Sinonim za Australiju bili su mi kenguri i koale, a kasnije mi se ova zemlja mnogo dopala zbog multikulturalne sredine, kaže mecosopran Milijana Nikolić
Da li je to sudbina, slučajnost ili sreća, tek jedna audicija održana u Beogradu pre devet godina preokrenula je umetnički put mecosoprana Milijane Nikolić. Prešavši putanju od Beograda preko Milana do Sidneja, ona danas živi u Australiji gde ima angažman u poznatoj sidnejskoj Operi. Nedavno, za vreme njenog kratkog boravka u Srbiji, sa ovom vokalnom solistkinjom, koja je diplomirala pevanje u klasi Radmile Smiljanić, razgovarali smo o njenim sadašnjim i budućim angažmanima. Podsetimo, ona je pevala u horu RTS-a i horu Doma Vojske, osvojila nagradu Nikola Cvejić, u Pepeljugi 2000. godine bila zla sestra Tilbe, a potom…
– Pre devet godina predstavnici Akademije za soliste milanske Skale održali su u Beogradu audiciju za pevače s područja Balkana, što nisu učinili nikada pre i nikada posle toga. Kandidati koji su položili išli su na drugu audiciju u Milano i od dve stotine pevača na dvogodišnje studije primljeno je nas osmoro. A samo godinu dana pre toga imala sam krizu i mislila da sve ovo nikuda ne vodi, pa sam razmišljala i da napustim pevanje. Od ove audicije sve je krenulo nabolje – kaže Milijana Nikolić.
Rad sa poznatim imenima u Skali –Muti, Domingo, Abado, Borodina, Berganca , bio je velika škola. Ubrzo je stigla i uloga u Verdijevoj operi Oberto, a preko novih audicija otvorili su se i putevi za nastupe u Kini, Koreji, na Sardiniji.
– Nimalo nije lako graditi karijeru. Konkurencija je ogromna a to vidimo tek kad izađemo van zemlje. I dosta stvari tu igra ulogu – talenat je samo minimalna stavka, a vi morate da odlučite da li ćete da ostanete u jednom pozorištu i da gradite karijeru na jednom mestu, bez žaljenja da odbijete uloge koje nisu za vas u određenom trenutku, a da pri tom zadržite visoke kriterijume, uprkos velikim odricanjima koje ovaj posao čine dosta teškim. Svoj razvoj morate da gledate dalekovidije, jer nekada put koji vam se učini lakšim, ispostavi se da je bio teži. Zbog svega toga često kažem da je pevanje u suštini nauka – naglašava Milijana Nikolić.
Poznanstvo iz Skale s tenorom Rozarijom la Spinom, Italijanom iz Australije, koji je sada njen suprug, odvelo ju je u ovu daleku zemlju. Brak pevača, napominje, uopšte nije retkost a nastaje, kako kaže, iz potrebe da se s nekim podeli i ta vrsta strasti. O životu u ovoj dalekoj zemlji i kulturnoj politici kuće gde radi, Milijana kaže:
– Sinonim za Australiju bili su mi kenguri i koale, a kasnije mi se zemlja mnogo dopala zbog multikulturalne sredine. To što žive sa svojim razlikama podseća me na nekadašnju Jugoslaviju. Tamo, inače, nema pauze u radu operskih kuća, repertoar postoji tokom cele godine jer ima mnogo turista, a pravilo je da se u sezoni postavi bar jedna opera australijskog kompozitora. Naših pevača, koliko znam, nema i prijatno sam se iznenadila kad sam na jednom takmičenju u spisku kandidata primetila ime – Milica Ilić, sopran! Reč je o izuzetno talentovanoj devojci koja je tada osvojila prvo mesto i sada je pri školi za mlade talente u Brizbejnu.
U sidnejskoj Operi naša sagovornica trenutno nastupa u operi Sreća Breda Dina, koja je nagrađena internacionalnim priznanjem u Parizu.
– Naš glavni junak slavi 50. rođendan i veruje da mu je život bajka. Posle infarkta i kliničke smrti vidi pravu sliku svog života – žena ga vara, sin se drogira, a on završava u ludnici čija sam ja načelnica. Međutim, načelnica Dalton luđa je od svih svojih pacijenata i čak se udaje za jednog od njih. U doba kada su sva merila poremećena, ovu tragičnu priču predstavili smo na komičan način – kaže naša sagovornica koju uskoro očekuje priprema Karmen za festival u Savolini (Finska), Vivaldijev oratorijum u Italiji, gostovanje u Škotskoj, Aida u Australiji, i njena prva turneja po Japanu. U Srbiju dolazi jednom godišnje i veruje da će pevati i u beogradskoj Operi, kad za to dođe vreme.
Eboli da boli
Iako svako pozorište doživljava kao svetinju, Milijana Nikolić smatra da reditelji često traže nemoguće.
– Radeći u Koreji ulogu Eboli, trebalo je da otpevam ariju ležeći na bini s glavom nadole, jer je to bio rediteljkin način da se vidi njena skrhanost i patnja. Takve moderne verzije možda privlače mlađu publiku, ali nemaju uvek opravdanje i često se rade na štetu pevača i dela. Jedan drugi reditelj, pak, tražio je da Tosku na kraju opere neko ubije. Ali, nije isto da li ona sama ima volju da sebi presudi, kao što je napisano u libretu, ili je ubijaju, jer se na psihološkom planu cela priča menja. U Italiji bi takvu Tosku izviždali, dok bi je u Nemačkoj pozdravili.
