U uvodnom izlaganju povodom početka rasprave u načelu o predlogu prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu ministar za dijasporu mr Srđan Srećković je između ostalog rekao:
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni, poslanici,
Imam zadovoljstvo što sam u prilici da najvišem zakonodavnom organu danas predstavim predlog prvog Zakona o dijaspori i Srbima regionu.
Ovaj zakon je odraz čvrste rešenosti države Srbije da budemo moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu i deo svih evropskih integracionih procesa a da pri tome očuva naš identitet i gaji najbliže odnose saradnje sa našim ljudima u celom svetu. Zašto je ovaj zakon važan?
Zato što su politički, ekonomski, kulturni i lobostički potencijali našeg rasejanja ogromni ali su zbog pogrešne politike koja je decenijama vođena nedovoljno iskorišćeni!
Širom sveta živi između 3 i 4 miliona naših ljudi i svako od njih svakoga dana daje svoj doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Svi oni su svojevrsni ambasadori jer svedoče o našem demokratskim tradicijama privrženom narodu i Srbiji koja polako ali nezaustavno postaje deo civilizovanog sveta. Sa druge strane, svi mi moramo da se zamislimo nad činjenicom da 40% naših ljudi živi van granica naše zemlje i da više nikada ne dozvolimo da u Srbiji preovlada politika koja podstiče ljude da iz nje odlaze.
Sa ekonomskog aspekta, građani Srbije moraju da znaju da je u poslednjih dvadesetak godina koliko kod nas na ovaj ili onaj način kriza traje, makroekonomsku stabilnost i kakav takav nivo životnog standarda, pored poljoprivredne proizvodnje održala upravo naša dijaspora i na tome svi treba da joj budemo zahvalni. Svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko 5 milijardi dolara, što čini između 14 i 15 procenata društvenog bruto proizvoda (DBP), i po ovom kriterijumu smo jedanaesta zemlja u svetu. Poređenja radi, ukupna vrednost deviznih doznaka od dijaspore prevazilazi vrednost polovine našeg celokupnog izvoza. Ovo praktično znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti koje se u državi Srbije stvore potiču od deviznih doznaka dijaspore i da u proseku svaki građanin Srbije po ovom osnovu godišnje prihoduje 690 dolara.
Ne sme se izgubiti iz vida ni da je naša dijaspora od 2000. godine u razvoj malih i srednjih preduzeća investirala oko 500 miliona dolara što je jednako zbiru svih ostalih stranih investicija ako se izuzmu prihodi od privatizacije. U ovim kompanijama danas radi oko 20 000 ljudi što je dragoceno u uslovima ekonomske krize kada se borimo bukvalno za svako radno mesto.čvrstog sam uverenja da ovaj Zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji ali će i iz Srbije dobiti pravu podršku koja je dugo,suviše dugo izostajala.
Nikada više naši ljudi u svetu ne smeju biti tretirani kao politički neprijatelji, a Srbi u regionu nikada više ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevno političke svrhe.
Da odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne bi imao veze sa dnevnom politikom i političkim strankama koje čine izvršnu vlast, i da se taj odnos ne bi menjao posle svakih izbora želeli smo da pravno regulišemo ovu oblast jednim sveobuhvatnim Zakonom. Usvajanje ovog Zakona zapravo je stvaranje institucionalnog okvira za novu, dugoročnu i odgovornu politiku.
Smatram da je Ministarstvo za dijasporu svojim radom u poslednjih godinu dana doprinelo da država konačno prepozna značaj dijaspore i Srba u regionu i zato verujem da je ovo prekretnica i novi početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanju jedne nove politike od koje će koristi imati i država Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo. Uveravam vas da nikada država Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i nikada se ovako temeljno nisu bavili ovom problematikom.
Ja iskreno verujem da je ovo jedno od onih pitanja oko kojeg kao odgovorni ljudi možemo i moramo postići široki društveni konsenzus, bez obzira na političke razlike i lične afinitete. Zato i verujem da danas postavljamo temelj dugoročne politike koja neće zavisiti od interesa političkih stranaka niti od sastava izvršne vlasti.
