Milki Budimir, 59-godišnjoj krojačici iz francuskog Valansa, rodom iz sela Mladenova kod Novog Sada, zabranjeno je korišćenje sajta www.milka.fr, koji poseduje od 16. decembra 2001. godine. Sud je ovakvu presudu doneo po zahtevu američkog giganta „Kraft fud“, koji takođe ima sajt sa istim imenom, naložio Milki da ga izbriše u roku od mesec dana i plati sudske troškove od 10.000 evra.
Ukoliko se ne povinuje odluci suda, moraće za svaki naredni dan posle isteka roka plaćati po 1.500 evra.
– Tek sam primila vest. Dok mi je advokat telefonirao, pola ga nisam slušala, pola čula, jer sam bila u šoku. Ne znam šta ću dalje, da li ću se žaliti. U dva-tri naredna dana moramo to porodično odlučiti. Pa, iako sam mala i siromašna, platiću im tih 10.000.Nikad Milka nije ni pomislila da će sajt, mali sinovljev novogodišnji poklon, toliko zakotrljati i, takoreći, ceO svet na noge dići.
Ne zovem se Madona
U Parizu je naš čovek Rade Adamović svom restoranu dao ime „Milka“, prema voljenoj kćerki. Pošto je zanatlija, građevinac, nije bio vičan tom poslu, pa je nakon dva meseca „Milku“ prodao. A da nije, sigurno bi danas i on bio na sudu.
– Mogla su meni deca reći da svoju krojačku radnju nazovem „Madona“. Ali šta će meni Madona, kad se zovem Milka – komentariše Milka Budimir.
– Dobila sam hiljade i hiljade pisama. Do plafona su. Nudili su mi svašta, i da mi nađu advokate, i da mi plaćaju sve troškove. Odbijali smo, mislili, moći ćemo to sami srediti, nismo krivi. Mi smo s našim sajtom preduhitrili „milka čokoladu“, dakle, „Milka sajt“ je naš. A ne bismo ga ni menjali. Imali smo ideje da se naš posao promeni, da drugo radimo ili bar na drugi način, da nešto komercijalizujemo. Imam dve krojačke radnje (šivenje, popravke, zavese…), između njih razvučem se k’o praćka. A ne znam šta će moja deca posle raditi. Mogla bi to biti i familijarna firmica.
Milkin sajt je ispisan na roza-lila boji, a ta boja, podvlači Milka, nije konkurencija „milka“ čokoladi, koju od trenutka kada se sve to ispostavilo, ne može da smisli, neće ni da okusi, gorča joj je od pelina. –
A zato ni nemam na sebi nagomilanih kilograma. Oni nas bombarduju svojim čokoladama, tove, žene se goje, izobličuju, muževi od njih odlaze, katastrofa za familiju, holesterol raste, bolesti srca napreduju, socijalno je u dugovima, rupa im je duga kao crni tunel. Neću da se u to kolo uhvatim i neću njihovu čokoladu. Ali, gde to ima, na kravi su ispisali ime Milka. Znaju li oni koliko je Milki dece, devojaka, baba, žena?! Kod nas, pa u Poljskoj. U svim slovenskim zemljama. Mnogi su se upravo zbog te krava-čokolade Milke i odricali svog imena, neće da se s njima sprdaju. I o tome su mi pisali. Jeste, sve su nas oni uvredili. A, izgleda, prema sudskoj odluci, Milka može biti samo krava, odnosno, čokolada.
Pogažen zakon
– Po zakonu Interneta, „ko prvi do devojke – njegova je“. Prvi stigneš, prvi se serviraš. Taj zakon nismo izmislili ni ja ni moja deca. Ne razumem sada. Pogažen je, šta kaže onaj koji je izmislio taj zakon? Razumela sam jedino da se ne možeš boriti protiv velike mašine novca. Veliki ne daju malima. Tačna je ona: „Velika riba guta malu“. Mislila sam da se menjaju ljudi, zakoni… Zašto ne bi na ovom svetu mogle biti dve Milke? A ne može. Pobedila je krava! – opisuje Milka Budimir.
