Prema narodnom predanju, verovalo se da se na ovom lokalitetu nekada nalazio dvor poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, a u njegovoj blizini pridvorna crkva. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je crkva na čije su temelje arheolozi naišli, starijeg datuma.
"Reč je o ozbiljnom objektu: sam živopis je izuzetno kvalitetan, kao što je i sama gradnja crkve bila kvalitetna", objašnjava Vladan Milivojević, kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu. "Objekat je nešto većih dimnezija, a ličnost koja je crkvu sagradila je očigledno bila uticajna u to vreme."
Na ruševinama crkve i prostoru koji je okružuje nalazi se 117 grobova nastalih u 18. i 19. veku. Na malom broju njih ima podataka o onima koji su tu sahranjeni. Da li se tu nalazi i starija nekropola, još se istražuje.
"Mi za sada ne možemo da kažemo kada je crkva srušena i koji su uzroci zbog kojih je ona propala i nestala", navodi Milivojević.
Fragmenti bogato oslikanih fresaka govore o uticaju i moći ktitora. Na osnovu do sada dostupnih podataka, reč je o jednoj od najvećih srednjevekovnih građevina u ovom kraju.
"Za mene ovo znači mnogo. Ovo je velika šansa da se nauči i da se znanje stečeno na studijama primeni u praksi. Nadam se da će ovaj projekat da zaživi i da ćemo i narednih godina raditi ovde", kaže Jovana Nenadović, apsolventkinja arheologije.
"Mi ćemo i u narednom periodu staviti akcenat na radfove koji se ovde izvode. Nadamo se da će u nekom momentu ovo postati neka vrsta arheološkog parka koji će biti interesantan i posetiocima i ljudima iz struke", navodi Darko Pavlović, direktor Narodnog muzeja Aranđelovac
Mnoge nepoznanice o venčačkoj crkvi biće otklonjene narednim istraživanjima. Na tome rade arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca i Narodnog muzeja iz Aranđelovca.
rts.kragujevac@rts.rs
