Srpska dijaspora broji između 4,5 i 5,5 miliona ljudi, rasutih po mnogim zapadnim državama. Po brojnosti, oni bi mogli predstavljati važan finansijski resurs Srbije, ali prema procenama, ukupna ulaganja naših iseljenika u Srbiji od 2000. godine iznose svega 500 mil EUR. Kada se zna da je Srbija među 10 najvećih primalaca doznaka u svetu (računato u odnosu na BDP), jasno je nastojanje da se ovaj resurs iskoristi što je više moguće.
Kako u razgovoru za „eKapiju“ kaže David đumić, autor knjige „Privredni preporod Srbije ulaganjima dijaspore“, angažovanje dijaspore radi ekonomskog razvoja treba da bude jedan od najvažnijih državnih ciljeva.
– Za sveobuhvatnu iskorišćenost ekonomskih potencijala dijaspore, potrebno je osnivanje razvojne banke, čiji bi vlasnici i upravljači bili naši iseljenici, a koja bi dodeljivala sredstva za investicione projekte u Srbiji. Na taj način bi, sa jedne strane, bili iskorišćeni ekonomski potencijali naše zemlje, a sa druge bi se ostvarila trajna veza između naše dijaspore i matice – kaže đumić.
Razlog zašto su ulaganja iz dijaspore tako skromna je isti kao i za sve druge ulagače – neefikasni birokratski aparat, trgovinske barijere, rasprostranjena korupcija.
– Potencijali Srbije su ogromni. Ulagači bi trebalo, pre svega, da se koncentrišu na poljoprivredni sektor, ali i energetiku i reciklažu. Poljoprivredne mogućnost su zaista velike – a dijaspora može da služi kao most za proizvodnju i lakši izvoz na zapadna tržišta. Što se tiče energetike, Srbija raspolaže sa oko 900 potvrđenih mesta podesnih za gradnju malih hidroelektrana, a uprkos tome, naša zemlja rizikuje da postane neto uvoznik električne energije. Projekat koji predlažem je opšti plan oporavka Srbije, koji bi uz znanje i finansijsku potporu naših ljudi u inostranstvu doveo do novog investicionog zamaha, otvaranja novih radnih mesta i napretka nerazvijenih područja.
đumićev plan je iznet u knjizi „Privredni preporod Srbije ulaganjima dijaspore“. Knjga je podeljena prema investicionim oblastima od posebnog značaja za našu zemlju – poljoprivreda, rudarstvo, turizam, energetika, reciklaža, Savski amfiteatar i srpska razvojna banka.
– Moramo se ugledati na pozitivne primere Poljske, Rumunije, Mađarske, i posebno Izraela. Za ove države, saradnja sa njihovim mnogobrojnim zajednicama u svetu predstavlja jedan od prioriteta. Našoj dijaspori nedostaje izraz nedvosmislene podrške državnog vrha da bi bila ekonomski aktivinija u Srbiji. Kada bi se to promenilo, bio bi i značajniji investicioni zamah u našoj zemlji.
