zainteresovani da na beogradskoj javnoj sceni projektuju imidž o sebi kao veoma uticajnim ličnostima, koji imaju bliske veze sa raznim kongresmenima i senatorima. Plativši nekoliko stotina dolara novinarčićima tabloidnih listova da o njima afirmativno pišu, s tim isečcima odlaze u Vašington da bi tamo svoje sagovornike ubeđivali kako su uticajni na srpskoj političkoj i javnoj sceni. To pogoduje bolesnim ambicijama i sujeti nezdravih ličnosti koje ne zavređuju da budu lideri srpske dijaspore.
Najveći problem srpske dijaspore jeste u nedostatku autoriteta. U svojoj podeli 1963. godine, SPC još nije povratila onaj položaj i ulogu stožera koji bi trebalo da ima, a liderstva iz Beograda nema.