Partnerskih odnosa i iskrene saradnje matice i naših ljudi u rasejanju ne može biti ukoliko nema uzajamnog poverenja a izgubljeno poverenje dijaspore vraćamo dugoročnim i strpljivim radom,korak po korak, ali odlučno i konkretnim potezima.
To je bio jedan od razloga što smo u proceduri kreiranja ovog zakona imali najširu moguću javnu raspravu koja je trajala punih šest meseci i u okviru koje je održano nekoliko stotina javnih tribina i okruglih stolova širom sveta a radnu verziju Zakona poslali smo na 2400 adresa naših organizacija, udruženja i uglednih pojedinaca, sa pozivom da se kroz konkretne predloge, primedbe, sugestije i naravno kritike neposredno uključe u kreiranje Zakona.
Svi predlozi su ozbiljno razmotreni i svaki od njih koji se uklapao u osnovnu koncepciju zakona i nije bio u suprotnosti sa drugim pozitivnopravnim propisima, pincipima i pravilima EU i preporukama Saveta Evrope, postao je sastavni deo Zakona.
Zato je ovaj Zakon zajednički projekat dijaspore, Srba u regionu i države Srbije i ja sam na to ponosan. Interesovanje je bilo ogromno. Organizacije i pojedinci bukvalno iz celog sveta dali su svoj konkretan doprinos , što potvrđuje koliko je bilo njihovo iščekivanje i potreba da se donese jedan ovakav Zakon. Ja se ovim putem zahvaljujem svima njima a nabrajaću samo neke, slučajnim redosledom a sa podjednakim poštovanjem: KONGRES SRPSKOG UJEDINjENjA iz SAD, Austrije i Beograda, SRPSKA NARODNA ODBRANA iz SAD, Kanade i Australije, SAVEZ SRPSKIH UDRUŽENjA U NEMAčKOJ, CENTRALNI SAVET SRBA Nemačkoj, SAVEZ SRBA AUSTRIJE, ZAJEDNICA SRPSKIH KLUBOVA BEčA, SRPSKI KULTURNI SAVEZ ŠVAJCARSKE, SRPSKI SAVEZ U ŠVEDSKOJ, SRPSKA KULTURNA ZAJEDNICA ARZINjANO“ iz Italije, UJEDINjENA SRPSKA DIJASPORA EVROAZIJE , DEMOKRATSKA PARTIJA SRBA iz Makedonije, SRPSKO DRUŠTVO iz Velike britanije SRPSKI KULTURNI CENTAR SLOVENIJE,SAVEZ SRPSKIH DRUŠTAVA Slovenije,SRPSKO UDRUŽENjE „SVETI SAVA“ iz češke,SKD PROSVJETA iz Hrvatske, ZAJEDNIčKO VIJEćE OPŠTINA VUKOVAR,SAVEZ SRBA U ŠVEDSKOJ, UDRUŽENjE SRPSKIH PISACA iz Švajcarske, SAVEZ SRBA U RUMUNIJI, CRKVENOŠKOLSKA OPŠTINA „SVETOG SAVE“ iz Južnoafričke republike, SAMOUPRAVA SRBA U MAđARSKOJ, Skupština DIJASPORE SRBA U FRANCUSKOJ, UDRUŽENjE MOZAIK iz Pariza, SKUD „OPLENAC“ iz Kanade,SRPSKI NACIONALNI SAVEZ iz Australije,UDRUŽENjE „MORAčA-ROZAFA“ iz Albanije, Srpski svetski kongres, Društvo srpsko turskog prijateljstva INAT, Udruženje Slovaka iz Srbije u Bratislavi, Jevrejsko udruženje Šalom Tora, SRPSKI INSTITUT ZA JAVNU DIPLOMATIJU iz Brisela,Udruženje Rumuna iz Srbije Banat iz Jenčepinga iz Švedske, UDRUŽENjE SRBA GRčKE. Napominjem još jednom redosled je slučajan i svima se iskreno zahvaljujem.Ovaj Zakon prvi put definiše naše rasejanje, jasno i precizno. Dijaspora je ekonomska i politička emigracija koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo , najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života. Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost; i pripadnicici srpskog naroda, iseljenici iz regiona i njihovi potomci.
