Srpske porodice sa Kosova „pretekle“ su albanske po brojnosti dece u porodicama, gde prema raspoloživim podacima ima sve više srpskih porodica sa po šestoro dece, dok je prosek troje dece po porodici.
Prema zvaničnim informacijama Kliničko-bolničkog centra Priština, sa izmeštenim sedištem u Gračanici, natalitet srpske zajednice na Kosmetu značajno raste. Tome u prilog govori i podatak da se u porodilištu u Pasjanu, u kome živi oko 1.500 ljudi, u poslednje dve nedelje rodilo 14 zdravih beba – jedanaest devojčica i trojica dečaka. Međutim, Albanci ne žele da posleratnoj generaciji Srba priznaju srpska dokumenta jer ne poseduju Unmik broj, niti da izdaju dokumenta koja važe na Kosovu na osnovu srpskih dokumenta, mada nijedan zakon to ne sprečava.
Na Kosovu trenutno živi oko 200.000 punoletnih osoba, rođenih u južnoj srpskoj pokrajini, koje ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo. Od tog broja, blizu polovine je srpske nacionalnosti.
Inače, preduslov da se dobije tzv. državljanstvo Kosova je posedovanje ličnog broja, odnosno da su građani ubeleženi kod Unmika ili da imaju njihovu staru ličnu kartu. Trenutno, da bi ostvarili pravo na tzv. državljanstvo Kosova, moraju pre toga da ostvare pravo na njihova lična dokumenta, čime stiču i pravo glasa. Trenutno, za ovo je potrebno dostaviti minimum 12 do 13 dokumenata kojima dokazuju da su rođeni na Kosovu, ali i da imaju prebivalište na Kosovu.
Procedura dobijanja kosovskih dokumenata je vrlo naporna i spora i mimo nje se ne može dobiti državljanstvo. Ovo je prevashodno problem za Srbe koji žive na severu Kosova, gde i ima najviše Srba što im dobrano otežava integraciju u društvu. Milan Radojević, zamenika ministra unutrašnjih poslova Kosova kaže za Sputnjik da se iza svega kriju i drugi motivi.
– Sa druge strane, njima i nije u interesu da nam omoguće da dođemo do tih dokumenata jer bi to pokazalo da na Kosovu ima više Srba nego što oni prikazuju – naglašava Radojević.
Za Srbe je to posebno važno jer se na jesen održavaju lokalni izbori, koji za srpsku zajednicu imaju mnogo veći značaj.
Prema trenutnom zakonu o kosovskom državljanstvu, generacija mladih ljudi koja ne ispunjava nikakve uslove za dobijanje državljanstva mogla bi da glasa na predstojećim lokalnim izborima.Problem je i u tome što je dokumenta koja sada imaju Srbi na Kosovu, a koja su izdata nakon 1999. godine, kosovska vlada proglasila nevažećim.
Dževdet Hadžiu, iz Odeljenja za civilnu registraciju administrativne kancelarije Severna Mitrovica, tvrdi da stvarnog problema nema i da je stvar samo u sporoj administraciji zbog velikog broja zahteva.
– Osobe koje su recimo navršile 18 godina, a nemaju lični broj izdat od Unmika, treba da napišu zahtev za dobijanje kosovskog državljanstva. Za decu rođenu od 1999. godine naovamo postoji procedura za to. Ono što je važno je da oni u okviru dokumenata koja popunjavaju treba da navedu prebivalište na teritoriji Kosova. Jedini problem je što je sada velika navala i službenici ne mogu sve da postignu – kaže Hadžiu, nerado priznajući da dobra većina onih koji imaju taj problem pripada srpskoj zajednici.
Na teritoriji Kosova i Metohije, uključujući sever, živi oko 150.000 Srba. Uzimajući u obzir da su srpske porodice sa Kosova „pretekle“ albanske po brojnosti dece u porodicama, gde prema raspoloživim podacima ima sve više srpskih porodica sa po šestoro dece, dok je prosek troje dece po porodici, postaje jasno zašto Albanci ne žele Srbima sa Kosova tako lako da priznaju da postoje.
Statistika sa kraja 2015. godine govori da je te godine sklopljeno 15.000 „srpskih“ brakova ili 25 odsto više nego 2000. godine. A prema zvaničnim informacijama Kliničko-bolničkog centra Priština, sa izmeštenim sedištem u Gračanici, natalitet srpske zajednice na Kosmetu značajno raste.
Tako je, prema poslednjim podacima, natalitet Srba na Kosovu i Metohiji povećan za desetak odsto u centralnom delu Kosova, osam odsto u severnom i oko 12 odsto na području Štrpca.
Procena je da ako se natalitet i dalje bude povećavao tim tempom, treba očekivati da će se i broj Srba povećavati, posebno u severnom delu Kosova i na području Štrpca i Kosovskog pomoravlja. Interesantno je da je broj rođene srpske dece poslednjih godina porastao i u pećkom okrugu.
izvor : telegraf.rs