Milkin aktuelni problem, koji kao takav nikad nije mogla naslutiti, počeo je da se odmotava veoma brzo posle uspostavljanja sajta. Naime, primala je ona, kao i svi Francuzi, pun sandučić svakojakih reklamnih papira.
– Otvarala sam samo da vidim ima li kakav račun. Sve drugo sam bacala. Tako je, verovatno, bilo i sa „Kraft fud“ papirima, mislila sam, za mene nebitnim, sve dok jednog dana nisam dobila preporučeno pismo. E, tad sam shvatila da je vrag odneo šalu. Odgovorim im da mi nemamo nikakvu sličnost, niko se ne može prevariti, uostalom, meni niko nije naručio čokoladu, a ni njima haljinu. Razmišljam: „Oni su celu vasionu okupirali, zar meni ne mogu da ostave dva metra plavog neba iznad glave?“ Uzmem advokata, ali nije išlo. Kad izađem iz njegove kancelarije više sam nervozna nego kad uđem. Nije nam davao nikakve podrške. Imala sam utisak da je na njihovoj strani.
Ipak, trebalo je ići dalje.
Ovako je Milka razmišljala:
Spas od rogova
– Kad sam bila mala krava me htela ubosti. Baba me spasila od njenih rogova. Evo, u mojim kasnim godinama, zbilja me krava nasadila na svoje rogove – kaže Milka.
– Što oni meni daju 1.000 evra, ako sam kriva za nešto.
I promeni advokata. Iz Parizu je našla Žerara Hasa. Objašnjava Milka da do tada nije znala da postoje advokati specijalizovani za Internet. Dakle, taj Has je majstor svog zanata, te odmah Milki preporuči da odbije sramnu „Kraftovu“ ponudu od 1.000 evra za otkup sajta, već da idu u protivudar. Tako Milka, kao Kočićev junak, ponovo presavi tabak i krenu, prema preporuci advokata, u svoju bitku sa zahtevom za odštetu od 80.000 evra. Sve to zbog uvrede svih Milki koje traju od pamtiveka i trajaće u nedogled.
– Tih 1.000 evra odštete shvatila sam kao poniženje. Moja Milka, naše Milke, nisu na prodaju. Koji bi to otac za 1.000 evra prodao svoju ljubimicu Milku ili koji bi muž pristao da supruzi Milki koja mu pere, pegla, koja ga hrani, decu mu rađa, koja ga voli, koja ga čini čovekom, izbriše postojanje? – oslikava naša sagovornica.
Dakle, preko Milke Budimir sve Milke na svetu digle su glas i ujedinile se u protestu.
Na Milkinustranu stao je i gradonačelnik Valansa i svi poslanici, i sudije, i svi žitelji mesta u kojem živi. Na vrata su joj dolazili, podršku nudili. Milka je postala junak. Proširila se o njoj priča, pa ko je god pročitao farsu o tom slučaju stao je na njenu stranu.
Nažalost, Milka je izgubila parnicu!
– Advokat nam je rekao da ne možemo ništa protiv velike marke, da velika marka ima prednost nad imenom. Dakle, oni imaju monopol marke, a ja nemam monopol imena. Došlo mi je to kao mokra krpa po glavi. Nisam se nadala. Oni ne gube ništa, sve ide na moj trošak.
A kako se brzinom munje pročulo da je Milka izgubila parnicu, telefoni su se usijali.
– Biće cela revolucija! Zasipaju nas pismima, porukama. Vražja su to američka posla. A, iskreno, ne znam šta dalje. Vredi li to? Vodu vari, vodu hladi. Vuče se tri godine. Potresena sam. Moja deca su razočarana. Moji „navijači“ su razočarani – zaključila je Milka.
