Bivši predsednik Republike Srpske izjavio je juče pred Haškim tribunalom da će osporavati „apsolutno sve“ navode optužnice koja ga tereti za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. godine.
Karadžić je rekao na statusnoj konferenciji da je tvrdnja da je Vojska RS u julu 1995. ubila oko 8.000 srebreničkih muslimana „mit zasnovan na pogrešnim činjenicama“.
Optuženi je, međutim, prihvatio da je u Srebrenici streljano „nekoliko stotina, a ne 8.000 ratnih zarobljenika“.
– Sve u vezi sa Srebrenicom što je do sada predstavljeno je pogrešno… Mi smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi ko je stvarno stradao… Apsolutno je sve sporno – kazao je Karadžić.
On je tvrdio da se „i sada pojavljuju živi ljudi čija su imena na spomenicima“, da su „hiljade ljudi koji su na spiskovima žrtava glasali na prvim izborima u BiH“ posle rata, i da su kao žrtve masovnog ubistva u Srebrenici navedeni poginuli u sukobima 1992-1993. godine, i poginuli u „velikim borbama posle oslobođenja Srebrenice“ jula 1995. godine.
Karadžić je tvrdio i da se „premeštaju groblja i sahranjuju u Srebrenici, da bi se povećao broj žrtava“.
Tužilaštvo iznenađeno
Tužiteljka Hildegard Erc – Reclaf rekla je da je „iznenađena“ Karadžićevim zahtevom da mu se dostavi sav DNK materijal, jer optužnica nije zasnovane na identitetu pojedinačnih žrtava, već na tome što su one u velikom broju nađene u masovnim grobnicama.
Optužba je, po rečima Erc-Reclafove, verovala da nije sporno da su nađena tela iz Srebrenice i iznenađena je što Karadžić, kako izgleda, i to osporava.
Karadžić je uzvratio da se „ne može zaključivati na osnovu broja tela“ i ukazao da je do sada „pronađeno“ oko 2.500 žrtava, a da haško tužilaštvo „pominje broj od 8.000“ ubijenih.
– Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je poginuo u borbi ili je bila egzekucija… Znamo da je bilo nekoliko stotina, a ne hiljada, vezanih ratnih zarobljenika, koji su bili streljani – kazao je Karadžić.
Tražeći da mu Tužilaštvo dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici, da bi ih eksperti odbrane proverili, Karadžić je kazao da „odbrana obećava da će na identifikaciji i broju žrtava doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju“.
Odbrana Radovana Karadžića zatražila je od Tribunala i da obaveže NATO na dostavljanje obaveštajnih dokumenata koji, kako tvrdi, dokazuju da su SAD 1995. naoružavale Armiju BiH, uprkos međunarodnom embargu.
