Predsednica udruženja Prijatelji Srebrenice Dragana Jovanović ocenjuje da ta opština sa oko 15.000 stanovnika muči istu muku kao i ostatak država i malih mesta u regionu – niska stopa zaposlenosti, naročito među mladima, partijsko zapošljavanje, ugrožavanje ličnih prava, ali, za razliku od ostalih, i konstantna pretnja rastućim nacionalizmom.
„Srebrenica je na neki način indikator svega što se dešava ili će se desiti u Bosni i Hercegovini i regionu. Najava nekih dešavanja se prvo ovde oseti, kao posledica previranja na višim nivoima“, rekla je Jovanovićeva za Tanjug.
Prema njenim rečima, jedno od ključnih pitanja koje sprečava napedak društva jeste nedostatak konsenzusa nekada zaraćenih strana šta se dogodilo u Srebrenici.
„Suštinska pitanja zbog kojih je rat u Bosni i Hercegovini izbio još nisu rešena, toliko godina posle početka rata. Ono što se dogodilo u Srebrenici još nije na pravi način rešeno, i to je za ovu sredinu posebno opterećujuće“, smatra Jovanovićeva.
Kada je reč o nacionalizmu, ističe da on ne postoji na nivou „običnog čoveka“, već da su ga veštački stvorili oni sa ekonomskim interesom, bazirajući ga na velikoj pljački naroda.
Prema njenim rečima, nedavno zaoštravanje odnosa uoči obeležavanja 11. jula u memorijalnom centru Potočari predstavlja političku retoriku koja će biti zaboravljena posle izbora 2. oktobra u Bosni i Hercegovini.
„Mi smo svi žrtve takvih pomeranja već godinama unazad, i mislim da su obični ljudi na to oguglali i da se to ne odražava na život običnog čoveka. Većina običnog sveta to posmatra kao scenografiju čiji su deo. Mislim da to niko ne doživljava ozbiljno“, rekla je Jovanovićeva.
Smatra da su na nivou običnih ljudi žrtve sa obe strane ispoštovane i da su svi toga svesni, ali da su dešavanja u Potočarima, zbog svojih dimenzija, prevazišla ostale događaje tokom rata na tom području.
„Običan svet se ne bavi toliko time. Bitno je razgovarati, to poštovanje koje mora da postoji prema žrtvama na obe strane, i ukoliko postoji kvalifikacija događaja na nivou institucija koje su nadležne za to, to treba prihvatiti i ići dalje. Tako je najpametnije“, rekla je Jovanovićeva.
Kada je reč o razvoju opštine, Jovanovićeva je mišljenja da je neophodna depolitizacija društva, ne uslovljavati zapošljavanje pripadnošću političkoj partiji, ali i ići na vraćanje ljudskog dostojanstva jačanjem individualnih prava.
Vlasnik frizerskog salona „Jasmin“ Ahmed Ustić povratnik je u Srebrenicu, a od 2009. ima i svoj salon.
„Zadovoljan sam svojim poslom. Naravno da može bolje, ali može da se živi. Vratio sam se, jer se ovde najbolje i najsigurnije osećam, jer ovde volim da živim, i jer mi je ovde dom“, rekao je Ustić.
Kada je reč o situaciji u Srebrenici između Srba, Bošnjaka i Hrvata, Ustić je naglasio da se oni bore za svoju egzistenciju kao i svuda u državi.
„Borimo se pre svega da porodica ima elementarne stvari za život. Ta nedaća nas je sve jednako pogodila, i Srbe i Muslimane, i Hrvate, i Rome. Imamo iste probleme, koji nas možda dodatno zbližavaju“, rekao je Ustić.
O sukobu političara Ustić ima loše mišljenje i ukazuje na licemerstvo, po kojem političari mogu da sede zajedno i razgovaraju, dok je to greh za obične ljude.
„Ja ne razmišljam tako. Meni su i Srbi i Muslimani i Hrvati i Romi mušterije i sa tim nemam problema“, rekao je Ustić.
Vuksić: Odnos običnih ljudi je super“
Penzionisani rudar rudnika olova i cinka „Sase“ Božo Vuksić saglasan je da se građani različitih nacionalnosti ne svađaju međusobno, jer je svima, kako je rekao, žao žrtava sa obe strane, a razlog zaoštravanja retorike poslednjih dana vidi u predstojećim izborima u Bosni i Hercegovini.
„Odnos običnih ljudi je super. Mogu nabrojati najmanje pet-šest prijatelja iz Srebrenice, Bošnjaka, koji su skoro pa i bolji nego pojedini Srbi. Ja sa njima i dalje održavam vezu, sa onim ko mi je prijatelj, a neću razgovarati ni sa rođenim bratom ako je loš čovek. Ne gledam po veroisposvesti, već cenim čoveka po čojstvu i ljudstvu“, rekao je Vuksić, dodajući da u „svakom žitu ima kukolja“.
Kada je reč o životu u Srebrenici, Vuksić smatra da života nema, već samo preživljavanja, za sva tri naroda, dok političari gledaju samo lični interes.
Za povratak života u Srebrenicu, Vuksić ističe da je potrebno ojačati privredu i omogućiti svima, a posebno mladima svih nacionalnosti, da nađu posao, ali, na pitanje koga bi u ovakvoj situaciji pozvao da dođe u taj grad, odgovor nije prijatan:
Šta će biti sa Srebrenicom, odnosno koji su njeni planovi posle prošlogodišnje investicione konferencije ukazuje predsednik Skupštine opštine Srebrenica Miloš Milovanović.
Prema njegovim rečima, dva miliona evra uloženo je direktno u budžet opštine, što je iskorišćeno za projekte koji su u tom momentu bili najhitniji i najpotrebniji, a da će posle rebalansa budžeta ove godine, biti realizovan i ostatak sredstava.
„Šest miliona će biti uloženo u novo obdanište u Srebrenici, izgradnju kompletne putne infrastrukture kroz Srebrenicu, na izgradnju pogona kako bi se otvorila nova radna mesta, ali i na most na području mesne zajednice Skela“, rekao je Milovanović.
Zahvalni Vladi Srbije na nesebičnoj pomoći
Dodao je da ne razume negativnu retoriku povodom obeležavanja zločina u Potočarima ove godine, ističući da Vlada Srbije ne bi trebalo da prekine da pruža pomoć toj opštini.
Pomoć Vlade Srbije ostaće u Srebrenici, niko je neće odneti sa sobom. I svi treba da su zahvalni Vladi Srbije na nesebičnoj pomoći koju je pružila opštini Srebrenica“, rekao je Milovanović.
Prema njegovim rečima, problem u Srebrenici nije samo zbog definicije događaja 11. jula, odnosno da li je genocid ili zločin, već smatra da je to mnogo veći problem, i da je Srebrenica pogodno tlo za manipulisanje narodom i za pokretanje mnogih inicijativa.
Politika bi, kaže, trebalo da prestane da se meša u život Srebreničana, jer je situacija da se svi interesuju samo za prošlost Srebrenice, dok niko ne pita za njenu budućnost.
„Jedini koji su to uradili su Vlada Srbije i njen premijer, koji su dali sredstva da se krene u budućnost i da počnemo da razgovramoo budućnosti, da gradimo suživot, onakav kakav zaslužuju genereacije koje dolaze. Nažalost nekome to ne odgovara, i neko nas uporno i konstantno vraća u prošlsot, što nije dobro, posebno za građane koji žive u Srebrenici“, zaključio je Milovanović.
