U Srpskom kulturnom centru „Stevan Mokranjac“ u Beču je održano književno veče posvećeno književnici i profesorki Svetlani Matić. Osim autorke, u programu su učestvovali Saša Kostić, predsednik „Mokranjca“, koji je pozdravio prisutne i zahvalio se Matićevoj što je za predstavljanje svojih knjiga izabrala baš ovo društvo, dr Vjera Rašković Zec, recenzent, i Biserka Vasić, dirigent, koja je svojim glasovnim umećem oduševila prisutne, izvodeći nekoliko pesama: „Gde si dušo, gde si rano“, „Sve dok je tvoga blagoga oka“, „Nebo je tako vedro“, „Ala je lep ovaj svet“.
Govoreći o književnim dostignućima autorke, Rašković Zec se posebno osvrnula na knjigu „Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji“, u izdanju izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, za koju je napisala recenziju.
– Posle knjige posvećene Mini Karadžić, Svetlana Matić nas uvodi u svet još jedne velike Srpkinje, Minine prijateljice Milice Stojadinović koja je sebi dodala nadimak Srpkinja. Dugujemo veliku zahvalnost Svetlani što je proučila i istražila sve sa životom i književnim radom Milice Stojadinović. Otkrila je njenu najvredniju prepisku sa bliskim prijateljima Vukom St. Karadžićem, njegovom kćerkom Minom, Njegošem, Brankom Radičevićem, Mihajlom Obrenovićem i sa markantnim stranim piscima u razdoblju romantizma. Sarađivala je i sa pesnikom Ludvigom Augustom Franklom, iskrenim prijateljem Srbije i Srba. Ludvig je i kritikovao Srbe zbog nemarnog odnosa prema Milici, kojom su trebali da se doveka ponose, a ne da je izbace već iz drugog izdanja „Istorije srpske književnosti“ – rekla je Rašković Zec.
Pesnikinja Svetlana, prema njenim rečima, pesnikinji Milici posvećuje pesmu, izvlači je iz tame zaborava i uvodi ponovo u srpsku literaturu.
O knjigama i istraživačkom radu Matićeve razvila se interesantna diskusija, pa je promocija imala interaktivan karakter.
– Drago mi je da se predstavljanje mog književnog stvaralaštva odvija u mesecu kada se održavaju i Dani Srbije i Srpske u Austriji, pa je i ovaj događaj mali doprinos u promovisanju srpskog jezika i očuvanju našeg nacionalnog identiteta – istakla je Matićeva.
Spomen-ploča Mini Karadžić
Matićeva je naglasila da se zalaže da se na kući u Beču, gde je Mina Karadžić živela, postavi spomen-ploča u znak sećanja na velike zasluge ćerke najvećeg reformatora srpskog jezika na polju očuvanja srpske kulturne baštine i građenju mostova prijateljstva i kulture između austrijskog i srpskog naroda.
– Zbog toga je knjiga „Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Karadžić“ prevedena na nemački jezik, da i naši domaćini Austrijanci saznaju nešto više o zaslugama ove svestrane žene, prave Evropljanke, na polju umetnosti, očuvanja jezika i promovisanja svega onoga najlepšeg što su Austrija i Srbija imale u doba romantizma.
Bile uz Vuka
Svetlana Matić je nedavno svoja dela o dve velike Srpkinje predstavila i publici u Srbiji, prvo u Biblioteci grada Beograda, a potom i u „Vukovoj zadužbini“.
– Svetlana je tragala u obema knjigama za načinom kako da približi sudbine ove dve žene koje su obeležile srpsku književnost 19. veka, koje su bile uz Vuka i sa Vukom. Obe knjige su osobiti spomenari ovim heroinama – istakao je dr Miodrag Maticki, predsednik Skupštine „Vukove zadužbine“.
Чланак Srpkinju izvukla iz tame zaborava се појављује прво на Vesti online.
