Druženje i uručivanje priznanja kao i ideja da se svake godine učenici upoznaju sa nekim popularnim sportistom, na opšte zadovoljstvo svih, uspešno je realizovana. Ove godine je fudbalerima za malo izmaklo jedno od prva tri mesta na Đačkoj olimpijadi.
Osvojili su 4. mesto, ali je i to vrlo dobar rezultat s obzirom na to da su se takmičili i timovi iz sportskih gimnazija. Na turniru srpskih naselja koji je održan u Desci, u okviru manifestacije Mesec srpske kulture, Teslini fudbaleri su bili drugi.
Profesor Vujić je rekao da je generalno problem što učenici po završetku školovanja, kad su već oformljeni kao sportisti, odlaze. Svake godine je tako, a ove iz tima odlazi čak 6 igrača. Profesor se zahvalio momcima na odličnoj saradnji i poželeo im svako dobro na maturi i prijemnim ispitima na fakultetima kao i to da nastave da igraju fudbal i žive u sportskom duhu.
„Sastavni deo sporta je naučiti pobeđivati i nositi nagradu kao i poraz. U svakom slučaju i jedno i drugo su značajna iskustva za mlade sportiste", istakao je profesor Vujić.
Učenici su se svom profesoru takođe zahvalili na trudu uloženom u njih i njihove zajedničke uspehe. Posebno su srećni što su imali priliku da upoznaju Marka Nikolića, bivšeg trenera „Partizana" i sadašnjeg trenera mađarskog „Videotona", koji sada živi u Budimpešti. Pozdravili su ga oduševljeno snažnim aplauzom. Sa njim je bio i njegov pomoćni trener, Radoje Smiljanić. Mladim fudbalerima je vrlo imponovalo što su im pehare i nagrade upravo oni uručili.
Marko Nikolić se obratio učenicima Srpske gimnazije i poželeo im da ne zaborave da iza svakog uspešnog sportiste stoji veliki rad i odricanje. Isto tako i velika sreća, jer je zadovoljstvo pripadati dobrom timu. Nikolić je đacima, pre svega, bio podrška i ohrabrenje.
Fudbalerima se obratio i Borislav Rus, koji je bio đak i profesor Srpske škole, a sada je u penziji i predsednik je Srpske samouprave u Budimpešti. On je rekao da su učenici škole i ranije bili odlični fudbaleri. Jedan od njih, Nikola Pančić iz Gare je bio olimpijski prvak, ali ih je bilo i iz drugih manjinskih zajednica iz Mađarske. Vrhunski fudbaleri su bili: Albert Florijan iz Santova, proglašen najboljim igračem u Evropi, Antal Dunaji (Antun Dujmov iz Gare), olimpijski prvak. I sva trojica prvoligaši i reprezentativci.
Rus je emotivno preneo atmosferu i zanos svoje generacije za ovim sportom, u vreme nastavnika Antuna Kričkovića. Uslovi nisu bili nikakvi, škola nije imala veliko igralište, ali i ono što je imala, đacima je bilo dovoljno da igraju. Pomenuo je i nekoliko fudbalera visokog ranga koji su bili učenici prof. Vlastimira Vujića i učenici Srpske gimnazije, a to su: Dragan Ivanović – Gaćeta koji je kasnije bio trener kruševačkog Napretka, novosadske Vojvodine i kulskog Hajduka, Borisa Tasića koji je u Mađarskoj igrao u BVŠC, a u Srbiji u prvoligašu Radu iz Beograda, završio je Fakultet fizičke kulture, Vladimir Virovkić bio je igrač u mađarskim ligašima Čepelu i Trećem kvartu, a u SAD na studijama igrao za američku fudbalsku reprezentaciju do 21. godine, Predrag Jokić koji je igrao za seniorsku fudbalsku reprezentaciju Kanade, a šezdesetih godina igrao čak za reprezentaciju Mađarske i bio je olimpijski šampion.
"Svake godine Srpska škola odneguje jedan broj vrhunskih sportista koji su ponos svima nama", istakao je Rus.
Borislav Rus je poklonio Marku Nikoliću nekoliko knjiga iz istorije, kulture i etnografije Srba u Mađarskoj u želji da se Marko, kao nov čovek u srpskoj zajednici, upozna sa njenim institucijama i načinom života. Nikolića je interesovalo koliko Srba živi u Mađarskoj, kakva je njihova istorija u tim krajevima, kako opstaju i čuvaju svoj jezik i kulturu, kakva je saradnja sa institucijama u matičnoj državi, kao i rad škole, Kulturnog centra, Srpskog pozorišta…