Srbi u regionu su autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još uvek konstitutivni narod.
Neki postavljaju pitanje zašto se posebno spominju Srbi u regionu. Pa zato što Srbi u Banja Luci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora, tamo žive vekovima i dali su značajan pečat u istorijskom razvoju čitavog Balkana, kao i zemalja u kojima danas žive.
Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti simbol jedinstva države i naroda.
Skupštinu dijaspore i Srba u regionu činiće 45 delegata dijaspore i Srba u regionu. Oni će biti predstavnici rasejanja, uvaženi u sredini u kojoj žive, spremni da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a biraće se za države ili delove država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu. Uslove i način izbora sporazumno će utvrđivati organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini . Pored predsednika Vlade, resornih ministara, predstavnika Radio televizije Srbije, Privredne komore Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao počasni gost i simbol jedinstva, u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Republike.
Zakonom je predviđeno da Skupština za kontinuirano praćenje i rešavanje konkretnih problema, kao svoja operativna tela formira Ekonomski savet za dijasporu, Savet za statusna pitanja dijaspore i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta.
Predlog zakona predviđa donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država-dijaspora, tako i matična država-Srbi u regionu.
Kao odraz volje i odlučnosti da se u skladu sa međunarodnim pravom standardima Evropske unije i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa štite interesi i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi, zakon predviđa konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta biće predsednik Republike Srbije čime jasno pokazujemo koliko nam je do ovog pitanja stalo, zatim predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. Savet će imati zadatak da obezbedi podršku Republike Srbije Srbima u regionu u ostvarivanju njihovih građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava i, posebno prava u očuvanju nacionalnog identiteta.
Naš strateški cilj je da budemo ekonomski i politički lider na zapadnom Balkanu za šta bez sumnje imamo potencijala ali to podrazumeva i da budemo lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje i zato sam siguran da će ovaj Savet doprineti ubrzavanju evrointegracionih procesa u čitavom regionu.
Ovim zakonom osniva se Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu radi ostvarivanja konkretnih ciljeva: upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma; sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom kao i jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem kulturnog, etničkog i verskog identiteta; unapređenje informisanja, kao i razvoj uzajamno korisnih odnosa između strane države u kojoj živi dijaspora i matične države kroz prezentaciju i promociju kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i unapređenja imidža Repubike Srbije.
Osnivanjem ovog fonda čiji će samo formalni i prvi simbolični ulagač biti država,stvorićemo pravni okvir da svi koji to žele finansijski mogu da pomognu ove i humanitarne aktivnosti a da pri tome budu potpuno sigurni da će novac biti utrošen za predviđene svrhe, što je veoma važno imajući u vidu neka ranija iskustva dijaspore sa državom Srbijom.
U ovom zakonu, i svakom drugom koje bi moj tim i ja predložili, osnovno polazište je prvi i nezamenljivi cilj: da olakšamo i ubrzamo put ka Evropskoj uniji i svim ostalim međunarodnim integracijama jer je to jedini način da imamo ekonomski jaku i politički uticajnu državu. Naše je čvrsto opredeljenje da budemo faktor regionalne stabilnosti i razvoja, moderna i demokratska država koja poštuje međunarodno pravo i zapadne standarde ponašanja ali i štiti naše državne i nacionalne interese kao što to čine Francuska, Nemačka ili Velika Britanija- na međunarodnoj zajednici prihvatljiv i razumljiv način.
Dame i gospodo narodni poslanici,
Podrška ovom zakonu nije podrška nijednoj politici, nijednoj konkretnoj ideologiji. Usvajanjem ovog Zakona postavljamo temelj politike prema rasejanju i ustanovljavamo mehanizme za sprovođenje te politike koja mora biti dugoročna i nezavisna od interesa političkih partija. Uveren u dobru nameru svakoga od Vas, pozivam vas da u otvorenoj i demokratskoj raspravi date doprinos usvajanju najboljih rešenja.
Zahvaljujem na pažnji.
